Karlove Vari na srpski način

Iako je od izgradnje prvih banjskih objekata u Starom Slankamenu prošlo čak 102. godine, lepota i sjaj starih zdanja nisu izgubili trku u borbi sa vremenom. Zgrade u kojima su decenijama na lečenje i rehabilitaciju dolazili pacijenti iz cele bivše Jugoslavije, danas podsećaju na one banjsko-bolničke komplekse u Karlovim Varima u Češkoj ili u Rogaškoj Slatini u Sloveniji.

Ko ima zdravstvenih problema i želi da dodirne slanu vodu, to može da učini upravo u ovom mestu, u severoistočnom delu Srema na desnoj obali Dunava i na samom ušću Tise, gde je smeštena Specijalna bolnica za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja „Dr Borivoje Gnjatić”. U blizini ove ustanove nalazi se jedinstven izvor slane vode, koji se koristi i u terapiji.

Životne priče pacijenata u ovoj bolnici su teške. Najviše ima onih koji su doživeli šlog, ljudi sa raznih neurološkim oboljenjima, reumatskih bolestima, povredama kičme u saobraćajnim udesima, ili tegoba posle obračuna vatrenim oružjima.

Dr Mirjana Albot, direktorka bolnice, kaže da kad neko od 85 godina dođe u ovu ustanovu posle moždanog udara, a pri tom ima još nekoliko propratnih bolesti, ne može da se očekuje da posle mesec dana boravka počne da trči. Međutim, dešava se da im dođu ljudi tog doba koji su vitalni – i koji se brzo oporave.

„Preživeo sam šest moždanih udara. Trudim se da budem dobro. Potrebna je samo jaka volja da se ’iščupate’ iz ovakve situacije u kojoj se ja nalazim”, priča pacijent M. L.

Tu je donedavno ležao i potpuno nepokretan dečko, kome je pao bilbord na glavu, i ovde je ponovo prohodao. Kako objašnjavaju zaposleni u ovoj kući, zbog prirode bolesti se veoma čudno ponašao, kidao je čaršafe za krevete, a pretpostavlja se da je sigurno do oporavka uništio oko 100 posteljina. Jedan od pacijenata je i čovek od 38 godina, koji se okliznuo u dečjem bazenu, slomio vrat, bio u komi, ali se posle boravka u ovoj ustanovi vratio u normalne životne tokove. Neki od njih, kada ih ovde dopreme, ne mogu da pomeraju ni ruke ni noge, a lekari objašnjavaju da sa njima komuniciraju tako što pacijenti umesto odgovora pomeraju trepavice.

– Imamo oko 2.500 pacijenata godišnje, a njihova rehabilitacija prosečno traje mesec dana. Da bismo oživeli i komercijalni deo bolnice, opremili smo 36 soba hotelskog tipa gde je neophodna minimalna doplata pacijenata da bi u njima boravili.Planiramo da izgradimo spoljašnji bazen sa slanom vodom koji bi sigurno bio jedinstven u zemlji, ali i da napravimo sportsko-rekreativni centar, šetalište i trim staze. Dobili smo sredstva za realizaciju projekta postavljanja solarnih kolektora za dogrevanje tehničke vode – istakla je dr Albot.

Situacija u specijalnoj bolnici u Starom Slankamenu nije uvek bila ovako „ružičasta” po bolesnike. Naime, postoje predrasude, posebno u Beogradu, da su uslovi za boravak ovde loši, da se pacijenti ne zbrinjavaju na pravi način, da se sve „raspada”... Građani su sa zebnjom dovodili svoje najbliže. Zaposleni ističu da je to, možda, bilo tako ranije, ali da je odnedavno, zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajine Vojvodine, većina objekata potpuno preuređena. Sada gotovo svaka soba ima klima-uređaj i kupatilo, a renoviran je i izvor slane vode.

– Ovde nije više od 50 godina ulagano, a neki objekti nisu krečeni desetak godina. Strašni uslovi za boravak su bili ranije – recimo postojalo je jedno kupatilo na ceo sprat, a neizdrživo je bilo provoditi dane u sobama bez klima-uređaja na 40 stepeni. I kadar i nega su nam na zavidnom nivou, a pacijente presvlačimo na svaka dva sata – priča nam direktorka.

Ono što ovu bolnicu izdvaja od drugih jeste specijalna vrsta hidroterapije u bazenu sa mineralnom vodom i podvodnom masažom. Tu je specijalna kada za individualni hidrokinezi program, termoterapija, fitoterapija... Osim akupunkture, tu su i radne terapije,gde pacijenti vežbaju koordinaciju pokreta praveći od otpada laboratorijskog materijala razne tapiserije, ukrase, slike i lutkice, tu su i fizikalni tretmani koji najviše znače polupokretnim pacijentima.

Slankamen je, inače, dobio ime po pomenutoj slanoj, jodnoj vodi. U njoj ima 8,5 grama suvog ostatka na litar vode, a od toga šest grama natrijum-hlorida, po čemu je najsličnija morskoj vodi. Postoji ideja da se u budućnosti ovde, osim lečenja, stvore uslovi i za osnivanje savremenog velnes centra, po ugledu na svetske banjske centre. Ali – na srpski način. I to uz osmeh, koji, kako ovde ističu, mnogima znači više od svih terapija.