Oprezno sa osetljivim temama

Roman američke književnice Šeri Džons „Dragulj Medine” istorijska je fikcija o životu proroka Muhameda i njegove najmlađe žene Ajše, koja u poslednje vreme, kod nas, i u svetu, izaziva oprečne reakcije. Ono što se najpre zamera ovom romanu jeste to što podvrgava ruglu muslimansku istoriju, budući da muslimani smatraju da je pisanje o proroku Muhamedu van Kurana svetogrđe.

U našim knjižarama ova knjiga pojavila se 1. avgusta, u izdanju „Beobuka”, što je nazvano njenom svetskom premijerom, samo iz tog razloga što je američki izdavač „Rendom haus” povukao „Dragulj Medine” iz štampe zbog vrlo negativne kritike univerzitetske profesorke Deniz Spelberg, kao i zbog straha da će roman izazvati versko nezadovoljstvo širih razmera. 

Dve nedelje pošto se roman Šeri Džons našao u našim knjižarama, povučen je iz prodaje, zbog toga što je Islamska zajednica u Srbiji, na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić, uputila zvanično saopštenje da „Dragulj Medine” vređa osećanja muslimana. „Beobuk” je zatim, uz izvinjenje, knjigu povukao iz prodaje, da bi samo nekoliko nedelja kasnije ipak odlučio da je vrati. Odlučujuću ulogu u tome da knjiga bude vraćena čitaocima imalo je posredovanje ombudsmana Saše Jankovića. 

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji nije ponovo komentarisao odluku „Beobuka” da roman Šeri Džons vrati u knjižare.

Ali, budući da objavljivanje „Dragulja Medine” na srpskom može imati i političku konotaciju, posle vraćanja knjige u prodaju, u ponedeljak se oglasila Vlada Republike Srbije.

Ona je izrazila žaljenje što su izdavanjem knjige „Dragulj Medine” u Srbiji povređena osećanja pripadnika muslimanske veroispovesti, dodajući ipak da ne može da se meša u izdavačku delatnost, i da su sloboda govora i iznošenje stavova zagarantovani Ustavom. Ali, kako je navedeno, tim je više važan lični osećaj odgovornosti onih koji donose odluke, koje mogu da imaju dalekosežno negativne posledice. 

– Izdavanje ove knjige, s obzirom na složenu i osetljivu političku situaciju u svetu, nije u interesu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije – navedeno je u saopštenju Vladine kancelarije za saradnju sa medijima.

Usledila je reakcija dvanaest nevladinih organizacija povodom ovog saopštenja Vlade Srbije. Nevladin sektor izrazio je zabrinutost zbog podrške koju je Vlada tom prilikom dala Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji. Mešihat je, kako je navedeno u ovom saopštenju, pritiscima i ucenama primorao izdavača da knjigu povuče iz prodaje. Usledio je zaključak da je Vlada spremna da ograniči uživanje osnovnih ljudskih prava u ime političkih razloga i interesa.

Izjava ministra kulture Nebojše Bradića, povodom vraćanja knjige „Dragulj Medine” u prodaju, bila je suštinski saglasna sa onim što je izjavio i ombudsman Saša Janković:

– Ministarstvo kulture Srbije drži se standarda da u ovoj zemlji nema cenzure, kao i da izdavačku i uređivačku politiku izdavača određuju oni sami – rekao je ministar Bradić.

Po onom starom pravilu da je kontroverzni imidž štiva odlična reklama, oba izdanja „Dragulja Medine”, u tiražu od po hiljadu primeraka, odmah su rasprodata u Srbiji.

Srpski PEN centar nije se zvanično oglašavao povodom objavljivanja „Dragulja Medine” na srpskom jeziku. Potpredsednik PEN-a, književnik, i direktor izdavačke kuće „Geopoetika”, Vladislav Bajac, protivi se bilo kakvim zabranama i mešanju u planove izdavača, bilo da ih izriču verske zajednice ili država. Vladislav Bajac je istovremeno izrazio i razumevanje za vrlo osetljivu temu verskog u književnosti:

– Svako diranje u tu vrstu vrhunske ličnosti, iz bilo koje vere, jeste osetljiva tema, sama po sebi. Bilo da je reč o Isusu ili Muhamedu, sigurno je da to zahteva vrstu apriorne obazrivosti. U svakom slučaju reakcija pripadnika bilo koje vere, na način kako je to učinjeno u slučaju „Dragulja Medine”, nije primerena, i mislim da mi nismo zemlja od koje to treba da počne. Takođe, mislim da ni država nema pravo na takvu vrstu reagovanja, a iz ovoga što sam video, to je stav politički izmirljiv, jer ima vrstu blage osude i opomene, a ima i nijansu branjenja principijelnog stava slobode:

– Ono što mene, kao pisca, najviše zanima, a o tome ne mogu da sudim, zbog toga što ovu knjigu nisam pročitao, jeste da li se radi o kvalitetnoj literaturi – nastavlja Bajac. – Postavlja se pitanje zašto su se i mediji tako lako „zakačili” za ovu temu, da li zbog iskrene želje da brane slobodu govora, ili zato što je to komercijalna tema. Ali, ako knjiga nije kvalitetna, sve je dovedeno u pitanje, i mimo principijelnih stavova, brani se nešto što nije kvalitetno.

Književnik i član uprave srpskog PEN-a Aleksandar Gatalica izrazio je mišljenje da se roman „Dragulj Medine” najpre ogrešio o književnost, a tek potom, eventualno, o osećanja muslimana širom sveta. Na naše pitanje da li je bilo potrebno da se ovim povodom oglašava Vlada Srbije, Gatalica kaže da nije.

– Reč je o rđavoj literaturi. „Dragulj Medine” vrlo je „tanka” knjiga, pisana lošim žurnalističkim stilom. Ne znam kako treba napisati knjigu o temi koja ozbiljno zadire u verska osećanja miliona ljudi, ali znam kako izgleda jedna loša knjiga. To je jedan spektakularistički način pisanja, način ljubavnog vikend romana. I čak da junak nije prorok Muhamed, knjiga bi bila uvredljiva, ili nedostojna pažnje – kaže za „Politiku” Aleksandar Gatalica.