Porast temperature ugrožava i okeane

Severnu Zemljinu hemisferu ove godine pogađaju paklene vrućine, višemesečna suša u pojedinim krajevima, poplave u drugim usled vremenskih nepogoda, dok je jugoistok Starog kontinenta izložen sve češćim superćelijskim olujama. I dok spas od žege mnogi traže u blizini vode, naučnici upozoravaju da vrućina i oluje nisu jedini problem sa kojim se čovečanstvo suočava. Uzastopni toplotni talasi, a samo u julu Evropu su zadesila tri, ugrožavaju sposobnost prirode da proizvodi hranu, upozoravaju naučnici. Oni, prema pisanju „Gardijana”, ističu da je na delu „tiho umiranje” u okeanima u kojima temperatura vode nikada nije bila veća od današnje.

Toplotni talasi koji su pogodili severnu Zemljinu hemisferu, osim što direktno ugrožavaju ljude, uništavaju živi svet u vodenim i na kopnenim prostranstvima, od kojih zavisimo.

„Uočavamo sve veće rizike od velikih gubitaka useva u različitim delovima planete i to istovremeno. Ovo će imati za posledicu manjak hrane koja će biti sve skuplja. To je ono čega se plašim da će nam se dogoditi u narednim decenijama, objašnjava Džon Maršam, profesor sa Univerziteta u Lidsu.

Iako su toplotni talasi postojali i pre nekoliko vekova, posebno zabrinjava činjenica da su oni sve jači, duži i opasniji. Tokom jula u Evropi su se smenjivali „Kerber”, „Haron” i „Lucifer”, a svaki je bio, prema prikupljenim podacima, gori od prethodnog.

Pomenuti list podseća da je pre pet godina toplotni talas koji je tada zahvatio Stari kontinent uzrokovao štetu na usevima i pad prinosa za gotovo polovinu u zemljama centralne i severne Evrope.

Nažalost, predviđanja stručnjaka su sve mračnija: očekuje se da će u ovoj i narednoj deceniji toplotni talasi postati čak 12 puta češći. To će umanjiti mogućnost prirode da obnovi svoje resurse, što će direktno uticati na proizvodnju hrane.

Maršam podseća da mnogi ne razmišljaju o ovim posledicama, jer hranu kupuju u prodavnici, a ne uzgajaju je sami.

„Međutim, ukoliko pitate poljoprivrednike bilo gde na našoj planeti, shvatićete da su veoma svesni kakav je uticaj vremena na useve i proizvodnju hrane”, objašnjava Maršam.

Iako ima onih koji tvrde da klimatske promene ne postoje i da je sve ono što nam se sada dešava već viđeno u dalekoj prošlosti, sve je više eksperata koji podižu glas protiv klimatskih promena i upozoravaju na njihove drastične posledice. Po rečima Danijele Šmit, profesorke sa Univerziteta u Bristolu, dok se o uticajima toplotnih talasa i promena klime na kopneni ekosistem puno govori, jer nam je to vidljivo, malo ko razmišlja o uticaju ovih prirodnih fenomena na mora i okeane.

Stručnjaci smatraju da su čitavi podvodni ekosistemi na udaru klimatskih promena, okeani i mora su sve topliji, a nivo vode podiže sve jače topljenje leda na polovima. To ugrožava mnogobrojne vrste životinjskog i biljnog sveta koje žive u vodi. Dodatno zagrevanje planete, procenjuju naučnici, izbrisaće mnoge koralne grebene.