Američko-britanski rat za zamenu Zelenskog
Ко може да наследи украјинског председника (Фото Кабинет председника Украјине)
Ukrajina ima plan da prenese vlast u slučaju smrti predsednika Volodimira Zelenskog. To i ne bi bila vest, jer je normalno da takav plan postoji u svakoj državi, a naročito onoj koja je u ratu. Ali ukrajinski predsednik se poslednjih nedelja verovatno mnogo brine pošto njegovi saveznici sve više govore o traženju izlaza iz trenutne situacije. A Zelenski očigledno sada postaje deo problema, a ne deo rešenja i pogodna je figura za sprovođenje zaokreta. Na kraju, i američki državni sekretar je još prošle godine za Si-Bi-Es potvrdio da Ukrajinci imaju plan da obezbede kontinuitet vlasti „na jedan ili drugi način”.
Ukrajinska ofanziva nije dala očekivane rezultate i sve su češći nagoveštaji da će ruska vojska, možda već polovinom ovog meseca, kada dođe do potpunog sloma dejstava na frontu, preduzeti ofanzivu. Izuzev ovog neuspeha, a verovatno „zahvaljujući” i njemu, Zelenski postaje neprijatan, ciničan i čak agresivan prema svojim saveznicima. Ali poruke koje su mu upućene samo su nagoveštaj da on kao predsednik gubi podršku stranih lidera i to je još jedan od razloga zašto se zaoštrava odnos između ukrajinskog predsednika i britanske i vašingtonske administracije.
Odnos ova dva centra moći, presudan za situaciju u Kijevu, važan je i u odnosu snaga u predsedničkom kabinetu ukrajinskog predsednika. Briselsko-američki portal „Politiko” predviđa da će ključnu ulogu, ako „Zelenski bude ubijen”, imati šef njegovog kabineta Andrij Jermak. Formalno, predsednik Vrhovne rade postaje šef države u odsustvu predsednika, ali Ruslan Stefančuk, za koga je malo ko van Ukrajine ikada i čuo, nema visok rejting. Ali to nije ni bitno. Zbog toga će najverovatnije, u slučaju sticaja tragičnih okolnosti za Zelenskog, Ukrajinu predvoditi kolektivna vlada. Stefančuk je pre nekoliko dana objavio da izbori u toku vanrednog stanja nisu protivustavni, nego da samo treba izmeniti zakon – što je šokiralo ukrajinsku javnost i sasvim je suprotno njegovom tumačenju Ustava od pre godinu dana.
„To telo će najverovatnije činiti Stefančuk kao figura, kao i Andrij Jermak, bivši filmski producent i advokat, koji je na čelu predsedničke administracije, ministar spoljnih poslova Dmitri Kuleba i ministar odbrane Aleksej Reznikov. Valerij Zalužni će ostati ključni general”, rekao je za „Politiko” Adrijan Karatnicki, analitičar Centra za Evroaziju pri američkom Atlantskom savetu.
Što se tiče uticaja britanske i američke obaveštajne službe na predsednikovo okruženje, trebalo bi se podsetiti korupcionaških afera i čak fizičkog uklanjanja ukrajinskih zvaničnika. U januaru je usledila velika čistka kadrova, navodno zbog korupcije, ali to je samo izgovor koji je korišćen za smene. Prvi je iz tima Zelenskog izašao zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Kiril Timošenko, koji je opisivan kao „predsednikova torba novca”. Za njim su otišli šefovi regiona koji su koristili ovu torbu. Fotelja se klimala i ministru odbrane Reznikovu, ali je on uspeo da se zadrži. Nekoliko vodećih zvaničnika ukrajinskog MUP-a poginulo je u helikopterskoj nesreći. Među smenjenima su zamenik ukrajinskog ministra odbrane Vjačeslav Šapovalov i zamenik državnog tužioca Oleksij Simonjenko.
Smene su usledile posle posete šefa CIA Kijevu, kada je on, kako tvrde brojni mediji, doneo spisak korumpiranih zvaničnika, koji su bez izuzetka bili britanski ljudi. Događalo se obrnuto: svojevremena uloga bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona bila je presudna ne samo za okruženje Zelenskog, nego, navodno, i za krah parafiranog mirovnog sporazuma s Rusima polovinom aprila prošle godine. Bo Džo, kako su ga zvali i u Kijevu, iznenada se 9. aprila pojavio kod Zelenskog, a ambasada Ukrajine u Velikoj Britaniji objavila je tada fotografiju dvojice lidera uz kratak opis: iznenađenje.
Zatim su se, naravno, umešale i SAD. Kijev su, posle Džonsona, 25. aprila prošle godine posetili i američki državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane SAD Lojd Ostin i obećali dodatnu vojnu pomoć.
U ovoj zakulisnoj borbi za presto, glavni cilj Vašingtona je uklanjanje desne ruke Zelenskog – Jermaka, koji obavlja sve menadžerske poslove i navodno je britanski čovek. Treba se prisetiti kampanje koju je Jermak politički uspešno preživeo, kad je u julu prošle godine republikanska predstavnica u Kongresu Viktorija Šparc (poreklom iz Ukrajine) pokrenula intenzivnu javnu kampanju optužujući šefa kabineta ukrajinskog predsednika da je „ruski čovek”.
Ako je sve ovo istina, onda se plan koji je objavio „Politiko” – da u slučaju eliminacije Zelenskog Jermak bude ključna figura – može posmatrati kao britanski plan. U skladu s tim trebalo bi očekivati da u medije dospe i američki plan, koji bi favorizovao svog čoveka. Situacija s načelnikom ukrajinskog generalštaba Valerijem Zalužnim, koji je navodno teško ranjen u ruskom raketiranju – nejasna je. „Čovek Vašingtona” je navodno pretrpeo teško ranjavanje, nije se pojavljivao u medijima, a iz Kijeva stižu njegovi oštro intonirani pisani intervjui, obaveštenja o telefonskim razgovorima s načelnikom američkog generalštaba Markom Milijem, s kojim je imao izuzetno blisku saradnju. Pre nekoliko dana pojavio se i snimak na kojem Zelenski poklanja Zalužnom pištolj, a generalu Sirskom umetničku sliku, povodom obeležavanja njihovih rođendana. Ali posle brojnih falsifikata više nikome nije jasno da li je Zalužni zaista dobro i da li je to zaista on. Zalužni je nekoliko puta bio u sukobu sa Zelenskim, navodno zbog bespotrebnog žrtvovanja ukrajinske vojske, i uživao je veliko poverenje i naklonost Ukrajinaca. Ako je živ i sposoban, on bi bio najpogodniji čovek za novu eru koja bi, kako navodi „Politiko”, donela „povećan pritisak da se pristupi pregovorima i kompromisu”.