Ostrvo mira

Obale Palićkog, najvećeg prirodnog jezera u Srbiji, oduvek su bile zagonetne za posetioce. Ovde je vreme stalo.

Tu su neobično očuvana stara zdanja secesije u jednom od najlepših parkova. Zatim, riblje čarde koje nije lako pronaći, u kojima mogu da se probaju i juneći perkelt i štrudle. Ovde se već trideset godina održava filmski festival, na scenama u rasponu od 200 metara u parku kojim šetaju poznati glumci. Gosti Festivala evropskog filma  Palić zovu „ostrvom mira” i time objašnjavaju zašto su ponovo došli.

Možda je i istorijat jezera uticao na mir na njegovoj obali u letnjim danima: iako je sredinom 18. veka otkriveno da su palićka voda i mulj lekoviti, te je ovde nastala jedna od mondenskih balkanskih banja, kupanja u jezeru odavno nema. Zbog toga što su u prošlom veku fabrike ispuštale otpad u palićke vode, uprkos intenzivnom čišćenju poslednjih godina naslage mulja su, u jezeru dubine tri metra, i dalje nataložene na oko metar i po i ono se ne preporučuje kupačima.

 Na 40 stepeni samo pod tuš

Rashlađenje na 40 stepeni neki tek pronađu pod tušem na kupalištu Ženski štrand, ukoliko nisu gosti obližnjeg novijeg hotela s bazenom. Za goste koji nisu u hotelu ulaznica na bazen košta 1.500 dinara. Neki okolni pansioni imaju bazenčiće, ali za svoje goste.

To je možda i razlog što je, po podacima Turističke organizacije Subotica, broj turista ovog vrelog leta zasad manji nego prethodnog.

„Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Palić je, za prvih pet meseci ove godine, posetilo oko 14.000 turista, uz ostvarenih 32.000 noćenja. To je blagi pad u odnosu na prošlu godinu, koja je bila rekordna na našem jezeru, ali loše vremenske prilike su nas pratile tokom čitavog proleća. Očekujemo porast broja turista, s obzirom na to da je leto vreme festivala, manifestacija, događanja i godišnjih odmora. Za Palić su tradicionalno više zainteresovani domaći gosti, s više od 60 odsto noćenja, dok su od stranaca najprisutniji gosti iz susednih zemalja i regiona”, kaže za „Magazin” direktor TO Subotica Aleksandar Medaković.

Na nekim delovima obale udaljenim od centralnog parka, čišćenje je napredovalo i stanovnici tvrde da su se vratile vidre, pa i poneki kupač na svoju odgovornost. Ipak, šetačima ostaje fascinantna uređena obala od čitavih 17 kilometara.

Iako je mnogima doživljaj šetnja po divljini, većini je najatraktivniji njen najuređeniji deo, Veliki park. Projektovan je 1840. po ugledu na engleske vrtove. Početkom 20. veka rekonstruisan je u baroknom stilu, sa 85 vrsta rastinja.

Koliko je Ženski štrand bio značajan, kao i Muški na drugoj strani jezera, govori i podatak da je postojao tramvaj Subotica–Palić, na relaciji od osam kilometara, kao i voz koji je polazio iz Zemuna, ovde imao stanicu i nastavljao ka Budimpešti.

Ženski štrand (kupalište) projektovan je još 1845. godine. Drvena građevina boje opeke koja izgleda kao da lebdi na vodi sakrivala je kupačice od pogleda i bila je na drvenim stubovima u vodi koji su kasnije zamenjeni betonskim. Preko mostića se ulazi u polukružno kupalište u kojem su bile svlačionice, danas je restoran, i s druge strane izlazi na čuvenu terasu sa pogledom na jezero. Osunčana, danas u vrelim danima prazna terasa, vrvila je od kupačica nekad.

Po izgradnji štranda, početkom 20. veka, na severnoj obali Palićkog jezera nastaje „raj zlatnog doba”: hoteli i letnjikovci bogatih koji su se utrkivali u ukrašavanju. Zdanja secesije bila su začetak banjskog turizma na Paliću, a 1912. otkrivena je i spomen-česma na obali, kao kruna rada velikih projektanata ovih zdanja – Jakaba i Komora.

Teniski meč u balskoj dvorani

Pre neku godinu obnovljena je Velika terasa iz 1912. godine. U prizemlju su bili poslastičarnica i restoran, a na balkonu balska dvorana u kojoj je, pričaju, održan drugi na svetu, posle londonskog, teniski meč u zatvorenom prostoru. Glavno i najveće palićko zdanje, najznačajniji rad Jakaba i Komora, kroz čije lukove prolazi šetališna staza, ima kao retki ukras gornji balkon, koji je od urušavanja javno preduzeće „Park Palić”, uz pomoć Grada Subotice, nedavno zaštitilo. Sad je kongresni centar, a na donjoj terasi se za vreme festivala održavaju konferencije i kokteli u stilu nekadašnjeg glamura.

Simbol Palića, kao kapija na ulazu u Veliki park, podignut je 1912. i Vodotoranj. Valerija Denč, direktorka „Parka Palić”, najavljuje za „Magazin” njegovu rekonstrukciju. „Obnovićemo fasadu, krovnu i kružnu konstrukciju Sekejske kapije, koja 'otvara' šetalište. U planu je do kraja godine i obnova tramvajske stanice, za koju je vojvođanska vlada izdvojila 21.400.000 dinara.”

Planirana je i obnova i gradnja staze šetališta parka do peščane plaže, kao i rušenje dotrajalih objekata u zapuštenom vikend-naselju, gde se planira i gradnja apartmana.

Letnja pozornica, građena pedesetih po projektima Baltazara Dulića, najakustičnije je mesto u parku, okruženo stogodišnjim borovima koji su predstavljali „kulisu” za klasične predstave i operu, danas za filmski i druge festivale. Muzički paviljon iz 1910. takođe je mesto letnjih koncerata subotom.

Najzad, zahvaljujući entuzijazmu filmskog festivala i izvršnog direktora i selektora Miroslava Mogorovića, obnovljen je nedavno i bioskop „Abazija” iz 1925. godine, najstariji na prostorima bivše Jugoslavije. I ovog leta bio je mesto druženja glumaca, reditelja i novinara, kao i koncerata i neizostavnih žurki na letnjoj pozornici do kasno u noć, mnogo prijatnijoj od vrelog dana na jezeru. O tome svedoči i secesijski stub – barometar u parku pored fontane, mesta „rezervisanog” za romantične parove koji se fotografišu pored statue galeba, s jezerom u pozadini.

Prvi olimpijski hotel u Evropi

Poznati palićki plemić Lajoš Vermeš pokušao je da oživi palićku olimpijadu. U tu svrhu podigao je prvi olimpijski hotel, vilu „Bagojvar” ili Sovinu kulu, 1891. godine. Sagrađena je u stilu švajcarske secesije s dekorativnim krovom od biber crepa, a pored nje je spomenik plemiću. 

Bećarska tanjirača  

Salaši na severu Bačke su najbolji, hvale se ovde. Preporučuju i da je najbolje da se sklonite od vrućina u hlad vinove loze ili stare kotobanje. Specijalitet je „bećarska tanjirača” u kojoj cvrče krompir, meso i povrće s roštilja na kojem je bila i rolovana džigerica u slanini. Supa od morke ili divlje kokoške, krofne i „gamboce” sa šljivama su česte. Patišpanj s orasima, lešnicima i suvim grožđem, natopljen rumom i čoko-kremom, preliven šlagom, zove se šomloi galuška.

 Letnjikovac imanja je uvek blizu jezera, na vodi su lokvanji i obavezno poneko ostrvce za ribare koji do njega stižu ručno napravljenim splavom. Salaši imaju svoje vinarije, ispred kojih se čuju tamburaši.

Altamira u palićkom zoo-vrtu

U velikom palićkom zoo-vrtu, poznatom po prostranstvu u kojem se životinje kreću, zbog čega su generalno mirnije nego u kavezima, postoji pećina „Altamira”, napravljena i oslikana po uzoru na istoimeno špansko paleolitsko nalazište. U ovom zoološkom vrtu postoje i paviljon za izletnike, u koji može da se ubaci roštilj, kao i „ostrvo majmuna” na malom jezeru napravljenom po ugledu na Palićko.