Albanci nude ostavke da bi VMRO-DPMNE pristao na promenu Ustava

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Severna Makedonija danas obeležava 120 godina od Ilindanskog ustanka, kad je proglašena prva makedonska međunarodno priznata republika – Kruševska Republika. Povodom nacionalnog državnog praznika širom zemlje biće priređene svečanosti. U manastiru Prohor Pčinjski predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekaće predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog.

Na mestu susreta dva predsednika bratskog naroda postavljeni su temelji savremene makedonske države. Godine 1943, na Svetog Iliju, stvorena je Republika Makedonija i na prvom zasedanju ASNOM-a doneta odluka da se Republika Makedonija priključi socijalističkoj Jugoslaviji koja se u ratu stvarala. Obeležavanje ovog praznika vrlo je značajno za ovu mladu državu, koja danas probija svoj put ka priključenju evropskoj porodici, koji je za nju, pokazalo se, izuzetno trnovit.

Severna Makedonija opekla se na dobrosusedske odnose, najpre s Grčkom, a zatim s Bugarskom. Iako je ispunila grčke zahteve, promenila Ustav i ime države, nije ušla u Evropsku uniju, kako joj je bilo obećano, već se suočila s novim uslovom – da uvede Bugare u Ustav – kako bi ostvarila taj isti strateški cilj.

Jedino je Srbija uvek stajala uz Severnu Makedoniju i među prvim državama joj priznala nezavisnost. Nakon rešenog crkvenog spora, ove dve države nemaju otvorenih pitanja, a bratski odnos dokazan je i u vreme korone i u vreme ekonomske i energetske krize. Ove dve države, zajedno s Albanijom, grade svoju budućnost na temeljima „Otvorenog Balkana”, s istim krajnjim ciljem: ostvarenje evropskih integracija.

Francusko-nemački predlog za rešenje makedonsko-bugarskog spora, koji podrazumeva ispunjenje bugarskog zahteva i promenu Ustava RSM, napravio je razdor između političkih partija Severne Makedonije. Za najveću makedonsku opozicionu partiju VMRO-DPMNE, ovaj uslov nije prihvatljiv, a tom stavu priklonio se i veliki broj makedonskih građana, koji su okusili licemernu politiku Brisela i Zapada nakon Prespanskog dogovora.

Hristijan Mickoski, lider VMRO-DPMNE, ne želi da deli vlast s najvećom albanskom partijom DUI, ističući njenu umešanost u koruptivne i kriminalne delatnosti. U samoj partiji DUI došlo je do raskola, upravo zbog korumpiranosti i kriminalnih aktivnosti njenih vodećih članova.

Lider ove partije Ali Ahmeti oglasio preko „Tvitera” naglasivši da će svi ministri iz Demokratske unije za integracije (DUI) podneti ostavke kako bi VMRO-DPMNE glasao za promene Ustava. Ove ostavke su kovertirane ali i uslovljene glasanjem opozicije u Sobranju, gde je Vlada već poslala predlog izmene Ustava. Najavu da će dati ostavku, u interesu ustavnih promena, najavio je i predsednik Sobranja Talat Džaferi, takođe član albanske parlamentarne partije DUI.

Međutim, Mickoski ovakve ostavke, koje nemaju nikakav pravni efekat, smatra samo političkim trikom, te ponovo insistira na brzim vanrednim parlamentarnim izborima, a da ustavne promene nastupe tek nakon njihovog održavanja. Altan Grubi, potpredsednik vlade i visoki funkcioner partije DUI, ovakvo ponašanje Hristijana Mickoskog ocenio je kao njegovo nastojanje da u vlasti nema nijednog Albanca. S druge strane, postoje nezvanične spekulacije da bi VMRO-DPMNE, ako pobedi na izborima, mogao da sastavi vladu s krilom partije DUI koje se odvojilo od Alija Ahmetija, čije se povlačenje očekuje nakon novih parlamentarnih izbora.