Niko ništa ne može da uradi sam

Posvećenost i timski rad: okosnica je uspeha sezone koja je za nama. Naše predstave nisu plasirale posebno nijednog stvaraoca, nego su jednostavno nastajale kao kolektivni čin i smatram da su suštinski zbog toga uspele, konstatuje za „Politiku” Molina Udovički Fotez, umetnička direktorka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova kuća kulture tokom protekle 154. sezone učestvovala je, pored ostalog, na 23 domaća i inostrana festivala, a sve osvojene nagrade, ukupno njih 28 osvojio je upravo ansambl Drame.

Od oktobra prošle do jula ove godine premijerno je izvedeno osam dramskih predstava: „Deca”, „Sitnice koje život znače”, Magbet”, „Očevi i oci”, „Naš razred”, „Urnebesna tragedija”, „Ribarske svađe” i „Milenijum u Beogradu”. Obeleženo je i nekoliko značajnih jubileja: „Ženski orkestar” deset godina od premijere, nagrađivano „Carstvo mraka” odigrano je pred kraj prvog dela sezone 50. put, a „Hasanaginica” je u svoje jubileje upisala čak 150. izvođenje. Tu je i dugovečna „Bela kafa” koja je imala svoje: 100. izvođenje…

– Uspeli smo! Niko ništa ne može da uradi sam. U godini koja je za nama bilo je i te kako mnogo rada. Verovatno nas je sustigla misao, koju sam često izgovarala u vreme pandemije: posle kuge je došla renesansa. Atmosfera u nacionalnom teatru se promenila, u smislu da se podstiče kreativni rad na svakom nivou. Odnosno, sklopile su se kockice, publika je željna pozorišta, a mi smo napravili dobar repertoar i dobre predstave. Istovremeno smo primili mlade glumce što je čitavom ansamblu Drame dalo vetar u jedra, a naši kućni reditelji Jagoš Marković i Tatjana Mandić Rigonat su ih oberučke prihvatili i sa radošću radili sa njima – kaže Molina Udovički Fotez i dodaje:

– Bilo je i rizika, naravno! Ta divna „Deca”, taj čudesni kreativni susret dve naše izuzetno darovite savremenice Milene Marković i Irene Popović zaista je na pravi način otvorilo sezonu. A bilo je, rekla bih, i hrabrosti, jer ako ne rizikujete ne možete ni da dobijete. Ali nije bilo ništa nepromišljeno. Naprotiv, sve je bilo i te kako planski rađeno, i u tom smislu sve što je premijerno izvedeno na velikoj sceni je zapaženo. Drago mi je zbog velikog interesovanja publike za Šekspirovog „Magbeta” u režiji Jagoša Markovića, jer su se posle mnogo godina susrela na sceni dva naša izuzetna prvaka Nataša Ninković i Nebojša Dugalić. Dugo nisu imali premijeru na velikoj sceni.

Pokazali su, kako kaže Molina Udovički Fotez, svu moć svoje glume, opet uz mlade kolege koji sa njima igraju. Nekako smo lako dogovorili saradnju sa pozorištem u Banjaluci i bez muke sklopili predstavu „Urnebesna tragedija” po delu Dušana Kovačevića, a u režiji Jagoša Markovića. Saradnja sa banjalučkim kolegama bila je srdačna, prijateljska. Potvrdilo se i da Banjaluka ima moćne glumce i da su se naša dva ansambla kvalitetno uklopila.

Uz izuzetno uspešno učešće predstave „Rat i mir” L. N. Tolstoja u režiji Borisa Liješevića, na festivalu „Mitem”, koji je bio centralni događaj desete Pozorišne olimpijade u Budimpešti, proteklu sezonu ansambl Drame pamtiće svakako po Sterijinoj nagradi za predstavu „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića. Tu nagradu Narodno pozorište u Beogradu dobilo je prvi put u 68. godina postojanja Sterijinog pozorja. Nema čini se festivala niti nagrade koju u proteklom periodu nije dobila Vanja Ejdus, prvakinja Drame. Za ulogu Aleksije: nagrađena je na Sterijinom pozorju, odnosno 31. „Danima Zorana Radmilovića” u Zaječaru, na sedmom Festivalu „Pozorišno proleće” u Šapcu laureat je nagrade „Raša Plaović”... Uz predstavu „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” nagrade za najbolju predstavu, kojih je ukupno pet, donele su Narodnom pozorištu i predstave „Rat i mir”, „Sitnice koje život znače” i „Očevi i oci”.

– Svi su pamtili nekadašnje Selenićeve „Očeve i oce”, koje je dugo igrao Atelje 212. U našem slučaju Kata Đarmati napravila je novu dramatizaciju, i pozvali smo Veljka Mićunovića da režira ovo delo. Jednostavno, bilo nam je zanimljivo da vidimo kako nova generacija vidi to vreme o kojem govori Slobodan Selenić. Mislim da su uspeli da kažu nešto što je relevantno i kada je u pitanju taj kultni roman, ali i vreme u kojem živimo. Tu su i nagrađivane „Sitnice koje život znače” Lorenca Maronea u režiji Andreja Nosova, ali i „Naš razred” Tadeuša Slobođaneka, dragoceni tekst savremene svetske dramaturgije koji je igran po celom svetu, jedino nije kod nas. Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat ponudila je ovaj tekst svojoj kući, i odmah je prihvaćen – naglašava naša sagovornica.

Ansambl Drame Narodnog pozorišta u Beogradu osnažen je proteklih meseci sa šestoro mladih glumaca koji su primljeni u stalni radni odnos. Najpre Nina Nešković, Petar Strugar i Vučić Perović, a zatim i Jovan Jovanović, Nedim Nezirović i Aleksandar Vučković.

– Posebno mi je drago što je stalni dramaturg naše kuće postao i mladi, daroviti pisac, ovogodišnji dobitnik Sterijine nagrade za savremeni tekst, Đorđe Kosić – kaže Molina Udovički Fotez, uz napomenu:

– Jer, ja sam dramaturg i to ću u pozorištu uvek i biti. Tako da iako su svi komadi koje smo izveli imali nameru da mladim umetnicima otvore put i moglo bi se reći da je sezona bila posvećena njima, ona je, pre svega, imala čvrsto dramaturško utemeljenje u izboru tekstova koji su rađeni. Ono što je važno, jeste da smo sa jedne strane obratili pažnju na nacionalnu dramu. Dakle, posle Siniše Kovačevića na repertoaru sada imamo i Dušana Kovačevića, najznačajnije žive dramske autore kod nas. Ljubomir Simović je dugo na našem repertoaru, Milena Marković je dobila svoje mesto na velikoj sceni, što smatram da je dragoceno.

Sa druge strane, kako kaže, ne radimo samo dramske tekstove, već i dramatizacije. „Očevi i oci” Slobodana Selenića, i „Milenijum u Beogradu” Vladimira Pištala, predstavljaju klasičnu i savremenu srpsku literaturu. „Sitnice koje život znače” je dramatizacija savremenog romana. „Naš razred” je savremeno dramsko pismo. A kao i svaki nacionalni teatar, imamo na repertoaru i nova rediteljska čitanja dela „Magbet” i „Ribarske svađe”, odnosno komade Šekspira i Goldonija kao večite stubove svetske dramaturgije.

Nova, 155. sezona Narodnog pozorišta u Beogradu počeće 1. oktobra, kada će Drama igrati svoju najnagrađivaniju predstavu „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” na sceni „Raša Plaović”. U međuvremenu ansambl Drame pozvan je da širi svoju umetničku misiju na brojim festivalima kako u zemlji, regionu, tako i šire.