Vajanje u živom kamenu

Jedan i-mejl, koji je naš istaknuti vajar Đorđe Čpajak (47) poslao na adresu kineskog Olimpijskog komiteta, doneo mu je priznanje o kome svaki umetnik koji se bavi vajanjem sanja – njegov rad „Dodir” je nagrađen i neposredno pre održavanja Olimpijskih igara osvanuo je u čuvenom parku skulptura u Pekingu. Čpajakovo delo izabrano je na konkursu na kojem je učestvovalo 2.700 istaknutih umetnika iz 41 zemlje. Time je ovaj umetnik, koji poslednje dve decenije živi i radi u vajarskoj meki, italijanskom gradu Pjetrasantu, proslavio Srbiju i ponovo privukao pažnju ovdašnje javnosti na svoju dosadašnju, veoma bogatu karijeru.

Prema rečima Đorđa Čpajka, sa kojim smo se susreli u njegovom beogradskom ateljeu u naselju Karaburma, na konkurs za svojevrsno umetničko učešće u Olimpijskim igrama prijavio se pre četiri godine.

– Za sve to vreme su kineski stručnjaci procenjivali vrednost umetničkih dela, pripremajući ih za Olimpijadu. Od 10 projekata koje sam im ponudio, izabrali su rad „Dodir”, na osnovu makete koju sam im poslao, visoke oko dvadesetak centimetara. Onda su u njihovoj radionici napravili prostornu skulpturu visoku četiri metra, i naravno, bio sam prezadovoljan – kaže Đorđe Čpajak.

U januaru ove godine posetio je ljubazne kineske domaćine. Posle te stanice na umetničkom putu, nastavio je neumorno da radi. Vajanje je zavoleo još u osnovnoj školi. Sa bratom Goranom, takođe poznatim vajarom, posle završene osnovne škole u Prijepolju, otišao je u srednju školu za vajarstvo u Splitu. Sve što je želeo kao mladić, kaže, bilo je na jednom mestu – stari splitski grad, Dioklecijan i dela Ivana Meštrovića.

– Oduvek sam želeo da radim skulpture u kamenu, to je živi materijal, kada sa njim počnete da radite, nemoguće je zaustaviti se. Posle srednje škole u Splitu, završio sam Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i magistrirao. Pre toga sam već na prvoj godini odlučio da po završetku školovanja odem u Pjetrasanto. Ne zato što sam migrantski tip, nego zato što je taj grad, sa svojim radionicama i kararskim kamenom za vajanje, ostvarenje sna – objašnjava Đorđe. Pre Čpajka u Pjetrasanto su se uputili Henri Mur, Huan Miro, Sezar i mnoga druga zvučna imena vajarstva. To je bilo 1989. godine, i Čpajak skromno kaže da se tada posvetio vežbanju i učenju tehnike od tamošnjih velikih majstora.

– Mislio sam da znam sve, ali tada sam počeo ozbiljno, praktično da učim. Sledećih pet godina sam se tome posvetio – objašnjava Čpajak.

Prvi veliki proboj u svet umetnosti je, priseća se, napravio 1994. godine, kada je osvojio nagrade na Trijenalu u Osaki, a zatim i na Bijenalu u Tojamuri.

– Ko to prođe, zna da je na dobrom putu – kaže Čpajak. Posle toga slava mu je bila zagarantovana.

Od tada Đorđe Čpajak obilazi planetu i svojim prostornim skulpturama ukrašava svetske metropole. Tajvan, Meksiko, Nemačka, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati, samo su neke od destinacija koje je na poziv posetio. U Štutgartu njegov rad ukrašava trg pored gradske opštine, širom Koreje postavljene su njegove skulpture, zatim u Japanu, Maroku, Španiji... Ni sam ne može da se seti gde sve putnik namernik može da ugleda neko njegovo delo.

– Odmaram se kada dođem u Beograd, to mi je oaza, ovde mi je porodica i sinovi Georgije i Maksim, koji se školuju. Volim Beograd, lep je, veliki, ovde se uvek osećam kao kod kuće – veli Čpajak.

Još nekoliko dana je u Beogradu, a onda opet kreće na put. Sledeća stanica je Španija, mesto blizu Kordobe, gde treba da mu bude postavljena skulptura, a zatim odlazi u Tursku, gde će održati seriju predavanja tamošnjim studentima umetnosti. U njegovoj zavidnoj biografiji upisano je da je deset godina držao kurseve švedskim studentima. Njegov brat Goran, koji takođe ima skulpturu u parku u Pekingu, živi blizu njega u Pjetrasantu.

– Krenuli smo zajedno, on je nešto mlađi od mene i među nama nikada nije bilo zavisti. Imamo i zajednički atelje u Pjetrasantu – ističe Čpajak. Druga kuća im je Beograd, kojem se Đorđe uvek vraća.

S. Stamenković

----------------------------------------------------

Među 40 najvećih živih vajara

U bogatoj biografiji Đorđa Čpajka zabeleženo je i to da su mu publikovani radovi u raznim francuskim, italijanskim, švedskim, jugoslovenskim, kineskim i japanskimčasopisima.Između ostalog, uvršten je u izbor italijanskog kritičara Lodovica Gierutau, u dva izdanja knjige „Versilija i umetnost”. Knjiga sadrži istorijski pregled, kao i fotografije modernih skulptura i indeks stranih umetnika koji su stvarali u Versiliji.

Njegovi radovi su uvršteni u knjigu „The sculptors bible” Džona Plaumana, u Engleskoj 2005. godine, kao i u „The sculpting tehniques bible”, autorke KlerVajtBraun, iz 2006. Osim toga, uvrštenje u prvih 40 živih svetskih vajara u knjizi „Public art: a worlds eye view”,po izboru arhitekte Norija Mocizukija, 2007. godine.

Čpajak je pored brojnih nagrada koje je osvojio od 1986, kada mu je otkupljen prvi rad za skulpturu Međunarodne zajednice kulture „Pivo Karamatijević” iz Pljevalja, učestvovao na mnogim simpozijumima kulture, od Italije, preko Japana, Engleske, Libana, Tajvana... Njegove skulpture krase francuske gradove Sen Viktoreto, La Norma, Alauh, u Italiji San Đulijano Terme, Atri, Veronu, Karari, Teluadi. U gradu Bublosu u Libanu, njegov rad u mermeru postavljen je na centralnom gradskom trgu, a Čpajakove skulpture ulepšavaju parkove u Borueongu (Južna Koreja), Hualienu (Tajvan), Bahreinu (Ujedinjeni Arapski Empirati), Fezu (Maroko)...

S. B. S.