Arhitektura u kontekstu...

Specijalno za „Politiku”
London – U bogatom kulturnom programu londonskih izložbi u letnjim mesecima dominantno mesto zauzimala je arhitektura: u najznačajnijim muzejima i galerijama priređene su tri izuzetno vredne studijske i, prema svom konceptu, vrlo različite izložbe u kojima se moderna arhitektura istražuje u kontekstu istorije, dizajna mode i funkcije umetničkog medija.

Retrospektivna izložba čuvenog britanskog arhitekte Ričarda Rodžersa, „Od kuće do grada”, organizovana u Muzeju dizajna, detaljno istražuje i ilustruje istorijat razvoja ovog arhitekte od njegovih prvih dela iz 60-ih godina prošlog veka, preko radikalnog projekta pariskogBobura, dela kojim je značajno uticao na razvoj forme moderne arhitektonske kulture, sve do brojnih projekata koje u saradnji sa svojim partnerima i danas uspešno ostvaruje širom sveta.

U novoj Galeriji savremene umetnosti, koja je otvorena u okviru kompleksa Somerset hauza, priređena je takođe neobično zanimljivaizložba, „Koža i kosti”, koja se bavi otkrivanjem paralela i niza zajedničkih osobina savremene arhitekture i dizajna odevanja.

U novije doba, dizajneri su počeli da preispituju osnovnu namenu ove dve prakse, oduvek zamišljenu da pruži zaklon i zaštitu čovekovom telu. U duhu dekonstruktivizma, i u odevanju i u arhitekturisjedinjeni su spoljni izgled i konstrukcija, odnosno „koža i kosti”: fasada više ne skriva konstrukciju već je ova vidna na površini, koži dizajna. A u odevanju, šavovi i tragovi koncatakođe se otkrivaju.

Naime, pojava novih tehnika i materijala doprinela je da se u tim disciplinama dizajna, tekstura, forma i volumen oblikuju u novim intrigantnim oblicima koji, često, sasvim odudaraju od tradicionalnih ideja o proporciji i formi dela.

Sofisticirani kompjuterski programi koji se primenjuju u dizajnu arhitekture od devedesetih godina dvadesetog veka omogućili su arhitektima da kreiraju mnogo kompleksnije površine i forme. Jedno od najimpresivnijih ostvarenja svakako je zdanje Gugenhajm muzeja u španskom gradu Bilbao, delo arhitekte Frenka Gerija.

Takođe, pojava dekonstruktivizma u dizajnu odevanja, na modnim pistama osamdesetih godina dvadesetog veka, na modelima japanskih dizajnera iz kuće dizajna Kom de Garson, koincidira sa pojavama u arhitekturi, prihvatanjem i prevazilaženjem dotadašnjih ograničenja u oblikovanju.

Ova izložba, uistinu, ne samo da na najlepši način, i sa mnogo inspirativnih primera, ilustruje kako ove discipline dizajna koriste dekonstrukciju u traženju novih ideja forme već se čini da, pri tom, pronalaze i inspiraciju jedna u drugoj otvarajući nove puteve razmišljanja o funkciji i lepoti dizajna arhitekture i odevanja.

A na izložbi „Psiho građevina: umetnici osvajaju arhitekturu” koja predstavlja najambiciozniji projekat ovogodišnje proslave jubileja čuvene londonske Hejvord galerije, osnovane 1968. godine, arhitektura se našla u sasvim novom kontekstu: u ulozi umetničkog medija konceptualne skulpture.

U vidu arhitektonskih staništa, koja su potpuno oslobođena od bilo kakve praktične namene, umetnici su izgradili jedanaest velikih eksponata ne samo u izložbenim prostorijama već i na krovu zgrade. Rečju, to su konceptualne skulpture koje predstavljaju, istovremeno, i fizički i mentalni prostor, a od posetioca se očekuje da u njih uroni i, na taj način, postane aktivni učesnik umetnikove stvaralačke avanture.

Na ovoj izložbi posebno izdvajamo i delo čuvenog korejskog umetnika Do Ho Suha. Otišavši iz domovine u Ameriku, gde je nastavio studije umetnosti, on u većini svojih dela istražuje značenje tog iznenadnog premeštanja sa jednog kraja sveta na drugi. Otuda problem kulturne transplantacije predstavlja bitnu autorovu inspiraciju i u njegovoj skulpturalnoj instalaciji „Pala zvezda”.

Ovaj autobiografski rad sastoji se od jednog izuzetno verno i detaljno izvedenog modela, 1:5, umetnikove roditeljske kuće iz detinjstva, koja se sudarila i zabila u zgradu njujorškog stambenog bloka iz devetnaestog veka, u kojoj je Do Ho Suh stanovao kao student. Pri sudaru, sadržaji obe kuće su se izmešali, došlo je doprožimanja ovih dvaju arhitektonskih dijalekata. Time autor šalje svoju poruku da su naš dom i poreklo neizbrisivi iz našeg sećanja bez obzira na duhovnu integraciju u novu kulturu i životnu sredinu. Zadivljuje minucioznost i perfekcija izrade kojima Do Ho Suh realizuje svoje delo, što nasimpresionira skoro na isti način kao i virtuoznost kojom majstori holandskog slikarstva sedamnaestog veka slikaju prozirnost stakla i belih velova.

Jedno od najupečatljivijihostvarenja na ovoj izložbi jeste i skulpturalna instalacija „Soba za izlaganje”. Autori su Marko Kastiljo i Dogaberto Rodrigez, umetnički tandem iz Havane, koji sebe nazivaju „Stolarima”(Los Carpinteros), jersvoje skulpture najčešće integrišu od delova nameštaja. Njihovo delo predstavlja stambenu prostoriju, u razmeri 1:1, u trenutku razorne eksplozije komadibetonskog zida i raskomadanog nameštaja lete na sve strane, vezani nevidljivim koncima od belog najlona oni lebde, formirajući oblak fragmenata, i deluju kao autentična stereoskopska fotografija. Umetnicidelo ne vezuju ni za određeno vreme ili podneblje; ono treba da predstavlja jednu od svakodnevnih nesreća u svetu. Na posetiocu ostaje da se u njoj prepozna. Stoga, koliko god da je svojom izvedbom ovo delo spektakularno, ono je i obično – upravo sada, u ovom trenutku, nečiji dom je uništen – potražite ga u sutrašnjim novinama.