Jednima nedovoljno, drugima previše autonomije

Predlog teksta statuta AP Vojvodine čije delove je „Politika” juče ekskluzivno objavila, već na „prvo čitanje” izazvao je oštre kritike opozicionih stranaka u Skupštini Vojvodine.

U DSS-u, SRS-u i „Napred Srbijo” uglavnom ponavljaju optužbe da se radi o tekstu koji je antiustavan i koji za cilj ima stvaranje nove federalne jedinice. Kao kamen spoticanja u već započetoj javnoj raspravi o ustavnosti tog dokumenta, opozicija navodi osnivanje vojvođanske akademije nauka i umetnosti, razvojne banke, otvaranje predstavništva u inostranstvu, upotrebu državnih simbola i preimenovanje Izvršnog veća u vladu, a sekretarijata u ministarstva.

U DSS-u tvrde da konačna verzija Nacrta statuta AP Vojvodine nije u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, te da daje pokrajini nadležnosti koje od nje stvaraju „republiku u republici”, izjavio je za Politiku potpredsednik te stranke i šef poslaničke grupe DSS – NS u Skupštini Vojvodine Borko Ilić:

„U tekstu se govori o prikupljanju poreza u Vojvodini što apsolutno nije u skladu sa zakonom o poreskom sistemu Srbije, govori da Vojvodina osniva svoja predstavništva u inostranstvu, a setite se da je tako krenula i Crna Gora. Dalje, u tekstu se predviđa i osnivanje vojvođanske akademije nauka, iako pokrajina nema takve nadležnosti. Govori se da pokrajinske skupštinske odluke imaju snagu zakona na teritoriji Vojvodine u oblastima koje regulišu, što je pokušaj pravljenja jednog paralelnog sistema u odnosu na Skupštinu Republike Srbije. Iz ovih, i mnogih drugih razloga, za DSS je ovaj statut neprihvatljiv i glasaćemo protiv njega i u skupštinama Vojvodine i Srbije.

Ilić za „Politiku” najavljuje da će ekspertska grupa koja je osnovana pri predsedništvu te stranke do kraja sledeće nedelje objaviti svoj predlog statuta Vojvodine.

I prema oceni predsednika DSS-a Vojislava Koštunicestatut predstavlja „seme razdora” koje u Vojvodini i celoj Srbiji može da izazove ozbiljne i dugoročne probleme. „Umesto da se statut bavi autonomijom onako kako je to predviđeno Ustavom Srbije, preko ovakvog predloga statuta zaobilaznim putem pokušavaju da se uspostave elementi državnosti Vojvodine”, ocenio je Koštunica, a prenosi Tanjug.

Svoj predlog statuta pripremaju i u Srpskoj radikalnoj stranci. Potpredsednik te stranke i šef njihovog poslaničkog kluba u Skupštini Vojvodine Milorad Mirčić najavljuje za „Politiku” da će SRS svojim predlogom statuta „pokazati kako statut može da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom, a ne da mu bude suprotnost sa namerom da se izazove sukob između centralne i pokrajinske vlasti, a zatim da se to i internacionalizuje”. „SRS smatra da po objavljenom tekstu Vojvodina ima sve karakteristike federalne jedinice. Suština je da vlada donosi uredbe koje mogu biti štetne i pogubne, a Ustavni sud je jedina institucija koja to može da spreči. Formiranje vojvođanske akademije nauka i umetnosti, predstavništva u inostranstvu i centralne razvojne banke takođe su neki od elemenata federalizma. I to sve govori da je statut pokušaj formiranja još jedne federalne jedinice u okviru Srbije”, objašnjava Mirčić i dodaje da sumnja da će u Skupštini Srbije postojati većina za izglašavanje pomenutog teksta.

Za razliku od DSS-a i SRS-a, poslanički klub „Napred Srbijo” ne planira da javnosti ponudi svoju verziju teksta statuta, potvrdio je za „Politiku” potpredsednik Skupštine Vojvodine i poslanik te grupe Igor Mirović.

– Moram priznati da sam razočaran nacrtom statuta AP Vojvodine. Smatrao sam da će rešenja iz Ustava Srbije koja govore o ekonomskoj autonomiji Vojvodine naći značajnije mesto. Umesto toga, vladajuća većina i predstavnici poslaničkih grupa u skupštini krenuli su na jedan krajnji neizvestan put rešenja u statutu i već pomalo daju ton budućoj državnosti Vojvodine. Naravno, govorim o simbolima, zastavi, grbu, vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, o razvojnoj banci, o javnom radiodifuznom servisu Vojvodine. Dakle, utisci su veoma loši i naša poslanička grupa će na sednici 14. oktobra glasati protiv predloga statuta AP Vojvodine.

S druge strane Liberalno-demokratska partija, koja je takođe kritikovala predloženi statut, smatra, naprotiv da ovaj dokument Vojvodini ne donosi suštinsku autonomiju. Prema rečima potpredsednice Skupštine Srbije Judite Popović,suštinski nema nekih bitnijih promena u odnosu na ranija rešenja što se autonomije Vojvodine tiče. „Smatramo da je ovo samo jedan mali korak u nekim malim promenama što se autonomije tiče, ali sigurno ne i značajan”, rekla je Popovićeva, a prenosi Tanjug.

Predstavnici vojvođanskih vlasti, odnosno stranaka koje su izradile nacrt statuta, međutim, odlučno odbacuju sve primedbe opozicije, ističući da su pojedine zamerke teško shvatljive. Tako, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši kaže za „Politiku”da je „statut presek političke realnosti u Republici Srbiji, jer je upravo omeđen rešenjima iz Ustava, donetog 2006. godine. Statut ne može da bude iznad propisanih ustavnih određenja, ali ne može se ići ni ispod ustavnih ovlašćenja, pošto sadašnje pokrajinsko rukovodstvo na to nije spremno da pristane. Nekim političkim snagama, očito, ovaj dokument „nije dovoljan”, a za neke je „previše”, a ja mislim da i to upravo govori da smo na putu dobrog kompromisnog rešenja.

Prvi čovek pokrajinskog parlamenta i visoki funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara ističe:

– Ako već mene pitate, ja sam lično za to da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku funkciju, svoju imovinu i sopstvene prihode, ali realnost je drugačija. Mi moramo upravo u okviru važećeg Ustava naći najbolja rešenja za Vojvodinu i njene građane. Upravo zato, želimo da o statutu vodimo širu demokratsku raspravu u koju će biti uključeni svi relevantni faktori našeg društva. Dakle, ni govora o tome da je tekst koji je upravo predstavljen javnosti u suprotnosti sa Ustavom, a kamoli da Vojvodinu navodno neko ,,priprema” da postane država. Uostalom, ,,karte su otvorene”, ništa se ne odlučuje u nekakvim uskim političkim krugovima, pa svako može da se uveri o čemu se radi.

U jučerašnjoj izjavi ,,Politici” predsednik poslaničkog kluba ,,Zajedno za Vojvodinu” prof. dr Dragoslav Petrović (DS) ukazuje da ,,nema nikakvog mesta da se čak ni u insinuacijama predlagačima teksta imputira da se u njemu kriju bilo kakvi tragovi separatizma ili težnja da se oslabi uloga ili perspektiva razvoja države Srbije.

– Naprotiv, u ovom tekstu su čvrsto poštovani svi ustavni principi, nije se ni u nijansama odstupilo od onoga što Ustav predviđa. Odgovornost nosilaca vlasti po vertikali i u Vojvodini je takva da se funkcionisanje i razvoj države Srbije neće i ne može ugroziti na ovaj način. Zato su pokušaji da se pripremi novog statuta imputira bilo šta drugo posledica kompleksa političkih gubitnika. Uostalom, Skupština Srbije će dati saglasnost na konačan predlog statuta i tek nakon toga će ga pokrajinski parlament proglasiti i on će stupiti na snagu.  

Petrović upozorava da je upravo novi Ustav Srbije u tri svoja člana eksplicitno utvrdio i mogućnosti i obaveze koje administracija AP Vojvodine mora da realizuje. Jedna se odnosi na prenesene nadležnosti u okviru kojih se očekuje njena odgovornost i operativnost, druga na akte i način uređivanja odgovornosti u vezi sa regulisanjem rada organa APV i treća, da se kroz proporcionalnu zastupljenost u skupštinskim strukturama, odnosno organima vlasti i pripadnosti nacionalnim zajednicama maksimalno afirmišu.

– To su i osnovne odredbe koje su predlagači, odnosno tvorci nacrta Statuta APV bili u obavezi i trudili se da striktno ispoštuju. S obzirom da je u izradu teksta bio uključen širok krug kompetentnih stručnjaka i da su o njemu vođene i do sada obimne konsultacije, ja sam ubeđen da smo mi taj zadatak ispunili u visokom stepenu – kaže Petrović.

I u Socijalističkoj partiji Srbije tvrde da nije reč ni o kakvom separatističkom dokumentu. Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a, objašnjava da ovaj akt ne predviđa nikakva državna obeležja Vojvodine, odnosno da pokrajina neće imati svoju policiju, vojsku, diplomatska predstavništva, centralnu banku i monetu, već samo ona ovlašćenja koja predviđa Ustav Srbije.

Javna rasprava o nacrtu statuta Vojvodine trajaće do 30. septembra.

A. Popović - S. Živković

---------------------------------------------

Vukadinović: Pogrešan momenat

Posle svega što se poslednjih meseci dešavalo, od proglašenja nezavisnosti Kosova do hapšenja Radovana Karadžića i sporog približavanja Evropskoj uniji, politička situacija u Srbije je trusna, tako da je donošenje Statuta Vojvodine u ovom trenutku kontraproduktivno, smatra Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli”. On kaže da još nije video predložena rešenja, ali da kakva god da su, sam momenat za to je pogrešno izabran.

„Dobar deo srpskog korpusa u Vojvodini biće zbunjen i frustriran jer to može da izgleda kao ispunjavanje nekog scenarija dalje separacije Srbije. Zato je štetno sada potezati takve stvari. Samo politički daltonisti ili oni koji se takvim prave to ne vide. Ne bi me iznadilo ako bi se izgradio širi front otpora onome što se dešava u vezi sa Vojvodinom”, kaže Vukadinović.

On negira pisanje medija da je postao član vojvođanskog odbora Demokratske stranke Srbije i ističe da se prethodnih dana privatno sretao sa ljudima iz različitih stranaka, a ne samo sa članovima DSS-a.

J. C.

-------------------------------------------

Ratko Marković: Statut izlazi iz ustavnog koncepta

Profesor ustavnog prava Ratko Marković ocenio je juče da predlog nacrta Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine na prvi pogled izlazi iz okvira ustavnog koncepta, jer za Vojvodinu važi opšti koncept pokrajine koji je utvrđen Ustavom iz 2006. godine, a koji Statut ima obavezu da ispoštuje.

On je u izjavi Tanjugu objasnio da je deklarisanjem Vojvodine kao evropske regije integrisane u evropski sistem regiona, predlog nacrta statuta izašao iz tog koncepta pošto Ustav takvu kategoriju ne poznaje.

Prama njegovim rečima, to ne može biti jednostrana odluka propisana Statutom, već odluku o tome može doneti isključivo država Srbija.

Marković je dodao da takav koncept nije u skladu ni sa konceptom Evropske unije, jer je u slučaju EU reč o zajednici evropskih država, a ne kako piše u nacrtu evropskih regiona.

Propisivanjem da je odluka o promeni teritorije Vojvodine doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja birača upisanih na teritoriji Vojvodine, prema Markovićevim rečima, želi se postići nepromenjivost teritorije.

Promenu teritorije moguće je izvršiti samo na osnovu republičkog Zakona o teritorijalnoj organizaciji, dodao je Marković.

On je ukazao da je i član 26 predloga nacrta u suprotnosti sa Ustavom, jer najviši pravni akt propisuje da je u službenoj upotrebi na teritoriji Srbije srpski jezik i ćirilično pismo.

Primena latiničnog pisma ne može se urediti pokrajinskom skupštinskom odlukom, kako je to navedeno u predlogu nacrta.

U članu 29 predloga nacrta uređuju se pitanja koja su od pokrajinskog značaja i koja će Vojvodina urediti svojim aktom, pokrajinskom skupštinskom odlukom, međutim takva pitanja mogu biti uređena isključivo zakonima Srbije, a ne statutom pokrajine.Marković smatra da propisivanje vlade, kao pokrajinskog organa, nije u suprotnosti sa Ustavom, jer je reč o izvršnom organu pokrajine, koji Vojvodina može konstituisati po pravu na samoorganizovanje.

On je ukazao da se članom 28. predloga nacrta, koji predviđa osnivanje stalne mešovite delegacije sastavljene od predstavnika organa Srbije i Vojvodine u cilju uspešnog, zakonitog i nesmetanog obavljanja poslova iz nadležnosti pokrajine, uvodi preživela institucija socijalističkog samoupravljanja.

Takva koordinaciona tela Ustav Srbije ne poznaje i ona su prevaziđena, a mogu biti uspostavljena samo najvišim pravnim aktom, naveo je Marković.

Tanjug

------------------------------------------------

Čiplić: Potpuno u skladu sa Ustavom

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je juče da je radna verzija novog Statuta Vojvodine u potpunosti usaglašena sa Ustavom Srbije.

Čiplić je agenciji Beta rekao da „ne postoje nikakve sumnje” da je radna verzija Statuta Vojvodine zasnovana na Ustavu Srbije koji je liberalniji od prethodnog i autonomnim pokrajinama daje znatno veća ovlašćenja. „Ne treba zaboraviti da je Ustav donet praktično konsenzusom političkih partija”, rekao je Čiplić i naveo da „ne bi smelo” da bude bilo kakvih problema u donošenju vojvođanskog Statuta, jer je on usaglašen sa najvišim aktom Srbije.

Čiplić je ukazao da su se sa ustavnim odredbama kojima su definisana i prava autonomnih pokrajina složile i stranke sadašnje opozicije i ocenio da se u javnosti bespotrebno stvara pogrešna slika o tome šta donošenje vojvođanskog statuta zapravo znači.

On je objasnio da je donošenje Statuta Vojvodine po Ustavnom zakonu obaveza i da to nije samostalni akt pokrajine već da se donosi uz saglasnost Skupštine Srbije.Čiplić očekuje da se, kako je rekao, oni koji su podržali donošenje Ustava neće ponašati „politički licemerno i sprečavati ono što Ustav dozvoljava”, i da će se složiti da je Statut pretpostavka da deo Srbije „može da počne da funkcioniše”. Ocenivši da su primedbe opozicije na radnu verziju statuta Vojvodine deo političke borbe, Čiplić je ukazao da su neutemeljene i kritike o promeni termina Izvršno veće u vlada Vojvodine.„Ime ne označava državnost, reč je o neznanju. Važno je pročitati Ustav, a onda i Statut”, rekao je Čiplić i ponovio da su novim Ustavom Srbije autonomnim pokrajinama date veće ingerencije, ali u skladu sa najvišim aktom države i zakonima.

Objasnio je da po Ustavu Srbije pokrajine imaju pravo na samoorganizovanje i svojim statutima mogu da organizuju izvršnu i zakonodavnu vlast.

Ustavom Srbije predviđeno je da autonomne pokrajine pored prava na samoorganizovanje, imaju sopstvene izvore prihoda, imovinu, a sve nedoumice otklanja Član 12 Ustava koji građanima daje pravo na pokrajinsku autonomiju kao sredstvo ograničenja vlasti, zaključio je Čiplić.

Beta