Problem legalizacije vodokradica

Vodokradice su, kažu u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji”, postale globalni problem i ima ih u svim svetskim metropolama, od Berlina do Džakarte. U glavnom gradu čvrsto su rešili da spreče krađe, jer od 68.000 privrednika oko 33.000 nelegalno koristi vodu.

Radnici „Vodovoda” imaju mnogo muka i neprijatnosti oko ubeđivanja „divljih” potrošača da potpišu pristupnicu njihovom sistemu naplate, pa je Stevo Savić, direktor sektora prodaje, najavio da će naredne nedelje na Upravnom odboru preduzeća insistirati na slanju dopisa Skupštini grada da im odobre dostavljanje računa potrošačima za koje imaju dokaze da vodu troše „na divlje” i priključe ih na vodomere.

– Kradu vodu ali bi i oni trebalo da potpišu saglasnost da možemo da ih registrujemo kao potrošače, međutim dovijaju se kako god mogu da to izbegnu. Za pet meseci obišli smo oko 4.332 nelegalna korisnika i samo 10 odsto je pristalo da potpiše registraciju, dok smo komunalnoj inspekciji poslali 160 prijava. Iako znamo tačne adrese i imena privrednika koji su se bez dozvole prikačili na gradsku vodovodnu mrežu, ni nakon više godina ne bismo uspeli da ih primoramo da plaćaju vodu. Za to vreme oni bi višestruko oštetili građane koji redovno izmiruju račune, jer plaćaju i ono što nezakoniti korisnici potroše. Ovako ćemo ih registrovati, pa ako se pokaže da smo nekoga greškom označili kao nelegalnog korisnika vode, ispravićemo grešku. Problem je što se kriju od naših ljudi, danima ne otvaraju vrata, lažno se predstavljaju i grubo odbijaju da potpišu saglasnost. Nedavno mi je komšija koji ne plaća vodu, a znam da je vlasnik radnje, rekao da ne zna gde je gazda lokala, da je on tu samo u prolazu. Kada sam mu objasnio da živim u komšiluku i da znam da je on vlasnik, počeo je da se pravda tim što ne zna kome da se prijavi i plati vodu – objasnio je Savić.

Spisak neplatiša u „Vodovodu” su napravili tako što su od Agencije za privredne registre uzeli popis svih firmi u gradu, obeležili one koji plaćaju račune i došli do zaključka da preostalih 33.000 privrednika nelegalno troši vodu. To su uglavnom frizerski i kozmetički saloni, pekare i kafići u stambenim zgradama, koji koriste dosta dragocene tečnosti, a umesto njih račun plaćaju ostali stanari zdanja. Događa se da vlasnici drže lokale u zgradama, ali kubik vode plaćaju 35 dinara, što je cena za domaćinstva, a ne duplo više koliko „Vodovod” naplaćuje privrednim subjektima. Srpskom dovijanju nema kraja, tako da ima i onih koji na adresu stana u kome žive prijave firmu, dok im se preduzeće nalazi na sasvim drugom mestu. Onda im na stan stiže ispravan račun po ceni vode za firmu, dok vodu za stan ne plaćaju.

Savić je, kako kaže, bio iznenađen kada je nedavno na Svetskom kongresu voda u Beču od kolega iz Austrije i Indonezije čuo da imaju isti problem sa vodokradicama. Međutim, u razvijenijim zemljama uveli su dži-pi-es sistem snimanja područja, pomoću kog evidentiraju svakog novog potrošača. Savić objašnjava da se i kod nas razmatra ta mogućnost, ali da će im u otkrivanju neplatiša pomoći i Geografsko informacioni sistem.

– Već unosimo u GIS podatke o sadašnjim legalnim i nelegalnim korisnicima, tako da ćemo uočiti čim se na nekom mestu pojavi nova ili povećana potrošnja vode. Ovakvo snimanje potrošača vode zaživeće veoma brzo – istakao je Savić.