Edvard Snouden razotkrio globalni nadzor SAD i postao najtraženiji begunac od američke „pravde"

Amerikanac Edvard Snouden je danas, slično Australijancu Džulijanu Asanžu, jedan od najpoznatijih "uzbunjivača" na svetu, ali i jedan od najtraženijih begunaca od američke "pravde". Zlokobnu Asanžovu sudbinu izbegao je samo zato što je na današnji dan pre deset godina dobio privremeni azil u Rusiji, a stalni godinu dana kasnije, a prošle godine i državljanstvo Ruske Federacije, piše RT Balkan.

Vlada SAD je 4. juna 2013. protiv Snuodena podnela krivičnu prijavu za "krađu državne imovine" i za "kršenje zakona o špijunaži", "neovlašćeno saopštavanje poverljivih informacija o nacionalnoj odbrani" i "namerno objavljivanje poverljivih komunikacionih obaveštajnih podataka."

Zapravo, Snouden je samo razotkrio tajne i nezakonite operacije američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).

Za razliku od Asanža, koga je, po ukidanju azila Ekvadora, osudio britanski sud, i verovatno ga čeka izručenje u SAD, Snouden danas živi u Rusiji kao slobodan čovek.

Snouden je raskrinkao brojne globalne programe kontrole vlade SAD koje sprovodi NSA, povezanih sa obaveštajni savezom "Fajv ajz" (Pet očiju, neformalna obaveštajna zajednica pet anglosaksonskih država, koja, osim SAD, uključuje Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland), u saradnji sa telekomunikacionim kompanijama i evropskim vladama.

Takođe, Snoudenova otkrića otvorila su široku diskusiju o nacionalnoj bezbednosti i privatnosti pojedinca.

Snouden je kasnije za sebe rekao da je, radeći u NSA, "postao razočaran" programima kontrole i da je pokušao da na njih upozori "putem internih kanala", što je bilo potpuno ignorisano.

Početkom juna 2013. otkrio je hiljade poverljivih dokumenata NSA novinarima Glenu Grinvaldu, Lori Poitras, Bartonu Gelmanu i Ivenu Mekaskilu.

Privukao je međunarodnu pažnju nakon što su se tekstovi, zasnovani na njegovim materijalima, pojavili u "Gardijanu", "Vašington postu" i brojnim drugim publikacijama na Zapadu.

Ministarstvo pravde SAD je 21. juna 2013. godine otpečatilo optužbe protiv Snoudena, posle čega mu je Stejt department oduzeo pasoš. Dva dana kasnije, Snouden je sleteo na moskovski međunarodni aerodrom "Šeremetjevo", na koji je stigao preko Hongkonga.

Inače, za svaku od tri tačke optužnice zaprećena je maksimalna moguća zatvorska kazna od po deset godina. Krivična prijava vlade SAD protiv Snoudena je u početku bila tajna.

Pred žestokim napadima američkih zvaničnika, Snouden je odgvorio da se njegovi postpuci bili pokušaj da "informiše javnost o onome što se radi u njihovo ime i onome što se radi protiv njih." Snouden je time otvorio široku debatu o masovnom nadzoru i tajnosti rada vlade SAD.

Što tiče opasnosti od totalitarne kontrole, američki Savezni sud je 2. septembra 2020. presudio da su ovi programi, na koje je prvi put upozorio Snouden, "nezakoniti i, verovatno, neustavni."

Objavljivanje ovih dokumenata, koja su nosila oznaku duboke tajnosti, otkrilo je ranije nepoznate detalje o globalnom nadzoru, koji spovodi američka vlada i njena "obaveštajna zajednica", u saradnji sa evropskim vladama.

Između ostalog, svetska javnost je prvi put saznala za postojanje tajnog programa PRISM - programa za nadzor u okviru koga NSA prikuplja podatke o korisnicima od kompanija kao što su "Majkrosoft", "Gugl", "Epl", "Jahu", "Fejsbuk" ili "Jutjub".

Počev od juna 2013. godine, počeli su da se pojavljuju prvi medijski izveštaji, koji dokumentuju postojanje tajnih programa kontrole i njihov zaprepašćujući obim.

Snouden je otkrio i da je NSA plaćala američkim privatnim tehnološkim kompanijama za pristup njihovoj komunikacionoj mreži. Samo tokom 2013. godine, u tu svrhu potrošeno je neverovatnih 52 milijarde dolara.

Otkriveno je i da je NSA prikupljala i liste kontakata elektronske pošte i čitala njihov sadržaj, kao što je prisluškivala i pratila lokacije mobilnih telefona..

U oktobru 2013. godine, Snoudenova otkrića su izazvala niz napetosti između SAD i njihovih bliskih saveznika. SAD su, kako je dokazao Snouden, špijunirale Brazil, Francusku, Meksiko, Britaniju, Kinu, Nemačku i Španiju, kao i još 35 svetskih lidera. NSA je prisluškivala i svog odanog saveznika – nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja je kasnije uporedila NSA sa istočnonemačkim Štazijem.

Procureli dokumenti, koje je 2014. objavio "Špigl", pokazali su da je NSA prisluškivala 122 visokorangirana lidera širom sveta.

Džulijan Asanž je naknadno priznao da je "Vikiliks" platio Snoudenovo bekstvo. Asanž je zatražio od konzula u ambasadi Ekvadora u Londonu da izda Snoudenu pasoš. Snouden je rekao da mu je posedovanje ovog dokumenta dalo "pouzdanje, hrabrost da uđe u taj avion i započne putovanje."

Kasnije je rekao je da su SAD želele da on ostane u Moskvi kako bi mogli da kažu da je "ruski špijun". Prema Grinvaldu, Snoudenov pasoš je bio važeći kada je otišao iz Hong Konga, ali mu je ukinut tokom boravka u Moskvi.

Četiri meseca nakon što je Snouden dobio azil u Rusiji, Džulijan Asanž je komentarisao slučaj "Snuoden": "Venecuela i Ekvador mogli bi da ga zaštite samo na kratak rok. U Rusiji će on biti bezbedan, tamo ga poštuju i to se, verovatno, neće promeniti. To je bio moj savet Snoudenu: da će fizički biti najbezbedniji u Rusiji, prenosi RT.