CIA obnavlja razbijenu obaveštajnu mrežu u Kini

Dve supersile bez naročito vidljivog rezultata pokušavaju da poboljšaju odnose, verovatno i zbog toga što se „ispod radara” međusobno nadziru ne bi li jedna drugoj otkrile tajne koje skrivaju. Peking je najavio da će preduzeti „sve neophodne” kontramere nakon izjave direktora CIA Vilijama Bernsa da je američka agencija postigla napredak u obnovi razbijene špijunske mreže u Kini.

„Kineska vlada je to primila znanju i preduzeće sve što je potrebno da čvrsto zaštiti svoju nacionalnu bezbednost”, izjavila je Mao Ning, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine, prenosi „Saut Čajna morning post”.

Mao je kritikovala SAD što optužuju Peking da se bavi špijunskim aktivnostima: „Amerikanci su u više navrata širili lažne informacije o takozvanoj kineskoj špijunaži i sajber napadima, dok istovremeno otvoreno priznaju da sprovode velike obaveštajne aktivnosti protiv Kine.”

Berns je poručio da CIA radi na obnovi svoje mreže nakon što je kineska vlada pre desetak godina raskrinkala grupu doušnika koji su radili za američku agenciju.

„Postigli smo napredak i radimo veoma naporno tokom poslednjih godina kako bismo osigurali da imamo jake ljudske obaveštajne sposobnosti, kako bismo time mogli da dopunimo ono što ne možemo da dobijemo drugim metodama”, rekao je Berns nedavno na letnjem bezbednosnom forumu u Aspenu. Tada je izjavio i da CIA razvija sistem ranog upozorenja, koji se odnosi na planove eventualnog napada Kine na Tajvan.

Kineska državna bezbednost zadala je težak udarac američkoj obaveštajnoj mreži u periodu od 2010. do 2012. godine. Kako piše „Forin polisi”, tada je najmanje 30 doušnika ubijeno ili zatvoreno. Istražujući šta je pošlo po zlu, CIA i FBI su razvili tri teorije, od kojih do danas nijedna nije potvrđena. Po jednoj, špijuni su pohvatani jer je postojala kineska „krtica” unutar američke agencije. Druga je sugerisala da je to rezultat „traljavog špijuniranja”. Treća verzija upućivala je da je mreža razbijena jer su kineski agenti uspeli da hakuju tajni sistem koji je CIA koristila za komunikaciju sa svojim stranim izvorima.

Posle slučaja obaranja kineskog balona iznad SAD i tvrdnji Vašingtona da Peking s Kube „prisluškuje” Ameriku, Vilijem Berns je u maju tajno putovao u Kinu.

Direktor CIA je otišao u Peking da ubedi kineske kolege da je važno održavanje otvorenih linija za komunikaciju između dve obaveštajne službe.

Lajl Moris, viši saradnik Analitičkog centra za analizu Kine Azijskog instituta za politiku društva, za Si-En-En kaže da su takozvane komunikacije u kriznim situacijama između dve sile u najlošijem stanju od 1979. godine. Zbog toga i Vašington i Peking stavljaju naglasak na prikupljanje obaveštajnih podataka kako bi razumeli međusobne mogućnosti, akcije i strateške namere.

Da je Vilijam Berns očito nešto uradio na obnovi doušničke mreže u Kini zaključuje se i po tome što je Džozef Bajden najavio da će ga imenovati za člana njegovog kabineta. „Pod njegovim liderstvom, CIA vodi vrlo jasan dugoročan pristup našim nacionalnim bezbednosnim izazovima”, naveo je američki predsednik u saopštenju, misleći na Bernsov pristup kad je reč o ruskim vojnim akcijama u Ukrajini i strateškom takmičenju s Kinom, preneo je Rojters.

Ovo nije prvi put da čelnici glavne obaveštajne agencije postaju članovi predsedničkih kabineta. Nekoliko bivših direktora CIA, među kojima su Džon Dojč u vreme Bila Klintona i Vilijam Kejsi za vreme Reganove vlasti, bilo je u užem predsedničkom timu.

Da obe sile pojačavaju obaveštajne napore govori i to što je i bivši kineski ministar državne bezbednosti Čen Venćing na prošlogodišnjem Kongresu Komunističke partije unapređen u dvadesetčetvoročlani moćni Politbiro.

Čen Jisin, aktuelni ministar državne bezbednosti, poručio je da će se bezbednosni aparat „oštro obračunavati” s onima koji bi mogli da ukradu kineske državne tajne.

Ova najava je u skladu sa zaoštrenim kursom države prema svima koji mogu da ugroze njihovu bezbednost. U Kini je od 1. jula stupio na snagu novi revidirani zakon protiv špijunaže, koji je ovog proleća usvojio Svenarodni kongres. Izmenjeni propis proširuje definiciju špijuniranja i zabranjuje prenos bilo kakvih informacija koje se odnose na nacionalnu bezbednost. Ali ovaj propis sa sobom nosi i pravne rizike za zaposlene u stranim kompanijama, novinare i naučnike koji pokušavaju da bolje razumeju politiku i ekonomiju Kine. Pre svega zato što zakon nije tačno definisao šta sve spada pod nacionalnu bezbednost.