Steva vunderkind prestao da čita i piše

Paraćin – Stevan Mihajlović, o kome je nekoliko listova pisalo kao o „vunderkindu iz Paraćina“, jer je sam naučio da piše i čita latinicu i ćirilicu kada je imao samo dve godine i dva meseca, više ne želi da usavršava svoje znanje. Do dramatičnog preokreta došlo je pre dva meseca, kada je njegova majka Biljana napustila porodicu i, kako se to ovde kaže, otišla sa drugim čovekom. U Paraćinu je, ali, kako smo čuli, od kraja jula ni jednom nije došla da obiđe svoje sinove Stevana i sedmogodišnjeg Đorđa.

– Ne želim da pišem i čitam dok se mama ne vrati. Voleo bih da ponovo bude sa nama, mnogo mi nedostaje – kaže nam Stevan, koji je na ovaj način rešio da iskaže svoj detinji bunt i tugu.

Ipak, pošto smo ga nekoliko puta zamolili i malo odobrovoljili, pristao je da ispiše ime našeg lista. „Politika” je bila prva reč koju je Stevan napisao posle 22. jula, od kada je mama Biljana otišla...

Podsetimo, roditelji su njegove neobične sposobnosti otkrili sasvim slučajno:

– Jednog dana, dok smo pisanju učili starijeg sina Đorđa, Steva nam je pružio papir na kome je napisao ono što smo zahtevali od njegovog brata. Najpre smo mislili da je papir uzeo od Đorđa, a onda nam je palo na pamet da i njemu zadamo da napiše nekoliko rečenica. Sa zaprepašćenjem smo shvatili da on to radi bez problema, da čak ume da piše na oba pisma – priča za naš list otac Dejan. Da čitava stvar bude zanimljivija, Steva je, kada mu je bilo gotovo dve godine, jedino umeo da izgovori „mama” i „tata”.

Dejan dodaje da su u školi u koju je ovog meseca krenuo stariji sin Đorđe dozvolili Stevanu (koji će 8. oktobra napuniti četiri godine) da uradi test namenjen đacima prvacima:

– Rečeno nam je da veoma logično rasuđuje i da je vrlo inteligentan, ali da je u njegovim godinama prerano da se radi test merenja koeficijenta inteligencije. Od treće godine počeo je da uči i engleski i znao je dosta reči, ali sada neće da izgovori ni jednu. Očajan sam dok ga gledam kako se zbog porodične situacije potpuno zatvorio u sebe – kaže Dejan Mihajlović, dodajući da, ako se ovako nastavi, postoji opasnost da Stevan izgubi stipendiju.

– Moj rođeni brat, koji radi u Staroj Pazovi, okupio je privrednike iz tog kraja, koji su voljni da nam pomognu. Oni su obezbedili stipendiju od 150.000 dinara godišnje, namera mi je bila da tim novcem obezbedim Stevanu školovanje u nekoj školi za nadarenu decu. Sada je sve neizvesno, jer najpre moram da dobijem starateljstvo nad Stevanom, a, s druge strane, pribojavam se da uzmem taj novac, jer ne znam da li je on voljan i spreman da usvaja gradivo u nekoj takvoj školi – zaključuje Dejan, koji porodicu izdržava od penzije svoje majke i nadnica od povremenih poslova, otkako je posle 14 godina rada u preduzeću „Budućnost” ostao bez zaposlenja.

Nikolina Miletić