Lekovita divlja kupina

Lekovita svojstva divlje kupine poznata su od antičkih vremena. Stari Grci i Rimljani upotrebljavali su njene plodove, lišće, koru i korenje za lečenje brojnih bolesti. Pored odličnog ukusa, može se pohvaliti izvanrednim lekovitim svojstvima. Ukusne bobice ove biljke, pre svega, bogat su izvor vitamina Ce, A, K, De, B6, B12, B3, B1, B2, a sadrže i bioflavonoide, gvožđe, kalcijum, magnezijum, cink, fosfor, kalijum, natrijum, etarsko ulje, tanine, pektin, šećere, biljna vlakna, kao i jabučnu i vinsku kiselinu.

Divlja kupina jača imunitet, snižava holesterol, štiti jetru i čisti krv. Za poboljšanje krvne slike preporučuje se kupinovo vino, koje osim gvožđa sadrži i mnogo vitamina Ce i Be grupe, folnu kiselinu i pektin. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica, kao što su slatko, džem, marmelada, itd.

Za popravljanje krvne slike

U terapeutske svrhe koriste se već 2.000 godina. Danas se najčešće koriste za popravljanje krvne slike. Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima jačaju ceo organizam i štite od nekih najtežih bolesti. Smatra se da mogu da preveniraju nastanak kancera, ojačaju srce i nerve, štite od infekcija. Kupine sadrže velike količine antioksidanata, koji uništavaju slobodne radikale, glavne krivce za teške bolesti. U Evropi se kupina koristila dugo kao lek za lečenje gihta.

Rasprostranjena je širom Evrope, u zapadnoj Aziji, Altaju i Persiji. Na našim prostorima raste kao korov u žitima, voćnjacima i vinogradima, u gotovo svim usevima i zasadima, zapuštenim i neuređenim mestima, živicama, pored reka i potoka. U narodu je poznata pod različitim nazivima, kao što su kupina, divlja kupina, obična kupina, ostruga, itd.

Ova višegodišnja zeljasta puzeća biljka raste kao žbun s malim i kratkim trnovima. Cveta tokom maja meseca.

U lekovite svrhe, list kupine, koristi se od najranijih dana do danas. Glavnu lekovitu materiju čine galotanini. Antiskorbutno delovanje lista bilo je poznato starim Grcima i Rimljanima. Zbog znatnog sadržaja taninskih materija, list kupine se najčešće koristi u obliku čaja, oporog ukusa protiv hroničnog proliva i grgljanje pri upaljenom i inficiranom grlu. Često se upotrebljava i kod prehlade, kašlja, faringitisa i laringitisa, gastritisa, kolitisa. Kao komponenta čajnih mešavina primenjuje se pri neredovnoj i obilnoj menstruaciji, šećernoj bolesti, a spolja u slučajevima infekcije kože i sluzokože, ekcema i urtikarije.

Lekovita svojstva ispoljavaju i zreli plodovi. Boja ovih plodova potiče od antocijanskih materija koje imaju vrlo širok spektar delovanja. Plodovi su moćan antioksidans, smanjuju stvaranje lošeg holesterola, jačaju imunitet, krepe organizam, pomažu očuvanju kolagena i blago prečišćavaju creva. Sok od presnih divljih kupina podstiče pravilan rad jetre i povoljno deluje na žučnu kesu i žučne puteve.

Kupinovo vino odavno je cenjen i dokazan lek u borbi protiv malokrvnosti. Preporuka je da se za poboljšanje krvne slike mesec dana pije decilitar kupinovog vina dnevno, pola sata pre jela. Osim gvožđa, ono sadrži i dosta vitamina Ce i Be, folnu kiselinu, pektin, pa poboljšava cirkulaciju, ubrzava rad creva, reguliše krvni pritisak, jača imunitet i otpornost organizma, pojačava apetit i pospešuje metabolizam. Kupinovo vino se daje i slabunjavoj deci kao tonik.

Koren se ne suši

Koren izvađen u jesen ispoljava lekovite osobine. Vade se delovi koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za pripremanje lekovitih preparata. Travari nikako ne preporučuju da se izvađeno korenje suši i čuva, jer gubi lekovitost. Koren deluje protiv anemije, koristi se za lečenje zapaljenja kože i sluzokože. Zato se u narodnoj medicini čajevi i preparati korena kupine upotrebljavaju u slučaju upale krajnika, za grgljanje i ispiranje. Osim toga, koren skuvan u vinskom sirćetu leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze. Žene od davnina ovaj koren koriste i protiv neurednih menstruacija.

Fermentisan list divlje kupine ima isti sastav, ukus i efekat kao zeleni čaj. Za razliku od zelenog čaja, nema kofein i teofilin koji u većoj količini imaju vrlo neprijatna neželjena dejstva.