Re­zer­vna do­mo­vi­na

Za­ka­sne­lo spo­ra­zu­me­va­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je o no­vom spo­ra­zu­mu ko­ji bi tre­ba­lo da re­gu­li­še pi­ta­nje dvoj­nog dr­ža­vljan­stva, mo­glo bi da iza­zo­ve mno­go gla­vo­bo­lje gra­đa­ni­ma iz obe ze­mlje po­što za­kon o dr­ža­vljan­stvu Cr­ne Go­re tra­ži od nje­nih gra­đa­na da se do 22. ok­to­bra od­rek­nu jed­nog od dva dr­ža­vljan­sta­va (srp­skog ili cr­no­gor­skog) dok isto­vre­me­no do­pu­šta da „du­plo” dr­ža­vljan­stvo za­dr­že oni ko­ji su ga do­bi­li uoči osa­mo­sta­lje­nja Cr­ne Go­re 3. ju­na 2006. Ova­kva for­mu­la­ci­ja ima za po­sle­di­cu da su se u pro­ble­mu na­šli svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji ni­su ni mo­gli „bla­go­vre­me­no” da do­bi­ju dru­go, srp­sko dr­ža­vljan­stvo, jer do tre­nut­ka ras­pa­da dr­žav­ne za­jed­ni­ce SCG ni­jed­na od dve sa­da­šnje dr­ža­ve ni­je po­sto­ja­la.

Iako po­li­ti­ča­ri dr­žav­ni pro­je­kat su­ža­va­nja pra­va na dr­ža­vljan­stvo prav­da­ju „ne­sreć­nim sple­tom okol­no­sti”, ima na­go­ve­šta­ja da se iza po­du­hva­ta kri­ju mno­go ve­će am­bi­ci­je i da se ra­di o sve­snoj po­li­ti­ci ko­jom bi bi­li naj­vi­še po­go­đe­ni pri­pad­ni­ci onog na­ro­da ko­ji je bio naj­du­že u dr­žav­no­prav­nom za­jed­ni­štvu sa Cr­nom Go­rom.

Če­me­ran isto­ri­jat jed­no­stra­nih od­u­zi­ma­nja „du­plih” dr­ža­vljan­sta­va po­ka­zu­je da je jed­no­stra­no pri­si­lja­va­nje gra­đa­na na od­ri­ca­nje od jed­nog od dr­ža­vljan­sta­va naj­če­šće ja­lo­vo, a oba­ve­zno vo­di u dis­kri­mi­na­ci­ju. Jed­no­stra­no uki­da­ti mo­guć­nost dvoj­nog dr­ža­vljan­stva, a da dr­ža­va ko­ja to či­ni isto­vre­me­no ne po­ga­zi ljud­ska pra­va onih ko­je je sta­vi­la pred iz­bor je­ste Si­zi­fov po­sao. Pre­ma re­či­ma Ro­lan­da Ša­re­ra, eks­per­ta Sa­ve­ta Evro­pe za pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva, ta­kvo preg­nu­će ni­je us­pe­lo još „ni­jed­noj ze­mlji”.

Mno­ge dr­ža­ve su mno­go pre Cr­ne Go­re po­ku­ša­va­le da raz­li­či­tim re­strik­tiv­nim za­hva­ti­ma uki­nu dvoj­no dr­ža­vljan­stvo bar „de­li­mič­no”, pri če­mu su sve, ma­nje-vi­še, pri­be­ga­va­le istom obra­scu raz­li­ko­va­nja iz­me­đu dve ka­te­go­ri­je gra­đa­na na osno­vu na­či­na „ka­ko” su oni sti­ca­li svo­je du­plo dr­ža­vljan­stvo. To je u Sa­ve­tu Evro­pe oce­nje­no kao dis­kri­mi­na­ci­ja, pa su ta­kvi pla­no­vi ne­slav­no pro­pa­da­li. Za­kon o dr­ža­vljan­stvu Cr­ne Go­re ta­ko­đe de­li gra­đa­ne, ali na­o­ko ma­lo dru­ga­či­je, upo­tre­bom kri­te­ri­ju­ma „ne­u­tral­nog da­tu­ma”, od­no­sno na osno­vu to­ga „ka­da” je gra­đa­nin po­stao „dvoj­ni”. Su­štin­ski, zva­nič­na Pod­go­ri­ca po­ku­ša­va da spro­ve­de ono što pre 15 go­di­na ni­je us­pe­lo Slo­ve­ni­ji zbog pac­ki do­bi­je­nih iz Sa­ve­ta Evro­pe.

U Cr­noj Go­ri se ta­ko po­no­vo de­mon­stri­ra na­me­ra, već vi­đe­na na ovim pro­sto­ri­ma, da vlast po­de­li gra­đa­ne u dve gru­pe; po­vla­šće­na bi pre­ma cr­no­gor­skom za­ko­nu o dr­ža­vljan­stvu sme­la da za­dr­ži svo­je „du­plo” dr­ža­vljan­stvo, dok je „ne­po­dob­noj” to pra­vo us­kra­će­no. Ne­ma sum­nje da se oni ko­ji se ni­su na­šli pod uda­rom ta­kvih me­ra s pra­vom pi­ta­ju za­što sva­ki gra­đa­nin ne bi imao pra­vo na sa­mo jed­no dr­ža­vljan­stvo? I ni­su li u pra­vu oni ko­ji tvr­de da dvoj­no dr­ža­vljan­stvo otva­ra broj­ne pro­ble­me iz­me­đu dr­ža­va ko­je ga da­ju, uz ne­mi­nov­nu di­le­mu o lo­jal­no­sti „du­plih”?

Dvoj­ni dr­ža­vlja­ni su če­sto i dvoj­ni po­re­ski ob­ve­zni­ci i dvoj­ni voj­ni ob­ve­zni­ci, jer obe dr­ža­ve či­ji su pu­no­prav­ni gra­đa­ni po­la­žu pra­vo da uzmu ono što im pri­pa­da. Da li za­to tre­ba raz­u­me­ti strah ne­kih po­li­ti­ča­ra od pre­ve­li­kog bro­ja „du­plih” cr­no­gor­sko-srp­skih dr­ža­vlja­na? Stra­ho­va­nja mo­že­mo da shva­ti­mo, ali ona ne prav­da­ju dis­kri­mi­na­ci­ju lju­di i či­nje­nje ne­prav­di. Re­še­nje ko­je nu­di Pod­go­ri­ca us­po­sta­vlja­njem si­ste­ma oči­gled­ne dis­kri­mi­na­ci­je mo­že svi­ma u re­gi­o­nu da do­ne­se mno­go vi­še šte­te, ne­go ko­ri­sti. Sto­ga u Evro­pi ta pi­ta­nja re­ša­va­ju do­go­vo­ri­ma na re­ci­proč­noj osno­vi, bez ul­ti­ma­tu­ma i kraj­njih ro­ko­va. Šta­vi­še, u dr­ža­va­ma Evrop­ske uni­je gu­bi­tak jed­nog od dva ili čak i vi­še dr­ža­vljan­sta­va – gra­đa­ni­nu EU ne do­no­si po­seb­ne te­ško­će, jer su pra­va na rad, po­se­do­va­nje ne­kret­ni­na, na­sle­đi­va­nje… za­ga­ran­to­va­na svim gra­đa­ni­ma Uni­je (sa ret­kim iz­u­ze­ci­ma) u svim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma.

Na te­re­nu ne­ka­da­šnje SFRJ je sli­ka pot­pu­no dru­ga­či­ja. No­vim stran­ci­ma, oni­ma ko­ji su to po­sta­li si­lom pri­li­ka ras­pa­dom pret­hod­ne dr­žav­ne tvo­re­vi­ne, za rad u ne­ka­da­šnjim „brat­skim re­pu­bli­ka­ma” tre­ba rad­na vi­za, a za bo­ra­vak – do­zvo­la bo­rav­ka; za­to mu­nje­vi­to mo­gu da osta­nu bez po­sla, kro­va nad gla­vom, svih so­ci­jal­nih pra­va...

Dr­žav­no od­u­zi­ma­nje dr­ža­vljan­stva bez pri­stan­ka sa­mog gra­đa­ni­na ko­ji je obje­kat no­ve dr­žav­ne ured­be, iz­gle­da kao vas­kr­sa­va­nje pred­mo­der­nog „ostar­ki­zma”, ka­žnja­va­nja gra­đa­na „gu­bit­kom dr­ža­vljan­stva”. To mo­že da po­ve­ća broj lju­di bez dr­ža­vljan­stva i u du­bo­koj je su­prot­no­sti sa tren­dom u sa­vre­me­noj Evro­pi u ko­joj čak 22 dr­ža­ve od 27 čla­ni­ca EU do­zvo­lja­va­ju dvoj­no dr­ža­vljan­stvo, dok se u po­sled­njih pet ko­je ga još ne do­pu­šta­ju, tri već spre­ma­ju da le­ga­li­zu­ju dvoj­no dr­ža­vljan­stvo.