Sačuvajmo Beogradski sajam

Kao arhitekta i bivši student u ateljeu profesora dipl. inž. arh. Milorada Pantovića, koji je autor Beogradskog sajma, našao sam se pozvan da progovorim o vandalskom predlogu rušenja zgrada sajma, izuzev Hale 1, koja je stavljena pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture kao spomenik kulture. Pod čijim je pritiskom zavod zaštitio samo Halu 1, a ne celinu Beogradskog sajma iz pedesetih godina prošlog veka?

Na javnom konkursu 1953. godine prvu nagradu su dobili dipl. inž. arh. Milorad Pantović i dipl. građ. inž. Branko Žeželj. Oni su ponudili funkcionalnu, modernu viziju s izvanrednim konstruktivnim rešenjima. Uz korišćenje ovalnih oblika vizantijskih formi, bilo je to nešto potpuno različito od svega do tada izgrađenog u arhitekturi Beograda, a i šire.

Ovaj avangardni doprinos svetskom graditeljstvu naišao je na značajne pohvale u svetu. Svaki od objekata koji su građeni pedesetih godina prošlog veka predstavlja fantastičan konstruktivno-funkcionalni zahvat. Kao takav, on je arhitektonska, građevinska i umetnička celina. Dakle, treba sačuvati celinu, a ne samo Halu 1, koja je i dalje s kupolom raspona od 109 metara u prenapregnutom betonu najveća na svetu.

Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture u svakom pogledu: urbanističkom, tehnološkom, naučnom, kreativnom. Impozantan je i skladnih oblika. Zato ne dajmo vandalizmu, bahatosti i gramzivosti da osakate i unište vredno delo našeg neimarstva.

Dipl. inž. arh. Dragiša Dautović,
vodeći projektant „Energoprojekta-Hidroinženjeringa” u penziji