On, ona i svi između

Evropa jeste kontinent „transrodni”, ali menja opredeljenja shodno tome da li vlast kroji levičarska, konzervativna ili desničarska vlada. Transosobe su postale političko oružje, bilo uzdizanjem njihovih prava, bilo surovom degradacijom

Evropa se ne može podeliti na dva pola u odnosu prema LGBT+ populaciji iako postoji oštar rez u stavovima između Istoka i Zapada, od Rusije, koja je zakonom zabranila promenu pola, do Španije, koja taj čin dozvoljava sa 12 godina. Pre bi se reklo da je Evropa – on, ona, oboje i sve između – jer u stavu postoje razne varijacije na temu. Takođe, reklo bi se da je naš kontinent „transrodni”, tačnije, menja opredeljenja shodno tome da li vlast, a time i kulturološki ambijent, kroji levičarska, konzervativna ili pak desničarska vlada.

Klasičan primer je Italija, koja se osećala liberalnijom, a sada počinje grublje da govori, otkako se desničarska vlast razmahala da poništi prava koja je LGBT+ zajednici dao smenjeni levičarskih kabinet. Sada obustavljaju prethodno odobreno evidentiranje dece istopolnih parova i brišu imena roditelja koji nisu biološki iz izvoda matične knjige rođenih dece. Sve su prilike da je to tek početak u orijentaciji Đorđe Meloni prema LGBT+ zajednici koja inače u Italiji uživa podršku ispod proseka EU, što je moguća posledica velikog uticaja Vatikana. U ovoj zemlji je dozvoljena promena pola i priznata je istopolna zajednica pod vladom levog centra. Lani se transzajednici činilo da osvajaju sve više slobode i društvenog razumevanja, ali su sada ubeđeni da će se, do nekih novih izbora, suočavati s potiskivanjem svojih prava.

Izbori često menjaju status onih koji se bore sa samoidentifikacijom, pa bi i Španija mogla proživeti italijanski scenario. Levičarska vlada, koja se sada takmiči s desničarima ko će od njih formirati vlast, u februaru je zakonom dozvolila transrodnim osobama starijim od 14 godina da promene pol u dokumentima bez prethodno obavljene psihološke i medicinske procene ili sudskog odobrenja. Maloletnici od 12 do 14 godina mogu učiniti isto, ali uz saglasnost roditelja i suda. Da li će Španija promeniti ličnu kartu zavisi od toga kome će parlament poveriti da formira vladu.

Velika Britanija ovoj svojoj zajednici pruža jedan od najviših stupnjeva slobode na svetu, ali i tamo konzervativci koji su tradicionalno nesmenjivi smenjuju opredeljenje. Tako je do 2000. bilo zabranjeno da LGBT osobe služe vojsku, a sada se istim tim gej i transrodnim osobama izvinjavaju. Premijer Riši Sunak se u parlamentu izvinio homoseksualnim veteranima britanske vojske, onima koji su uprkos zabrani služili zemlji ili su bili primorani da napuste posao jer su gej. Zanimljivo je kod Londona i to da se izvinjava i ujedno sabotira škotski parlament u nameri da prizna promenu pola i tako Edinburgu, koji vodi kampanju za nezavisnost, pruži razlog više da govore kako Škoti moraju napokon da se osamostale. Naime, Škotska je prva u Velikoj Britaniji odobrila sistem samoidentifikacije za one koji žele da promene pol, a sada su hteli da olakšaju transrodnim osobama dobijanje službenog priznanja stečenog pola uklanjanjem bilo kakve potrebe za medicinskom dijagnozom. Tako su transosobe postale političko oružje, što i nije neka novost u Evropi, bilo uzdizanjem njihovih prava, bilo surovom degradacijom.

Evropski ogranak Međunarodnog udruženja lezbijki, gejeva, biseksualaca, trans i interseksualaca tvrdi da je 2021. označila kao trenutak nazadovanja LGBT prava u Istočnoj Evropi – od fizičkih napada do usvajanja zakona protiv ove populacije, te stvaranja frustrirajuće atmosfere podstaknute i narativom crkvenih vođa. Razdor u društvu izazvao je mađarski zakon za koji kritičari kažu da izjednačava homoseksualnost i pedofiliju. Mađarska je članica EU, ali tradicionalno u sukobu s Briselom, koji je i ovim povodom grdio Viktora Orbana. Zanimljivo je to da su osudu Orbanu upućenu iz Brisela odbili da potpišu maltene svi čelnici država bivše komunističke Evrope. Taj događaj rasvetlio je ozbiljne društvene promene u odnosu na vreme od pada Berlinskog zida, kada su Centrala i Istočna Evropa bile daleko naklonjenije prema LGBT zajednici. Poljska je, recimo, izuzetno rano dekriminalizovala homoseksualnost, a sledile su je Mađarska, Čehoslovačka, Bugarska. Usklađivali su svoje zakone sa EU kako bi postali članice. Sada kada su deo bloka, cveta nacionalistički narativ kojem sve teže odoleva i Zapadna Evropa.

Stamenije u stavu su Holandija, koja je, recimo, uvela nebinarni identitet u zvanična dokumenta, potom Nemačka, gde neke savezne države ustavom brane diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Nemcima generalno seksualna opredeljenost nije zanimljiva tema. Ne privlače ih pokušaji senzacionalizma ovim povodom, a govoriti o tome u medijima smatra se nezrelim novinarskim ponašanjem. Oni u matičnim knjigama rođenih u rubrici „pol” mogu upisati muški, ženski i različit. Moguće su i naknadne korekcije.

Ove pojave smatraju se u nekim društvima zapadnjačkom novotarijom, ali lista zemalja koje su ozvaničile treći pol i odobravaju putne isprave sa ovom oznakom isključuje većinu liberalnih evropskih zemalja. Istorija čovečanstva bogata je4 dokazima o nebinarnim rodnim ulogama u raznim kulturama bogata je dokazima o nebinarnim rodnim ulogama u raznim kulturama, od severnoameričke starosedelačke kulture do Aboridžina i zajednica u Indiji koje prepoznaju nebinarne ljude već 2.000 godina. Upravo tamo, u Indiji, dala im je glas neponovljiva Arundati Roj u svom „Ministarstvu neizmerne sreće”, opominjući ljudsku vrstu da svi nevidljivi ljudi i njihove borbe o kojima ne znamo ništa, njihov nemir i bol imaju pravo da postoje.