Afrička i evropska umetnost u zagrljaju

Specijalno za „Politiku”
Trst – Autentična i zagonetna afrička umetnost uvek je provocirala evropski umetnički svet i upravo je izložba na tu temu bila razlog da posetimo Staru luku (Porto Vecchio) u Trstu, koja je opet ponudila posebno ambijentalno iskustvo. Pre svega zato što su ovde snažno prisutni duh prošlih vremena i nostalgična atmosfera. Izgrađena krajem 19. veka sa monumentalnim objektima – magacinima za robu, ukrašenim nizom klesanih dekorativnih elemenata, ova luka danas uživa status kulturnog dobra. Pre nekoliko godina počela je njena restauracija, zato starosedeoci kažu da bi je, sada takvu kakva jeste, trebalo videti u autentičnom izdanju. Do sada su rekonstruisana dva velika zdanja u njoj, jedno od njih je magacin  26 u kome se održavaju izložbe, a u jednoj od sala  nazvanoj „Karlo Zbiza”  do  30. jula može se pogledati postavka „Mit o afričkoj umetnosti u 20. veku. Od Pikasa do Mana Reja, od Kaldera do Baskijata i Matisa”. Njen koncept nudi mogućnost da publika dublje spozna afričku umetnost i shvati uticaj koji je ova imala u remek-delima evropskih umetnika 20. veka.

Neobično je bilo naći se u ovom nekada magacinskom, a sada izložbenom prostoru, gde prvo što ugledate jesu skulpture,  više ih je od stotinak i potiču iz podsaharske Afrike, a vrhunskom izradom i autentičnošću ostavljaju dirljiv utisak otkrića. One su kombinovane sa  50 evropskih umetničkih dela, po izboru kustosa Vinćenca Sanfoa, Ane Albergine i Bruna Albertina. Skulpture, maske i predmeti iz Afrike predstavljeni su u okviru devet tema : Plodnost i majčinstvo, Lutke plodnosti, Kult blizanaca, Maske, Preci, Magične figure, Pogrebna umetnost, Nasloni za glavu, svakodnevni predmeti. Ovi eksponati u potpunosti pripadaju kolekciji kustosa Bruna Albertina i Ane Albergine, koja je nastajala tokom  30 godina njihovih putovanja, sakupljanja i istraživanja. Mogu se ovom prilikom videti i  fotografije koje podsećaju na kulturu afričkih naroda, koje je Ana Albergina snimila na putovanjima, kao i video-snimci kustosa, čije teme su obredi i običaji afričkih zajednica, kao što su: plesovi, ceremonije, magijski obredi i momenti svakodnevnog života. U 50 evropskih izloženih umetničkih dela iz 20. veka  je dosegnut večno živ aspekt afričkog mita, a  u ovom segmentu najviše je Pikasovih crteža, litografija i keramike. Izložena su i dela Koldera, Mana Reja, Braka, Dalija  do savremenijih Mima Paladina, Baskijata, Heringa… Ti radovi stoje uz afričke naglašavajući zajedničke asocijacije.

Na otvaranju početkom proleća kustos Vinćenco Sanfo je obraćajući se publici bio precizan:

– Polazeći od Pikasovih iskustava ova izložba nas vodi do današnjih dana, kroz puteve kojima je zajednička vizija umetnosti koja crpi inspiraciju iz suštine afričkih formi, generišući Matisove tehnike, radove Kita Heringa, nadrealne vizije Mana Reja, radosne figure Kaldera u kombinaciji sa Baskijatom. Ovde su i maske Enrika Baja, svetleće skulpture Marka Lodole i dela Marka Nerea Rotelija, kao i kineskipg umetika Su de Ćujija, koji je nalik Pikasu. Naša izložba, suštinski, pokazuje koliko je afrička umetnost doprinela i nastavlja i dalje da doprinosi evoluciji zapadne umetnosti.

Tako se uz afričke maske i figure žena mogu videti crteži, litografije i keramika Pikasa, čak i njegove skulpture, potom ilustracije Aleksandera Kaldera, slike Žorža Braka, skulptura Dalija, fotografija i skulptura Mana Reja, keramika Žan-Mišela Baskijata, dela italijanskih umetnika Enrika Baja, Ecija Gribaudija, Marka Lodole, Marka Nerea Rotelija, Vetora Pizanija, Salvatorea Fjumea i  Rabarame (alijas Paola Elifani).

Pravi susret-suočavanje Pikasa sa afričkom umetnošću dogodio se kada je prvi put posetio Muzej Trokadero. Kako se sam Pikaso sećao u dijalogu sa Malroom, prvi dojam bio je odbacivanje, a potom je shvatio stvarnu važnost afričke umetnosti za njegovo slikarstvo:

– Maske nisu bile kao bilo koje druge skulpture. Nimalo. Bile su to magične stvari – rekao je Pikaso, a njegov susret posebno sa statuetama iz Gabona i Obale Slonovače, uticao je na to da forme njegovih slika izgledaju onako kakve ih mi danas vidimo. Prvi primer ovog novog stila je portret Gertrude Stajn, poznate američke spisateljice i mecene. Smatra se da je Pikaso dostigao vrhunac svog „afričkog” perioda sa „Gospođicama iz Avinjona”. Salvador Dali, ovde predstavljen skulpturom  „Space elephant” kao i fotograf i vajar Man Rej (izložena fotografija „Noir et Blanche” iz 1926) takođe su crpli nadahnuće iz afričke umetnosti, kao i Baskijat i Kit Hering. Dirljivo i lepo bilo je videti ta dva umetnička sveta, afrički i evropski, svaki za sebe, ali i isprepletane u zagrljaju koji nudi izuzetan izložbeni događaj.