Ko vrši reviziju istorije

U „Politici” je 22. jula objavljen komentar Dragoslava Dimitrijevića „Samo su partizani bili oslobodilačka vojska”. Stiče se utisak da je tako krupan zaključak izveo na osnovu jednog teksta, iz knjige Bogosava Mitrovića Šumara „Uz Vrhovnog komandanta”. Autor – u ratu komandir čete Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba – lične garda Josipa Broza Tita, a posle rata general-major JNA. Veran sledbenik komunističke ideologije. Posle čitanja navedene knjige generala Mitrovića, zaključak je jasan: pisana je na osnovu autorovog sećanja, a ne dokumenata. Zbog toga i nije pouzdan svedok za tako krupne zaključke. Ideološki je obojena, što je priličilo komunističkom vremenu u kojem je pisana (1979).

Gospodin Dimitrijević citira navode iz knjige, kako je 1. juna 1943. četnička grupa iz zasede „otvorila vatru direktno po sredini kolone, gde je bio Vrhovni štab i drug Tito sa savezničkom vojnom misijom. Tom prilikom su smrtno pogodili borca Prve čete Stanka Sovilja, koji je bio na čelu kolone u prethodnici”.

Generala Mitrovića demantuje pukovnik JNA Viktor Kučan, autor poznate monografije „Sutjeska dolina heroja”, u kojoj je poimenično naveo spisak i biografije 7.365 partizana poginulih na Sutjesci. Kučan ne pominje da su četnici napadali partizane, Vrhovni štab i Tita na Durmitoru i pokretu prema Mratinju. I najbitnije, Kučan pominje poginulog borca iz Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba Sovilja, ali ne Stanka, nego Dušana, borca 2. čete Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, rođenog u Gračacu 1922. i piše da je poginuo na Ozrenu iznad Tjentišta 9. juna 1943. u borbi s Nemcima. A Mitrović objavi da su Sovilja ubili četnici, i to u pokretu prema selu Barni Do kod Plužina.

Što se tiče četnika, činjenica je da su Nemci 15. maja 1943, istog dana, počeli ofanzivu i protiv partizana i protiv četnika. Za izvršenje operacije dovedena je i 1. brdska divizija sa istočnog (kavkaskog) fronta, a 1. diverzantski puk „Brandenburg” iz Nemačke specijalno doveden za hvatanje četničkog komandanta Draže Mihailovića. Komandant nemačkih trupa u NDH general Liters 12. maja 1943. izdaje naredbu: „Glavni cilj puka jeste hapšenje osoba i štaba Draže Mihailovića te zaplene njegove arhive. U isto vreme poželjno je uništenje Tita i njegovog štaba.” Draža je uspeo da izmakne svim nemačkim poterama. Poznato je da su Nemci dva puta za njim raspisivali javne poternice, a za Brozom jedanput. Nemci su u toj operaciji zarobili više od 4.000 četnika i sproveli ih u logore. Dosta ih je ubijeno prilikom zarobljavanja i sprovođenja u nemačke logore u Grčku i Nemačku.

Zanimljivo je Mitrovićevo sećanje na prelazak Vrhovnog štaba i Tita preko Neretve u Jablanici u martu 1943. i ulazak u selo Bijelu sedam kilometara južno od Konjica. Mitrović piše da su u prvim kućama naleteli na nemačke izviđače. „Ne znajući da su Nemci u kući, ušli smo zajedno s drugom Titom. U kući je gorjela jaka vatra. Na ognjištu je bilo zatrpano krompira. Kuća je imala dvoja vrata, tako da smo mi na jedna ušli, na druga su pobegli Nemci i izgubili se u mraku.” Baš preterana mašta.

Činjenica je da tad u selu nije bilo Nemaca, a dejstvovali su na Prevlju i Paklini, udaljeni od tih kuća sedam-osam kilometara. Dva dana pre dolaska Broza u selo je ušla 2. proleterska divizija Peka Dapčevića sa tri brigade. U selu samo partizani. Dogodilo se da je jedan četnik, meštanin, šumskom stazom „skoknuo” do svoje kuće i na ognjištu, oči u oči, sreo se partizanima i iskočio na druga vrata. Ali tu, u Vulića kući u zaseoku Razdolje, nije bio Broz niti njegova telesna pratnja. Dugo se taj slučaj prepričavao u selu.

Priča da Tito prvi ulazi u nepoznatu kuću u nepoznatom selu, pored 210 boraca Pratećeg bataljona, lične garde van svake je realnosti. U stopu su ga pratila četvorica vernih telohranitelja, Boško Čolić, Rade Ristanović, Đuro Vujović i Nikica Prlja. Postoji fotografija: Broz se umiva, jedan pratilac mu poliva vodu a drugi, s puškom u ruci, čuva mu leđa.

Koliko su partizanski komandanti brinuli o bezbednosti Josipa Broza svedoči i ovaj detalj. Dan pre dolaska Vrhovnog štaba u Bijelu, 13. marta 1943, Peko Dapčević, komandant 2. proleterske divizije, naredio je Danilu Lekiću, komandantu 1. proleterske brigade, da hitno uputi najbolji bataljon da zatvori pravac prema Konjicu, linija Prevlje – Ravni kuk – Paklina – Vrabač. Da brani Paklinu od Nemaca i ustaša dok Vrhovni štab ne prođe kroz Bijelu. U svom naređenju bio je izričit i triput ponovio: „Vrhovni komandant je naredio da to mora biti najbolji bataljon zbog važnosti pravca koji zatvara!” Tako je Broz, uz najjače obezbeđenje: dve brigade, najbolji bataljon 1. proleterske i svoj Prateći bataljon od 210 ljudi, prošao kroz Bijelu i izbio na plato Boraka i Boračkog jezera. A njegovi generali pišu kako je prvi ulazio u nepoznate kuće i pucao na Nemce.

Ovih nekoliko detalja, zasnovanih na činjenicama i izvorima prvog reda, dovoljno svedoče da je revizija istorije počela davno, još od oslobođenja zemlje 1945. Poznata je maksima da pobednik piše istoriju, onako kako mu odgovara i sve dok je na vlasti. Jedino nas vreme i istina mogu pomiriti. Da konačno i mi Srbi završimo Drugi svetski rat.

Sreten Jakovljević
novinar i publicista, Beograd