Red štrudle, red muzike

Zvuk trube budilice u sedam ujutru, za pet dana, označiće još jedan početak najposećenije manifestacije u Srbiji, Dragačevskog sabora trubača u Guči. Himnom sabora „Sa Ovčara i Kablara”, uz podizanje zastave, otvara se već 62 godine festival koji je po broju posetilaca rastao, ali i menjao se. Truba, s kojom su se davno hrabri Dragačevci vraćali s bojišta, s kolonama automobila koje su godinama pristizale na festival i uvećavale se, „iznedrila” je turizam u ovom kraju, ali vremenom i druge velike muzičke festivale i etno-manifestacije u Srbiji. U današnje vreme su, osim trubača, i koncerti poznatih muzičara, svadbarski kupus, atmosfera i igra na ulicama, suveniri i druženja – razlog za dolazak od 300 do 600 hiljada posetilaca u Guču, a među njima i sve više zaljubljenika u „veliko razigrano dvorište” iz inostranstva.

„Ovog leta za sabor nam se najavilo prvi put najviše stranih posetilaca iz Španije i Engleske, mahom su to mladi, a ima ih prilično i iz Slovenije. Kao i uvek, veliki je broj naših gastarbajtera iz Nemačke i gostiju iz Crne Gore, BiH i ostalih zemalja regiona. S Gučom, najviše je napredovalo lokalno stanovništvo. Svako od njih nešto proizvodi ili prodaje – palačinke, narodnu radinost, neko vozi taksi... Zahvaljujući konkursu za najlepše dvorište, unapredili smo i izgled kuća za izdavanje. Sve su uveliko unapred rezervisane”, kaže Aleksandra Mitrović, direktorka Turističke organizacije u Lučanima.

Na pitanje da li Guča i opština Lučani „žive” samo od sabora i da li je po njegovom završetku cele godine „tišina”, odgovara da je skup trubača iznedrio i druge događaje u Guči, kao što je „Hajduk fest” ili takmičenje u pravljenju hajdučkog ćevapa, koji je počeo da okuplja i goste iz Poljske. Direktorka TO tvrdi da su njihove manifestacije posećene i zato što su cene u Guči upola niže nego na obližnjem Zlatiboru.

Skoro hiljadu manifestacija

Već godinama postavlja se pitanje da li su festivali samo plod tradicije „hleba i igara” kod naroda kao što je naš, sklon zabavi i dobrom zalogaju, da li su samo način da se napune lokalni budžeti ili su i kulturno podsećanje i čuvanje tradicije?

U Srbiji se u zvaničnom kalendaru manifestacija nalazi upisano više od 950. Održavaju se cele godine, ali kako leto teče, nižu se jedna za drugom.

Posle onih koje su već prošle, među kojima su „Egzit”, „Bir fest”, „Arlem” i „Arsenal fest”, „Tešnjarske večeri” u Valjevu i Sabor frulaša u Prislonici – čekaju nas ove nedelje muzički festival „Nišvil” i „Dani banice” u Beloj Palanci. Slede „Prva harmonika” u Sokobanji, Festival izvorne pesme u Prilikama kod  Ivanjice, „Hajduk Veljkovi dani” u Zaječaru, „Ibarski spust”, Sajam šljiva u Osečini, „Dani bureka” u Nišu... I jubilarni, septembarski 90. Vukov sabor u Loznici, održan prvi put na dan otvaranja obnovljene kuće Vuka Karadžića, najstarija manifestacija u Srbiji.

U Turističkoj organizaciji Srbije, kako kaže Jelena Popović, smatraju da su zahvaljujući velikom broju muzičkih programa „manifestacije vratile, naročito leti, mlade u Srbiju, ali i novčano pomogle banjama i drugim turističkim centrima da se uposli stanovništvo i izgrade moderni apartmani i spa centri”. Prema istraživanjima, 30 odsto stranih gostiju navodi da su im manifestacije dodatni podsticaj za odmor u Srbiji, dok su za 14 procenata njih glavni razlog dolaska.

„Koncerti su najposećeniji događaji, a nastupi savremenih grupa na ovim festivalima omogućuju Srbiji da bude 'u fokusu'. S druge strane, većina manifestacija koje prate folklorni i kulturni programi doprinose očuvanju etno-tradicije kao dela naše kulture”, zaključuje Popovićeva.

Pored avgustovske „Nušićijade” u Ivanjici i zaječarske „Gitarijade”, zanimljivi spisak manifestacija koje skeptici popularno u nabrajanju nazivaju „ijade”, beleži i upravo završenu svrljišku „Belmužijadu”, mladenovačku „Jagnjijadu”, „Pogačijadu” u Azanji, vojvođansku „Štrudlijadu” s rekordno dugim štrudlama, zlatarsku „Sirijadu” i popularnu gornjomilanovačku „Mud(r)ijadu” ili takmičenje u pripremanju belih bubrega.

Dok se mnogi pitaju koja će još „ijada” nastati, u Leskovcu se uveliko spremaju za „Roštiljijadu”, najveću gastronomsku manifestaciju, koja se održava od 21. do 27. avgusta. Kako kaže direktor Turističke organizacije Nebojša Kocić, u Leskovcu se u vreme takmičenja u pravljenju pljeskavica na tradicionalan način okupi oko pola miliona ljudi. Pravih informacija o prihodima za opštinu i građane nema, ali kaže: „Neka svako od njih ostavi jedan evro, zaključite koji je to prihod”.

„Ujedno, ovde se posetiocima iz naše zemlje, ali i Bugarske, Severne Makedonije i Slovenije omogući da obiđu Caričin grad, Crkvu Odžakliju kao i kuće ukrašene sušenim paprikama u Lokošnici, a koncerti su za sve ukuse, od narodnih i zabavnih do pop i rok izvođača”, kaže Kocić.

„Lav fest” konkurencija „Egzitu”

Po posećenosti koncerata, u poslednje vreme, izdvaja se Vrnjačka Banja, čiji upravo završeni Festival ljubavi ili „Lav fest” okuplja i izvođače i mlade iz celog sveta. Nastupaju mlade, a poznate grupe. Program prati još kulturnih dešavanja.

Kako kaže direktor turizma Ivan Trifunović, prihodi se još zbrajaju, a ogromni su samim tim što je cena smeštaja u vreme njihovog održavanja deset do 30 odsto veća. Uglavnom se preduzetnici iz banje podstiču i tako što im se ne naplaćuje zakup tezgi za vreme festivala. U ovoj banji tek predstoje „Dani Bate Stojkovića” i Festival filmskog scenarija, poznat i po radionici dramaturgije, koji okupljaju mnoge kulturne poslenike a, kako dodaje, i široku publiku.

Za Veliku Gospojinu, 28. avgusta, „rezervisani” su za mnoge „Velikogospojinski dani” u Novom Bečeju, jedna od najznačajnijih vojvođanskih manifestacija. Nataša Pavlović, direktorka TO Vojvodine, smatra da su manifestacije u pokrajini doprinele razvoju svesti o održivom razvoju i, s porukama koje nose, smanjenju zagađenja. „Po podacima, najviše doprinose lokalnom stanovništvu, ali ih treba dobro osmisliti. Savremeno doba zahteva organizaciju na visokom nivou, da bi ovi događaji otišli u svet i doveli svet u Srbiju”, kaže.

Za koji dan, od 10. avgusta održava se i najzanimljivija manifestacija u istočnoj Srbiji 39. „Zlatna bućka Đerdapa”. Aleksandra Vasiljević, direktorka turizma Kladova, podseća da se u lovu soma na bućku u Tekiji nadmeću ribolovci iz cele Evrope. Publika prati dok Dunav „odzvanja” od udaraca posebnim drvenim štapom po površini vode, kojim se ova riba podstiče da ispliva s dna, a ulovljenog džinovskog soma pobednika, kao i ostale manje, vraćaju posle fotografisanja u reku. Posle takmičenja održava se dečji karneval, za vreme kojeg najmlađi igraju i mali fudbal. Kao i na svim drugim „narodnim festivalima”, uz koncert neke od muzičkih „zvezda”, ribari i gosti „Bućke” na kraju nazdrave i zajedno zaigraju.

Fruškogorska šetnja

Ovoga avgusta osniva se u Vojvodini nova manifestacija: „Fruškogorsku vinsku šetnju” organizuju Ministarstvo turizma Srbije, pokrajinska vlada i turistička organizacija, u saradnji s udruženjem „Srem – Fruška gora”. Prvi put, 27. avgusta biće organizovana kružna šetnja stazom 6–7 kilometara kroz vinograde, u grupama od po 50 gostiju koje će se smenjivati, najavljuje direktorka Turističke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović. „Osim našeg najstarijeg, fruškogorskog vinogorja, šetači koji s vaučerima kreću s Ribarskog trga u Irigu, s vodičima će obilaziti manastir Novo Hopovo, stari izvor iz vremena Marije Terezije i druge istorijske znamenitosti, a na povratku ih čeka muzički program”, kaže.

Tezga na „Pršutijadi” 100 evra

„Manifestacije festivala ’Zlatiborskog kulturnog leta’, kao i u selima na planini nekomercijalnog su karaktera – koncerti i ovde stalni kulturni programi za publiku su besplatni, a seoskim manifestacijama turistička organizacija i lokalna samouprava u Čajetini nastoje da podstiču i afirmišu mlade preduzetnike i stvaraoce, ne namećući im po svaku cenu zakupnine”, kaže za „Magazin” direktor TO Zlatibora Vladimir Živanović. Donedavno, dodaje, na čuvenoj „Pršutijadi” proizvođači nisu plaćali zakup tezgi, a od ove godine on iznosi oko 100 evra za četiri dana.

Cene za izlagače raznolike

Zakup tezgi i štandova na manifestacijama u Srbiji raznoliko se naplaćuje, od opštine do opštine. U proseku, od 8.000 do 12.000 dinara za tri dana na redovnim manifestacijama u Srbiji do 25.000 dinara za dva dana u „Vinskoj bašti” u Beogradu, s dodatkom PDV-a. Kako nam kaže Srboljub Jovanović, organizator Festivala autohtonog balkanskog sira, u Domu omladine je u vreme popularnog „Čiz festa” 13.000 dinara, a na to se još dodaje PDV. Međutim, kaže, korist je višestruka: „Više od 50 malih proizvođača sireva izlaganjem svog proizvoda na festivalu omogućuje i produžava održivost na tržištu. Oni koji ga ovde i prodaju za dva dana imaju više kupaca nego za znatno duži period uobičajeno. Takođe, festival prate predavanja i radionice, a profesori škole ’Dr Obren Perić’ iz Pirota prikazuju publici ceo proces izrade sireva”, kaže.

Za tezgu na predstojećem Saboru trubača u Guči izdvaja se pet do deset hiljada dinara, a za zakup javnih površina na kojima su ugostitelji ili trgovci naplaćuje se, u zavisnosti od mesta, od 100.000 do 300.000 dinara, kažu u Odeljenju za budžet opštine Lučani.