Ka­ko na­sta­je dvoj­no dr­ža­vljan­stvo

Dvoj­no dr­ža­vljan­stvo na­sta­ne u tre­nut­ku ka­da ne­ki dr­ža­vlja­nin stek­ne još jed­no ili vi­še dr­ža­vljan­sta­va pre­ma za­ko­ni­ma dru­ge dr­ža­ve (ili vi­še dr­ža­va), a da ne mo­ra da se od­rek­ne svog do­ta­da­šnjeg dr­ža­vljan­stva. Ne­ke dr­ža­ve u po­sto­ja­nju dvoj­nih dr­ža­vlja­na vi­de mo­guć­nost za su­kob in­te­re­sa i sto­ga po­ku­ša­va­ju da sma­nje ili one­mo­gu­će op­sta­nak „dvo­stru­kih gra­đa­na” slu­že­ći se raz­li­či­tim me­to­da­ma. S dru­ge stra­ne, u sa­vre­me­nom sve­tu broj­ne dr­ža­ve na­mer­no po­dr­ža­va­ju na­sta­ja­nje ka­te­go­ri­je dvoj­nih dr­ža­vlja­na.

Ma­sov­na po­ja­va dvoj­nih dr­ža­vlja­na po­zna­ta je, na pri­mer, u okvi­ru ze­ma­lja Ko­mon­vel­ta, a dvoj­no dr­ža­vljan­stvo me­đu­sob­no pri­zna­ju i Fran­cu­ska i Al­žir. Uzro­ci za mo­gu­će ne­spo­ra­zu­me iz­me­đu dr­ža­va zbog po­sto­ja­nja dvoj­nih dr­ža­vlja­na, ot­kla­nja­ju se spo­ra­zu­mi­ma; dvoj­ni gra­đa­nin je, na pri­mer, i dvoj­ni po­re­ski ob­ve­znik i dvoj­ni voj­ni ob­ve­znik. Ta­kvom dr­ža­vlja­ni­nu mo­že da se de­si da bu­de mo­bi­li­san i po­slat u rat u ko­ji ne že­li da ide, ili da bu­de pro­gla­šen za voj­nog be­gun­ca, a kon­flik­ti iz­me­đu dr­ža­va mo­gu na­sta­ti i u slu­ča­ju re­pa­tri­ja­ci­je ili di­plo­mat­ske za­šti­te re­če­nih dr­ža­vlja­na u ino­stran­stvu.

Po­me­nu­ti pro­ble­mi se naj­jed­no­stav­ni­je re­ša­va­ju po­seb­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma. Ta­ko su Dan­ska i Austri­ja pot­pi­sa­le ugo­vor o raz­me­ni in­for­ma­ci­ja o na­tu­ra­li­za­ci­ji, Ita­li­ja je pot­pi­sa­la spo­ra­zum sa Ho­lan­di­jom o slu­že­nju voj­nog ro­ka dvoj­nih dr­ža­vlja­na, Fran­cu­ska sa Izra­e­lom, Fin­ska sa Ar­gen­ti­nom, a ne­ka­da­šnja SFRJ je sa SAD ima­la ugo­vor ko­jim se oba­ve­za­la da će svim svo­jim dr­ža­vlja­ni­ma, oni­ma ko­ji su ujed­no dr­ža­vlja­ni SAD, pri­li­kom ula­ska u ze­mlju iz­da­ti i iz­la­znu vi­zu, te da ih to­kom bo­rav­ka u SFRJ ne­će pri­si­lja­va­ti da slu­že voj­ni rok. Ovi pri­me­ri do­ka­zu­ju da se ova­kva pi­ta­nja u sve­tu re­ša­va­ju do­go­vo­ri­ma, a ne jed­no­stra­nim ak­ti­ma, po­put jed­no­stra­nog od­u­zi­ma­nja jed­nog od dva dr­ža­vljan­sta­va na ko­je gra­đa­nin po­la­že pra­vo.