San­če­za mo­že da spa­si iz­be­gli Puđ­de­mon

„No pa­sa­ran” (ne­će pro­ći) uz­vi­ki­va­le su pri­sta­li­ce špan­skih so­ci­ja­li­sta dok su sla­vi­le to što de­sni­ca ipak ni­je po­be­di­la na iz­bo­ri­ma, ka­ko je bi­lo oče­ki­va­no. Ipak, ni So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja le­vog cen­tra „ne­će pro­ći” ta­ko la­ko do ve­ći­ne u vla­di, iako su nje­ni pred­stav­ni­ci sprem­ni, kao oni ko­ji su ovu ču­ve­nu pa­ro­lu uz­vi­ki­va­li u Špan­skom gra­đan­skom ra­tu, da svoj po­lo­žaj po sva­ku ce­nu bra­ne od ne­pri­ja­te­lja.

Oče­ki­va­lo se da će kon­zer­va­tiv­na Na­rod­na par­ti­ja (PP) i kraj­nje de­sni­čar­ski Voks for­mi­ra­ti vlast, ali su Špan­ci ipak za­u­sta­vi­li da­lje skre­ta­nje kon­ti­nen­ta ude­sno, na­kon for­mi­ra­nja ni­za kon­zer­va­tiv­no-de­sni­čar­skih vla­da ši­rom Evro­pe. Me­đu­tim, ni vla­da­ju­ći so­ci­ja­li­sti Pe­dra San­če­za ni­su od­ne­li po­be­du na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i bez ši­ro­ke ko­a­li­ci­je ne mo­gu da for­mi­ra­ju vlast. No­vi uda­rac za njih pri­sti­gao je na­kon pre­bro­ja­va­nja gla­so­va di­ja­spo­re, ko­ja je ma­hom po­dr­ža­la opo­zi­ci­o­ne kon­zer­va­tiv­ce. Gla­so­vi iz ino­stran­stva ta­ko su iz­jed­na­či­li šan­se de­snog i le­vog blo­ka, dok se po­sla­ni­ci pri­pre­ma­ju da gla­sa­ju o to­me ko­me će po­ve­ri­ti da sa­sta­vi no­vu vla­du.

Na­i­me, li­der Na­rod­ne par­ti­je Al­ber­to Nu­njez Fe­i­ho po­ten­ci­ra da je nje­go­va stran­ka po­be­di­la (i je­ste osvo­ji­la naj­vi­še gla­so­va na iz­bo­ri­ma, ali ne­do­volj­no da sa­mo­stal­no for­mi­ra vlast) i da on tre­ba da po­kre­ne di­ja­log s ma­njin­skim stran­ka­ma. Ipak, PP uz po­dr­šku kraj­nje de­sni­čar­skog Vok­sa opet ne­ma neo­p­hod­nu ve­ći­nu od 176 me­sta u par­la­men­tu. Ak­tu­el­ni so­ci­ja­li­stič­ki pre­mi­jer Pe­dro San­čez mo­gao bi s ne­ko­li­ko ma­njih stra­na­ka da ostva­ri zbir ve­ći od onog ko­ji bi ima­la de­sni­čar­ska ko­a­li­ci­ja, ali bi mu za po­treb­nu ve­ći­nu u par­la­men­tu opet bi­la neo­p­hod­na stran­ka Za­jed­no za Ka­ta­lo­ni­ju. Reč je o par­ti­ji biv­šeg ka­ta­lon­skog pre­mi­je­ra Kar­le­sa Puđ­de­mo­na, ko­ji se na­la­zi u eg­zi­lu u Bel­gi­ji od 2017. na­kon or­ga­ni­zo­va­nja za­bra­nje­nog re­fe­ren­du­ma o ot­ce­plje­nju Ka­ta­lo­ni­je. Na­kon što je di­ja­spo­ra re­kla svo­je, San­čez još vi­še za­vi­si od Puđ­de­mo­no­ve stran­ke, iz ko­je su od­mah na­kon iz­bo­ra ja­sno re­kli da pre­mi­je­ru ne­će sa­ču­va­ti fo­te­lju bez ade­kvat­ne kom­pen­za­ci­je. Ova ka­ta­lon­ska stran­ka de­snog cen­tra za­la­že se za ne­za­vi­snost i od San­če­za bi mo­gla da za­tra­ži ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti se­ve­ro­i­stoč­ne Ka­ta­lo­ni­je. Ne­ki od zah­te­va su i am­ne­sti­ja za one ko­ji se su­o­ča­va­ju s op­tu­žba­ma zbog se­ce­si­o­ni­zma, po­put Puđ­de­mo­na.

Me­đu­tim, ulog je sa­da sko­čio. Na­rod­na par­ti­ja de­snog cen­tra osvo­ji­la je na iz­bo­ri­ma 136 me­sta u par­la­men­tu i sa Vok­som bi ima­li 169, dok bi so­ci­ja­li­sti sa svo­ja 122 me­sta i uz ne­ko­li­ko ma­njih stra­na­ka ostva­ri­li zbir od 171, ve­ći od ovog ko­ji bi ima­la de­sni­čar­ska ko­a­li­ci­ja. Opet, bez Za­jed­no za Ka­ta­lo­ni­ju, ne­ma ve­ći­nu u par­la­men­tu.

Uz gla­so­ve iz ino­stran­stva de­sni­čar­ska ko­a­li­ci­ja sa­da ta­ko­đe ima 171 me­sto. Dok se Kon­gres pri­pre­ma za sed­ni­cu 17. av­gu­sta, oba blo­ka „ke­ca u ru­ka­vu” tra­že u ma­lim par­ti­ja­ma ko­je bi uz do­volj­no ube­dlji­ve ar­gu­men­te mo­gle da bu­du od­lu­ču­ju­ći je­zi­čak na va­gi.

Ta­mo­šnji me­di­ji is­ti­ču da će San­če­zu bi­ti po­tre­ban naj­ma­nje je­dan Puđ­de­mo­nov po­sla­nik da gla­sa za nje­go­vu ko­a­li­ci­o­nu vla­du.

Re­klo bi se da bi, u slu­ča­ju da so­ci­ja­li­sti ne po­stig­nu do­go­vor s Puđ­de­mo­no­vom par­ti­jom, Špa­ni­ja opet mo­gla do kra­ja go­di­ne da iza­đe na iz­bo­re. Ta­ko od po­dr­ške gra­đa­na opo­zi­ci­o­nim kon­zer­va­tiv­ci­ma naj­vi­še šan­se da pro­fi­ti­ra ima par­ti­ja Za­jed­no za Ka­ta­lo­ni­ju.

Ako gla­sa­njem u par­la­men­tu ni­ko ne do­bi­je ni pro­stu ve­ći­nu, ko­ja pod­ra­zu­me­va vi­še gla­so­va za od onih ko­ji su pro­tiv, i uko­li­ko dva me­se­ca na­kon to­ga po­sla­ni­ci ne ime­nu­ju man­da­ta­ra, par­la­ment će bi­ti ras­pu­šten, a gra­đa­ni će opet gla­sa­ti. San­čez će se po­tru­di­ti da iz­beg­ne ta­kav sce­na­rio, si­gu­ran da, ka­ko ka­že, nji­ho­va de­mo­kra­ti­ja mo­že da pro­na­đe re­cept za no­vu vla­du. Pod uslo­vom da opo­zi­ci­o­ni kon­zer­va­tiv­ci ne ču­va­ju još ne­kog „ke­ca u ru­ka­vu”.

Lj. Vu­jić