Muzička elita u Trebinju

Želela sam da nam peta sezona „Music & More Summer Festa” bude zaista posebna, što će i biti, jer u Trebinje od 1. do 13. avgusta dovodimo vrhunske umetnike. Izdvojila bih sjajnog dirigenta: maestra Paskala Veroa, šefa-dirigenta Sendai filharmonije u Japanu, koji je bio dugogodišnji saradnik Seiđi Ozave kada je dirigovao Bostonskim simfonijskim orkestrom.

Tatjana Ranković tvorac „Music & More Summer Festa” ovako je za „Politiku” najavila ovogodišnju, petu muzičku svetkovinu i otkrila koga će sve publika moći da sluša u Trebinju u prvoj polovini avgusta. Sada već tradicionalni MMSF je ambijentalni muzički događaj u ušuškanom Dučićevom gradu podno Leotara. Ovaj skup muzičara iz brojnih zemalja širom sveta, u trajanju od dve nedelje, uz koncerte i letnju školu predstavlja jedinstvenu muzičku paletu kroz spoj visokog izvođačkog profesionalizma, pedagoškog znanja i posvećenosti.

– U Trebinje stiže i Patrik Đi, jedan od vođa čelista u Njujorškoj filharmoniji, zatim prvorazredne violinistkinje i pedagozi, Đulieta Mihai, Danven Điang i Vesna Stanković. Tu će biti i violisti Panta Veličković i Džon Mofat, nekadašnji član Bečke filharmonije. Magdalena Rančić će nam ulepšati deonicu kontrabasa, a pijanisti Lino Rivera, legendarni pedagog Arbo Valdma, Rika Fukuda, stenvej umetnik i pijanista Ričard Čonko, kompozitor i džez pijanista Jonel Petroj su moji verni saradnici u raznim delima i programima. Predstavićemo i mlade perspektivne talente kao što su čelisti Đorđe Nikolić i Fedora Paladino, kao i mnogo drugih pasioniranih studenata iz raznih delova sveta – kaže Tatjana Ranković uz komentar:

– Bilo koji koncert publika da izabere, imaće doživljaj za pamćenje. Znam da nije lako odvojiti dve nedelje za prisustvo svim koncertima, pa bih posebno istakla gala otvaranje, u četvrtak, 3. avgusta, i grand finale: zatvaranje festivala, 13. avgusta. Oba koncerta će biti dva nezaboravna događaja na pozornici amfiteatra „Crkvina” kod hercegovačke Gračanice. Amfiteatar „Crkvina” je čarobno mesto koje mi je od samog početka dalo viziju koncipiranja celog toka festivala. Ako neko ne može vremenski da uskladi ovaj početak ili kraj festivala, sredina festivala 8. avgusta takođe nudi svetski doživljaj sa koncertom „A la Toscana”, u vili „Lastva”, bivšoj Titovoj oazi gde predstavljamo dela klasičnog repertoara u ruralnom ambijentu – priča naša sagovornica.

Takođe, dodaje, tu su i koncerti u galeriji Muzeja Hercegovine, prostoru koji, kako kaže, odiše predivnom umetničkim energijom. I nastavlja:

– Zatim tu je koncert u lepoj pozorišnoj sali Kulturnog centra u Trebinju, gde dodatno imamo drugo po redu takmičenje solista sa koncertima i orkestrom. Još jedan naš magični ambijent koji odiše mirom, jeste porta hrama u Dučićevom parku, gde ćemo u samoj završnici festivala predstaviti pobednika takmičenja sa našim orkestrom „Summer Fest Kameratom”. Dodatno, ove sezone MMSF predstavlja umetnike u Čačku – Prestonici kulture Srbije, i u dvorani „Park” u Herceg Novom.

Tatjana Ranković spremala je ovogodišnje izdanje MMSF-a radno i posvećeno jer ga, kako kaže, oseća kao svoju malu monarhiju koja ima posebne zahteve i vrednosti, a koje ne sme da zapostavi ni u jednom trenutku.

– To više nije priča o meni, već je to festival koji ima identitet i svoj proizvod. Sve kreće iz mog njujorškog doma gde dan posle završene sezone počinje planiranje sledeće, odnosno novog festivalskog izdanja. Godina teče u neprekidnom razmišljanju o detaljima, kako uzdignuti sve umetnički i pedagoški na još viši nivo, tehnički organizovanije, logistički praktičnije, a uvek razmišljajući o ljudskom faktoru jer ne smemo zaboraviti da je muzika kao humanitarna akcija za dušu i psihu. U ovom poslu imam ogromnu podršku svoga supruga, kompozitora Jonela Petroja, koji me „drži na vidiku” u svakom momentu mog mogućeg iskušenja, umora, nedostatka vremena od prenatrpanih obaveza jer uz festival sviram koncerte, radim kao profesor na Menis koledžu, često sam član žirija na nekom od međynarodnih pijanističkih takmičenja, a tu je i još jedan izazov: osnivanje novog multimedijalnog instituta za master i doktorske studije u sastavu Evropskog centra za mir i razvoj univerziteta Ujedinjenih nacija, sa osnovnim sedištem u Beogradu, a koji će istovremeno obuhvatati studijski program u još tri različita grada i država.

Ove godine Tatjana Ranković u Trebinje dovozi i svoj lični klavir iz Beograda. Nažalost, svoj „stenvej” iz Njujorka, kako kaže, nije u mogućnosti da prenosi preko Atlantika, ali njen divni beogradski „Bluthner” rekao je: da idemo! Klavir je manji tako da je pogodan za prenos na pozornicu amfiteatra kao i na druge eksterijerne lokacije, objašnjava.

– Za sve nas muzičare jako je važno da instrument komunicira sa umetnikom koji ga svira. Kao i u razgovoru: osoba može da nas inspiriše pa teme teku i kreiraju obostranu ispunjenost u vidu emotivno-mentalne razmene. Kad nema razmene nema ni lakoće, ni lepote niti fluidnosti. Tako je i sa instrumentima. U ovom momentu, festival je u potpunosti finansiran bez sponzora. Finansiramo se najvećim delom kroz kotizacije naše letnje škole, pa zatim i jednim delom od materijalne pomoći grada Trebinja, zahvaljujući njihovoj veri i prepoznavanju mog rada kao i prepoznavanja kulturno-umetničke vrednosti ovakvog festivala, što je ne samo značajno za Trebinje već i celi region, pa i još dalje – zaključuje Tatjana Ranković.