Stanove „greju" nove cene

Grejna sezona počinje 15. oktobra, ali će Beograđane već od 23. septembra „ogrejati” nove cene. Zbog višestrukog poskupljenja energenata i usklađivanja sa inflacijom, gradska komunalna preduzeća povećala su cene prosečno osam odsto. To znači da će domaćinstva koja se greju preko toplana ubuduće plaćati 284 dinara više nego dosad, dok će stanovi koji nisu priključeni na toplovod izdvajati 113 dinara više. To, međutim, ne znači da će za grejanje utrošiti manje novca, jer je električna energija ove godine poskupela za 15 odsto.

Na osnovu zahteva „Elektrana” sugrađani čiji se stanovi zagrevaju preko radijatora umesto 43,82 dinara ubuduće će plaćati 47,33 dinara po kvadratu. Vlasnici ili zakupci poslovnih prostorija plaćaće grejanje 69,5 dinara po kvadratu, što je osam odsto više u odnosu na dosadašnjih 64,3 dinara.

Od utorka biće korigovane cene i pijaće i otpadnih voda pa će domaćinstva kubik vode umesto 35,19 dinara plaćati 38 dinara. Iznošenje smeća građani su plaćali 3,9 dinara po kvadratu stana, a od sada će iznositi 4,2 dinara.

Za mesečno održavanje liftova, krovova, fasada i zajedničkih prostorija, vlasnici stanova od 50 kvadrata dosad su izdvajali 335,29 dinara, a ubuduće će to iznositi 362 dinara. To znači da će domaćinstva za popravku liftova umesto 2,35 dinara plaćati 2,54 dinara, održavanje krovova umesto 1,45 dinara iznosiće 1,57 koliko će koštati i hitne intervencije. I usluge čistačica stubišta poskupele su za 10 dinara tako da će sada za njihov posao stanari plaćati 139 dinara.

Poslednji put komunalne usluge poskupele su 1. februara 2007. godine za 17,5 odsto. Od tada njihova cena nije korigovana, dok su cene naftnih derivata porasle za oko 40 odsto, a cene električne energije i više od 30 odsto, zbog čega su „Elektrane”, „Vodovod” i „Čistoća” poslovali sa gubicima.

Uprkos novom poskupljenju, nadležni u Gradu tvrde da su cene komunalija u glavnom gradu i dalje među najnižima u Srbiji. Domaćinstvo sa prosečnim primanjima u Beogradu za komunalne usluge mesečno izdvaja 7,9 odsto zarade što je najmanje u Republici. U Zaječaru se, na primer, za komunalne usluge izdvaja čak 14,6 odsto ličnog dohotka, u Valjevu 13,3, u Nišu 10,4, a u Užicu 10,7 odsto.
Socijalno ugrožene porodice mogu ostvariti popust na plaćanje komunalnih usluga od 10 do 50 odsto, a na pet odsto popusta imaju pravo domaćinstva koja su do petnaestog u mesecu izmirila dugovanja za prethodni mesec.

Domaćinstvo od tri člana sa ukupnim primanjima do 12.000 dinara može ostvariti najveći popust od 50 odsto, dok porodica sa istim brojem članova, koja mesečno ima 40.000 dinara, plaća račun 10 odsto manje od ukupno obračunate cene. Najveći popust imaju porodice sa pet ili više članova, ukoliko su im mesečna primanja svega 15.000 dinara, dok sa primanjima do 30.000 obezbeđuju popust od 30 odsto.

Pravo popusta na komunalne proizvode i usluge imaju i podstanari koji su zaključili ugovor o podstanarskom odnosu sa stanodavcima, kada je ugovorom utvrđeno da komunalne proizvode i usluge u sistemu objedinjene naplate „Infostana” plaća podstanar pod uslovom da ima prebivalište u Beogradu.