Spremni za uživanje

Pakovanje, planiranje, precrtavanje i poslednje stavke sa spiska i odmor može da počne. Dve nedelje koje ste dugo priželjkivali, zamišljali, na plaži, uz zvuke talasa i šum mora, miris borova i pokoju laganu notu u pozadini...

Idilično zamišljeno, a u praksi odmor je veliki izazov i često stres za sve. Ako ste sami, onda imate daleko veću slobodu da odlučujete kako želite da se odmarate – sami ili u određenom društvu, s partnerom ili bez njega, na planini, moru.\

Planiranje odmora za višečlanu porodicu uvek je daleko veći izazov, jer treba u obzir uzeti razne težnje, želje i mogućnosti i prava je veština uskladiti sve tako da osmeh na licu nikome ne izostane i da se svi zaista podjednako odmore. A ono što je najvažnije, kako savetuju psiholozi, jeste da odmor shvatite ne kao gubljenje vremena, nego trenutke u kojima ćete se odmoriti od svakodnevice.

„Istraživanja pokazuju da odmori poboljšavaju i mentalno i fizičko zdravlje, podstiču radni učinak i kreativnost. Na kraju krajeva, ljudi koji odlaze na odmor obično su srećniji i zadovoljniji životom. Da biste uživali, odmori ne moraju biti skupi. Tri studije su pokazale da su ljudi koji vikend tretiraju kao odmor bili srećniji i zadovoljniji kada su se u ponedeljak vratili na posao”, navodi psiholog Bel Lijang s koledža Boston za list „Sajkolodži tudej”.

Odmor je moćan način da uzdrmamo svakodnevnu rutinu i pritisnemo dugme za resetovanje. Pre nego što odete na odmor takođe je važno da odlučite kakav predah vam treba. Nekada vam treba predah od pritisaka, pa će vam prijati pasivan odmor i lenčarenje, tipična dokolica, a nekada je potreban odmor od monotonije i onda bi vam više odgovaralo da putujete i istražujete, upoznajete razne kulture, običaje.

Odmor, čak iako se ne putuje preko pola sveta, treba da bude redovan, godišnji predah od obaveza, rutine koju imamo, plaćanja računa, zamarajuće nabavke, spremanja, i najvažnije je da tokom njega imate drugačiji ritam tokom tih dana. Naučnici su, čak, dokazali i da produžava život.

„Odmor igra značajnu ulogu u mentalnom zdravlju i blagostanju oslobađanjem neurohemikalija koje čine iskustvo prijatnim”, navodi u svom radu za Univerzitet Ričmond klinički psiholog i docent psihologije Džanel Pajfer, objašnjavajući i da su ljudi često pod pritiskom opuštanja na odmoru što može da izazove kontraefekte tokom putovanja.

Od silne obaveze, navodi ona, da se opuste, naime, ljudi često skliznu u anksioznost i model ponašanja da nešto treba pod obavezno da rade i tu dolazi do problema. Da biste izbegli ovu zamku, Pajfer preporučuje da i tokom letovanja imate neke sitne obaveze, da pravite planer ako to pomaže da imate rutinu i strukturu na kakvu ste navikli.

Takođe, dok ste na odmoru bilo bi veoma važno da putujete, jer je to karika koja svakome daje priliku da se razvija, usavršava.

Postoje razne preporuke koliko bi trebalo da traje letovanje – od onih koji zagovaraju minimum 21 dan koliko je potrebno za efikasno jačanje organizma i podizanje imuniteta, a s druge strane, prema studiji „Džornal of hepines” odmor bi trebalo da traje od 8 do 14 dana.

Promena sredine

Odlazak na odmor podrazumeva, najčešće, putovanja koja nude nova, raznolika iskustva i pospešuju kreativnost. U danima kada ste van doma na testu su i snalažljivost, adaptacija na razne nepredviđene okolnosti, a tokom odmora više smo i u prirodi, izabranom okruženju što je lek protiv stresa, depresivnosti i anksioznosti.

Neka istraživanja ukazuju i da pozitivniji efekat na psihu ima više kraćih odmora nego jedan dugačak, a izmeštanje iz uobičajenog životnog okruženja omogućava distanciranje od svakodnevnih briga, obaveza, misli – to je sjajna prilika da se svako odmori ne samo od posla, već i od samog sebe.

Vreme na odmoru, ma gde bili, treba, po preporuci stručnjaka, da provedete s bližnjima, da brinete o sebi, opuštate se i radite neke stvari koje nemate priliku da radite u redovnim okolnostima. Tek tada kada se opustite i odmorite kako treba, moći ćete i da budete produktivni.

Tri nedelje za duži životni vek

Istraživanje Evropskog kardiološkog društva sugeriše da tri nedelje godišnjeg odmora produžava život. U okviru studije koja je trajala 40 godina, proučavao se uticaj zdravih navika na dugoročni rizik od razvoja srčanih oboljenja, da bi se kao jedan od važnijih faktora ispostavila upravo dužina godišnjeg odmora.

Pokazalo se da su ispitanici koji su uzimali manje od tri nedelje godišnjeg odmora imali 37 odsto veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji su koristili godišnji odmor od tri nedelje.