Bit­ka Đorđe Meloni za „prave porodične vrednosti"

Da će po­sle­di­ce do­la­ska de­sni­čar­ske ko­a­li­ci­je na vlast u Ri­mu ose­ti­ti vi­še Ita­li­ja­ni – kroz raz­li­či­te pro­me­ne ko­je su do­ne­li, po­naj­vi­še u so­ci­jal­noj agen­di – ne­go Evro­pa, ka­ko je to apo­ka­lip­tič­no na­ja­vlji­va­la za­pad­na štam­pa, već se vi­di u od­lu­ka­ma u sfe­ri ko­ja je pre­mi­jer­ki Đor­đi Me­lo­ni na pr­vom me­stu, a to je po­ro­di­ca. Me­lo­ni­je­va za se­be ka­že da je „že­na, maj­ka i hri­šćan­ka” i to nje­no sve­to troj­stvo is­klju­ču­je pre­vas­hod­no LGBT po­pu­la­ci­ju, a sa­da i su­ro­gat maj­čin­stvo. Do­nji dom ita­li­jan­skog par­la­men­ta usvo­jio je pro­šle sed­mi­ce pred­log za­ko­na ko­ji će one­mo­gu­ći­ti pa­ro­vi­ma da do­bi­ju de­cu od su­ro­gat maj­ki iz ino­stran­stva. Su­ro­gat maj­čin­stvo u Ita­li­ji je za­bra­nje­no već 18 go­di­na, ali je ro­di­telj­stvo na ovaj na­čin bi­lo mo­gu­će ostva­ri­ti pre­ko dru­ge dr­ža­ve. Na­me­ra vla­sti u Ri­mu je da ubu­du­će za Ita­li­ja­ne ova op­ci­ja uop­šte ne po­sto­ji, a oni ko­ji bu­du kr­ši­li za­kon bi­će stro­go ka­žnja­va­ni, čak i ako bu­du u kon­tak­tu sa ze­mlja­ma u ko­ji­ma je to le­gal­no. Pa­ro­vi ko­ji se oglu­še o no­ve za­kon­ske pro­pi­se, ako oni bu­du usvo­je­ni u Se­na­tu, ri­zi­ko­va­će za­tvor­sku ka­znu i do dve go­di­ne i nov­ča­nu ko­ja bi do­sti­za­la i do mi­li­on evra. Pred­log za­ko­na de­sni­čar­ske vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je sa­da tre­ba da pro­đe de­ba­tu i gla­sa­nje u gor­njem do­mu.

Đor­đi Me­lo­ni je, ka­ko ka­že, po­ro­di­ca na pr­vom me­stu, ali oči­gled­no is­klju­či­vo za­jed­ni­ca mu­škar­ca i že­ne, pa je po­ve­la bit­ku i pro­tiv gej bra­ko­va. Dok je do­nji dom par­la­men­ta iz­gla­sa­vao no­vi za­kon o su­ro­gat de­ci, u Pa­do­vi je ad­mi­ni­stra­ci­ja po­če­la da ukla­nja ime­na gej maj­ki, ko­je ni­su bi­o­lo­ški ro­di­te­lji, iz iz­vo­da iz knji­ge ro­đe­nih nji­ho­ve de­ce. To što tre­nut­no ra­de u Pa­do­vi ina­če je u skla­du s pret­hod­no usvo­je­nim za­ko­nom, shod­no ko­jem je vla­da grad­skim ve­ći­ma iz­da­la na­red­bu da ob­u­sta­ve evi­den­ti­ra­nje de­ce isto­pol­nih pa­ro­va. Tu­ži­la­štvo u Pa­do­vi po­tvr­di­lo je za Si-En-En da je dva­de­se­tak ime­na uklo­nje­no iz iz­vo­da knji­ge ro­đe­nih. Reč je o ro­di­te­lji­ma ko­ji su upi­sa­li svo­ju de­cu u ma­tič­ne knji­ge u vre­me vla­de le­vog cen­tra, ko­ja je obe­ća­la da će iz kr­šte­ni­ca uklo­ni­ti tra­di­ci­o­nal­ne ozna­ke „maj­ka” i „otac”, što je ak­tu­el­na vla­da po­ni­šti­la od­lu­čiv­ši da u kr­šte­ni­ci mo­gu bi­ti na­ve­de­na sa­mo ime­na bi­o­lo­ških ro­di­te­lja de­te­ta.

Sa­da je na Se­na­tu da od­lu­či i da li će su­ro­gat maj­čin­stvo bi­ti za Ita­li­ja­ne kri­mi­na­li­zo­va­no ši­rom sve­ta. Pred­log par­ti­je Bra­ća Ita­li­je u do­njem do­mu usvo­jen je sa 166 gla­so­va za, a 109 ih je bi­lo pro­tiv. Vlast i u gor­njem do­mu ima ve­ći­nu.

Oni ko­ji oče­ku­ju da na­crt po­sta­ne za­kon ka­žu da je ovo va­žan tre­nu­tak za ce­lu Evro­pu. Na­da­ju se da će ovo gla­sa­nje pod­sta­ći glo­bal­nu de­ba­tu ko­jom bi se uki­nu­la prak­sa su­ro­gat maj­čin­stva, ko­ja, ka­žu, kr­ši pra­va de­te­ta da ima ma­mu i ta­tu, ma­da de­te na ovaj na­čin ne­ret­ko do­bi­ja­ju i brač­ni pa­ro­vi mu­škar­ca i že­ne. Mi­ni­stri u vla­di re­dom po­dr­ža­va­ju na­crt za­ko­na jer vi­de da se ta­ko Ita­li­ja po­sta­vlja na čel­nu po­zi­ci­ju u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci u za­šti­ti pra­va že­na i de­ce.

Pri­pad­ni­ci LGBT po­kre­ta su re­zig­ni­ra­ni jer su, tvr­de, sa­da ugro­že­ne hi­lja­de po­ro­di­ca. Oni ko­ji se ne svr­sta­va­ju na stra­nu ni ak­tu­el­ne vla­de, ni­ti pro­tiv­ni­ka nje­nih od­lu­ka, u ovom po­te­zu, od­lu­ci vla­sti da pom­pu di­že „la­kim po­li­ti­ka­ma”, vi­de da se za­pra­vo od­vla­či pa­žnja od hit­ni­jih pi­ta­nja ko­ja mu­če Ita­li­ju. Me­đu naj­ak­tu­el­ni­jim su, re­ci­mo, eko­nom­ski iza­zo­vi i pri­rod­ne ka­ta­stro­fe. Oni ta­ko­đe, bez upli­ta­nja u to da li je za­bra­na su­ro­gat maj­čin­stva „prav­na sra­mo­ta”, u pi­ta­nje do­vo­de nje­go­vu prak­tič­nost.

Po­tvr­da od­lu­ke do­njeg do­ma u Se­na­tu mo­gla bi, iz­me­đu osta­log, da Ita­li­ju do­ve­de u su­kob s dru­gim ze­mlja­ma. Ta­ko­đe, ni­je­dan evrop­ski gra­đa­nin ne bi tre­ba­lo da bu­de osu­đen za ne­što što se ne sma­tra zlo­či­nom ni u ze­mlji u ko­joj se de­ša­va, ni­ti po me­đu­na­rod­nim pro­pi­si­ma.