Rat za Afriku

Nedavni samit Rusija-Afrika, koji je predsednik Vladimir Putin sazvao u rodnom Sankt Peterburgu, emotivnija analitičarka iz Moskve je nazvala „susretom dve polovine srca planete Zemlje”. „U devedesetim smo imali mali infarkt, ali sada moramo ponovo ići ruku podruku”, poručila je ona.

Rusija je od poslednjih Romanovih sarađivala sa afričkim kontinentom, pa je pružala vojnu pomoć Etiopiji u Drugom ratu protiv Italije u poznom 19. veku. Tada su uspostavljeni i diplomatski odnosi, čiju su 125. godišnjicu tokom samita u Sankt Peterburgu obeležili predsednik Putin i etiopski premijer Abij Ahmed.

Za razliku od velikih evropskih država, Rusija nije bila kolonijalna sila u Africi. Povrh toga, tokom hladnog rata Sovjetski Savez je značajno pomagao antikolonijalnim nacionalnooslobodilačkim pokretima u borbi za slobodu i nezavisnost. U Africi postkolonijalnih godina i tokom hladnog rata, SSSR je solidarno pružao mogućnosti za obrazovanje kadrova, trgovinske projekte i vojnu obuku.

No, posle propasti Sovjetskog Saveza, ranih devedesetih je Kremlj Borisa Jeljcina napustio bogato sovjetsko nasleđe u Africi, koje je značilo uticaj na drugom najrasprostranjenijem kontinentu na svetu (30 miliona kvadratnih kilometara). Ipak u poslednjoj deceniji je Rusija počela da posvećuje više pažnje afričkom kontinentu. Poklopilo se to sa vremenom kada su različite afričke države počele da kritički preispituju i sve negativnije gledaju na evropsko kolonijalno nasleđe.

Prekretnica u novom poglavlju rusko-afričkih odnosa je još uočljivija usred najnovijih globalnih političkih tenzija i žestoke ekonomske konkurencije. Danas je Afrika najperspektivnija i istovremeno najbrže rastuća regija na svetu, u centru pažnje.

Predsednik Putin je više puta istakao da afričke države stalno povećavaju svoju težinu i ulogu u svetskim poslovima i da su sa više samopouzdanja i u politici i u ekonomiji. „Uvereni smo da će Afrika biti jedan od lidera novog multipolarnog svetskog poretka”, smatra Putin.

Afrika poseduje najveću koncentraciju prirodnih i ljudskih resursa. U Africi živi više od 1,3 milijarde ljudi, njena Unija obuhvata 55 država, na kontinentu je 37 gradova sa više od milion stanovnika, a 60 odsto tla čini plodna zemlja. Prema različitim procenama, tamo je koncentrisano oko 18 odsto svetskih rezervi nafte i gasa. Do kraja ovog veka, 40 odsto svetskog stanovništva će živeti u Africi (prema Ujedinjenim nacijama, u Evropi tek četiri odsto). Tada će u Africi preko 50 odsto biti ljudi u radnom dobu od 18 do 65 godina.

Naravno, u regionu postoji mnogo problema – od sistema upravljanja do ekonomskih i društveno-kulturnih. No, ekonomski rast se nastavlja. Šefovi država su usvojili akcioni plan do 2063, kada je 100 godina od osnivanja Organizacije afričkih zemalja, današnje AU. Ključne odrednice su integracija, napredak i mir. „Za Afriku kakvu želimo moramo da stvorimo i pripremimo najbolje životne uslove za sledeće generacije”, poručili su lideri.

U novom hladnom ratu Afrika postaje i poprište rivalstva između Rusije i Zapada. Prvo, više od 50 zemalja čini impresivan glasački blok u UN. Drugo, očekivani demografski rast stanovništva u Africi predstavlja ogroman tržišni potencijal. Treće, zemlje poput Etiopije, Nigerije i Južne Afrike mogu izrasti u moćne države sa dalekosežnim uticajem; Četvrto, velike države su zainteresovane za uspostavljanje strateških odnosa sa zemljama u razvoju što je moguće pre. Peto, u novom hladnom ratu svaka od suprotstavljenih strana širi svoj pogled na svet širom Afrike. „Zlatna milijarda” da očuva neoimperijalnu hegemoniju, a Globalni jug (u ovom kontekstu oličen u Rusiji) pomaže državama na kontinentu da u potpunosti završe procese dekolonizacije.

U novim geopolitičkim uslovima Afrika postaje jedan od prioriteta ruske spoljne politike. To znači veću saradnju i jačanje diplomatskih odnosa, trgovine i investicija. Tim pre što Rusija traga za alternativnim ekonomskim vezama koje u potpunosti zaobilaze Evropsku uniju. To se odnosi i na snabdevanje hranom, industrijsku proizvodnju, povećanje izvoza i turističku industriju.

Krajem marta 2023. obnarodovana je nova koncepcija spoljne politike Rusije koja posebno poziva na jačanje sveobuhvatne obostrano korisne saradnje, povećanje trgovine i investicija sa afričkim vladama i kontinentalnim integracijama. „Rusija je solidarna sa afričkim državama u njihovoj potrazi za pravednijim policentričnim mirom i uklanjanjem socijalne i ekonomske nejednakosti koja raste zbog sofisticirane neokolonijalne politike nekih razvijenih država prema Africi. Ruska Federacija namerava da i dalje podržava formiranje Afrike kao prepoznatljivog i uticajnog centra svetskog razvoja”, poručeno je u dokumentu.

To je direktna suprotnost zapadnom modelu unipolarnog globalnog režima sa Sjedinjenim Američkim Državama na čelu. Takođe dodatno ubrzava udaljavanje afričkih pripadnika Globalnog juga naročito od EU, u kojoj opstaju stari kolonijalni odnosi, što podstiče gorka sećanja u Africi.

Uopšte, Moskva smatra afrički kontinent važnim multilateralnim partnerom u budućem višestranom svetskom poretku. Rusija pomaže Africi da stekne pravo glasa u Savetu bezbednosti UN i punopravno članstvo AU u okviru Grupe 20 (G20), već na samitu G20 u Nju Delhiju u septembru.

Na regionalnoj osnovi, tamo gde je Rusija, grupacija BRIKS je spremna da razgovara o proširenju članstva na nekoliko afričkih zemalja. Šangajska organizacija za saradnju će prihvatiti afričke članove koji se pridružuju bloku, sa posebnim fokusom na regionalnu bezbednost i sprečavanje niza državnih udara.

Sigurnost u hrani je bila ključna tema na samitu. Rusija je 2022. izvezla 11,5 miliona tona žita u Afriku i isporučila skoro 10 miliona tona u prvoj polovini ove godine. Na samitu je predsednik Putin obećao do 300.000 tona žitarica, besplatno ili pod povoljnim uslovima za najugroženije države.

Rusija je otpisala 23 milijarde dolara afričkog duga; pregovara se o izdvajanju dodatnih 90 miliona dolara za smanjenje ukupnog duga afričkih zemalja. Biće formiran ciljani program pomoći vredan 1,2 milijarde rubalja (blizu 11 miliona dolara) za borbu protiv zaraznih bolesti.

Strateški pravac Rusije u Africi je i energetika. Osnovne investicije su u naftnom, gasnom i atomskom sektoru energetike.

Duže od decenije Moskva je najveći prodavac oružja za više od 18 afričkih zemalja kontinenta. Nešto manje od polovine ukupnog afričkog vojnog uvoza dolazi iz atraktivnog, jeftinog ruskog oružja sa niskim troškovima proizvodnje.

U Sankt Peterburgu su učesnici izrazili očekivanje da će samit poslužiti kao polazna tačka za ostvarenje vizije koju je predložio predsednik Komorskih ostrva i sadašnji predsednik AU Azali Asumani: „Kada Rusija pobedi, Afrika pobeđuje.”

Urednik i novinar