Na mestima stradanja i dalje pale sveće

Srbija se još nije oporavila od masovnih ubistava u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i selima Malo Orašje i Dubona. Nikada i neće. Tačno tri meseca od stravičnih događaja u kojima je stradalo ukupno 18, a ranjeno 14 mladih osoba, ne prestaje da se priča o detaljima tragedija koje su našu zemlju zavile u crno.

I dalje se pale sveće i nosi cveće. I dalje se postavljaju na hiljade pitanja koja počinju rečju „zašto”, ne prestaje da se govori o eventualnoj odgovornosti roditelja, okoline, društva...

Tri meseca od tragedije znaju se počinioci zlodela i način na koja su ona učinjena. Ne zna se, međutim, šta je trinaestogodišnjeg dečaka Kostu K. navelo da iz automatske puške, u školskim prostorijama ubije desetoro svojih vršnjaka i pripadnika obezbeđenja, niti zbog čega je Uroš B. nasumično, na tri lokacije, kako je priznao na saslušanju u tužilaštvu, pobio osmoro mladih, a 14 ranio.

Tog 3. maja, Kosta K. je u 8.40 sati noseći ranac i dva pištolja ušao u školu, pucao u radnika obezbeđenja, pa u devojčice koje je zatekao na hodniku, a onda je ušetao u svoje odeljenje sedmo dva gde je bio čas istorije i u učionici ubio drugare. Osmoro vršnjaka i radnika obezbeđenja usmrtio je tog jutra, a četvoro njih ranio. Poslednja, deseta Kostina žrtva, preminula je u bolnici nekoliko dana nakon ranjavanja.

Kada je završio krvavi pir, dečak je otišao u školsko dvorište, bacio oružje i pozvao policiju. Predstavio se, rekao šta je uradio i mirno sačekao da inspektori dođu po njega. Istoga dana odveden je u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. U njoj je i danas pod, kako tvrde nadležni, lekarskom opservacijom.

Bol koju osećaju zbog gubitka najvoljenijih, roditeljima je uvećala, a kod građana izazvala nevericu i gnev, činjenica da zbog godina (nepunih 14), Kosta K. neće odgovarati za zločin koji je počinio. Jer, deca do navršenih 14 godina nisu krivično odgovorna.

Istog 3. maja, zbog sumnje da oružje iz kog je dečak pucao nije čuvao na adekvatan način i tako ga učinio dostupnim sinu, uhapšen je Kostin otac Vladimir K. Istraga protiv njega je brzo pokrenuta, a na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu tvrdio je da nije počinio krivično delo za koje se tereti.

Odjednom su u javnost dospeli frapantni delovi naredbe o sprovođenju istrage. Ispostavilo se, iako je to zakonski na nivou sumnje da je otac vodio Kostu K. u streljanu, da je dečak bio izuzetno uspešan u upucavanju mete i grupisanju metaka na jednom mestu. Zbog svog umeća i talenta, instruktor iz streljane ga je hvalio, otac snimao mobilnim telefonom, a potom video-zapise pokazivao prijateljima.

Iako kao srodnik po zakonu nije morao, Kosta K. je odlučio da svedoči u postupku protiv oca. Osim o delu za koje se sumnjiči njegov otac, dečak je putem video-linka, odgovarao i na pitanja o masakru. Ono što je, prema informacijama koje su isplivale, rekao zaprepastilo je javnost. Dečak je kazao da je sam „provalio” šifru sefa u kojem je njegov otac čuvao oružje, da verovatno ne bi pucao u vršnjake da nije imao toliko samopouzdanja.

Kako se nezvanično moglo čuti, Kosta K. je odnose u porodici iz koje potiče opisao kao izuzetno dobre. Naglasio je da su se roditelji lepo slagali. Takođe je, prema istim saznanjima, izjavio da roditelji njega i njegovu sestru nisu ozbiljno kažnjavali kada bi napravili neki prekršaj koji su majka i otac smatrali neprimerenim. Na pitanje tužioca šta misli kakva će mu budućnost biti kada izađe, dečak je odgovorio – ne baš normalna.

Malo posle hapšenje Vladimira K, nadležno tužilaštvo pokrenulo je pretkrivični postupak na osnovu kojeg bi trebalo da se utvrdi da li je majka maloletnog Koste K. počinila krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe. Postupak je i dalje u toku.

Samo dan nakon masakra u Beogradu, desio se još jedan. Uroš Blažić na tri lokacije, u selima na području Smedereva i Mladenovca, pucajući iz automatske puške i pištolja ubio je osmoro i ranio 14 mladih ljudi. Na saslušanju u tužilaštvu priznao je zločin.

Nekoliko dana posle njegovog hapšenja, priveden je i njegov otac R. B. zbog sumnje da je u objektima u kojima stanuje držao veću količinu oružja i municije i vozilo kojim je njegov sin upravljao prilikom višestrukog ubistva u Malom Orašju i Duboni. Pretresom objekta koje koristi osumnjičeni nađeno je nekoliko stotina metaka različitog kalibra, punjenje za municiju, pištolj i revolver, kao i 850 grama baruta koji predstavlja eksplozivnu materiju, kao i nekoliko optičkih nišana i drugih različitih delova za vatreno oružje.

Desetak dana nakon hapšenja oca, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja svih okolnosti koje se odnose na poreklo oružja kojim je Blažić izvršio krivična dela za koja se tereti, priveden je i Urošev ujak G. G.

U istrazi protiv Blažića do sada je saslušano oko 60 svedoka. Među njima je taksista kojeg je osumnjičeni oteo nakon izvršenog zlodela, devojka koja je odglumila da je trudna kada je ušla u taksi vozilo, veliki broj Blažićeve rodbine. U svojstvu svedoka saslušan je i Blažićev najbolji drug, koji je osumnjičenog video desetak dana pre zločina.

Odlukom Apelacionog suda, krajem jula produžen mu je pritvor za još tri meseca.