Zašto Ustavni sud Crne Gore ne vraća ćiriličnu tablu

Od našeg dopisnika

Podgorica – Od predsednika Ustavnog suda Crne Gore Budimira Šćepanovića krovna organizacija srpskog naroda u Crnoj Gori – Srpski nacionalni savet (SNS) zvanično je zahtevala da „u najkraćem roku na ulaz u zgradu Ustavnog suda postavi tablu s nazivom institucije ispisanim na ćiriličnom pismu, kakva je i ranije postojala”.

Nažalost, ćirilična tabla s natpisom „Ustavni sud Crne Gore” pre izvesnog vremena je uklonjena, čime je nesumnjivo dovedena u pitanje ustavna norma o ravnopravnosti pisama u Crnoj Gori.

„Razlozi za naše insistiranje na ravnopravnosti upotrebe ćiriličnog pisma su očigledni. Ćirilicom smo se upisali među civilizovane i istorijske narode Evrope i sveta. Ćirilicom je ispisana i naša najstarija knjiga ’Miroslavljevo jevanđelje’, koju je Unesko uvrstio u ediciju ’Pamćenje sveta’ kao jedno od 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija, kao i ’Oktoih’ i druge knjige iz Crnojevića štamparije, čije štampanje predstavlja najznačajniji datum kulturne istorije Crne Gore”, naveo je u pismu predsedniku Ustavnog suda predsednik SNS-a Momčilo Vuksanović.

Dodao je da „ne postoji nijedan razlog za potiskivanje i napuštanje ćirilice: ni istorijski, ni kulturni, ni estetski, ni lingvistički, ni verski, ni tehničko-tehnološki”.

„Ćirilica je bila i ostala jedna od osnovnih odrednica našeg identiteta. Njeno napuštanje znači prekid s našim kulturnim i duhovnim identitetom, odnosno odricanje od svog kulturnog nasleđa”, navodi Vuksanović. „Ćirilica danas u Crnoj Gori ima status samo dozvoljenog, ali ne ravnopravnog i obavezujućeg pisma. Na latinici se vodi sva državna administracija i korespondencija, uz potpuno zapostavljanje ćiriličnog pisma”.

Po njegovim rečima, „ukoliko bi se nastavio ovakav trend napuštanja ćirilice, nje bi u kratkom vremenu naprosto nestalo na ovom prostoru, što ne bi bio samo diskriminatorski čin prema onom delu ovdašnjeg stanovništva koje to pismo doživljava kao jedan od najvažnijih činilaca svog nacionalnog, kulturnog, jezičkog i duhovnog identiteta, nego i nezapamćeno anticivilizacijsko nasilje nad istorijom i kulturom Crne Gore”.