Razmena poklona dva muzeja

Istorijski muzej Srbije, Muzej žrtava genocida i Fondacija Muzeja žrtava genocida potpisali su dva značajna ugovora o razmeni građe i poklonu između ustanova.

Dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, i Stanko Debeljaković, upravitelj Fondacije Muzeja žrtava genocida, potpisali su Ugovor o razmeni muzejske građe i Ugovor o poklonu, a predstavili su juče pred javnošću ceo projekat i govorili o dragocenim predmetima dobijenim u ovoj međumuzejskoj razmeni.

Kako je za naš list potvrdila Dušica Bojić, pomenute značajne ustanove kulture prvi put potpisuju ovakvu vrstu ugovora kojima se ostvaruje pravni okvir za dalji razvoj međuinstitucionalne saradnje i za razmenu predmeta koji izlaze iz tematskih okvira kojima se one bave.

Istorijski muzej Srbije će ustupiti 100 telegrama ustaških nadzornih službi, arhivski izvor prvoga reda, koji svedoči o prilikama u sabirnim centrima i logorima, kao i o situaciji na terenu u NDH tokom Drugog svetskog rata, dok će Muzej žrtava genocida i Fondacija Muzeja žrtava genocida obogatiti zbirke Istorijskog muzeja Srbije ustupanjem 70 fotografija i dokumenata iz Prvog svetskog rata i međuratnog perioda, kao i bistama Stanoja Glavaša i Vase Čarapića, vojvoda i junaka Prvog srpskog ustanka, urađenih u tehnici patiniranog gipsa.

– Lično sam vodila Zbirku arhivske građe i 2009. godine od našeg dugogodišnjeg saradnika Dušana Vitasa otkupila tih 100 telegrama i tri prijave, ukupno 103 dokumenta u vezi sa sabornim centrima i jasenovačkim logorom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ali na prostoru Srbije. To je jako interesantna građa i nisam želela da to nekim slučajem dopadne u neke tuđe ruke. Pošto se mi kao muzej ne bavimo toliko Drugim svetskim ratom, jer postoje Muzej Jugoslavije i Muzej žrtava genocida i pošto smo Dejan Ristić i ja više od 25 godina kolege i saradnici, dogovorili smo ovu saradnju nakon što smo razmenili informacije o tome da on u muzeju ima neku dobijenu građu u vezi sa Prvim svetskim ratom i Prvim srpskim ustankom, a koja za njih nije od značaja. Reč je o raznim dokumentima, fotografijama i dva pomenuta gipsana poprsja koja nam je poklonila Fondacija Muzeja žrtava genocida. A to je nešto što je vrlo važno za Istorijski muzej Srbije – objašnjava detalje naša sagovornica.

Ona dodaje i da su telegrami koje su ustupili upotpunili u velikoj meri zbirku Muzeja žrtava genocida i da su rađena upoređivanja imena sa telegrama i onih u već postojećoj njihovoj dokumentaciji i da se ona podudaraju.

Kako je rečeno, ova saradnja će se nastaviti i nadalje, a prema rečima Dušice Bojić, sve što Istorijski muzej Srbije bude dobio na poklon ili otkupi a Muzej žrtava genocida nema mogućnosti da otkupi a u vezi je sa temom koju baštini, biće razmenjeno između dve institucije.

– Smatram da je to jako važno, da muzeji ne drže građu koja im ne pripada po oblasti za koju su zaduženi. Muzej žrtava genocida je specifičan i specijalizovan, isto kao i Muzej Jugoslavije, a mi smo muzej kompleksnog tipa i smatram da bi građu koja bi njima bila atraktivna trebalo da im ustupimo – dodaje ona.

Na kraju, osvrće se i na najnoviji u nizu poklona koji je Istorijski muzej Srbije dobio:

– Tomislav Peternek nam je poklonio dve cele izložbe fotografija iz 1968. i 1999. i još brojne fotografije i originalne kamere počev iz druge polovine 19. veka pa do savremenih aparata. To je poslednji poklon koji smo dobili i to se desilo 2022. godine. Izuzetno smo mu zahvalni jer nismo do sada imali fotografije ni iz 1968. ni iz 1999. godine. Kada bude uređena bivša glavna železnička stanica, u Istorijsku muzej Srbije te dve izložbe odmah mogu da se postave u prostorijama određenim za tematske postavke.

Milica Dimitrijević