Živo blago hercegovačkih pećina

Trebinje – Kao da u mentalitetu naših ljudi postoji neki urođeni nedostatak da se češće dive tuđem posedu, a da prave dragocenosti koje sami imaju niti vide niti razumeju njihov značaj. Takav je slučaj i sa Hercegovcima koji vekovima žive na svom tvrdom kršu, a nisu svesni pravog blaga koje se tu nalazi i koje ovo područje čini jedinstvenim u svetu. Reč je o jednom izuzetnom stvorenju, endemskoj i zaštićenoj vrsti koja živi u podzemnim vodama na kraškom području jugoistočne Evrope – čovečjoj ribici latinskog naziva proteus anguinus. Dugo se ovom jedinstvenom stvorenju, za čiji način života i osobine nauka još nema dovoljno odgovora, nije posvećivala potrebna pažnja.

Pre sedam godina članovi Speleološkog društva „Zelena brda” iz Trebinja uspostavili su saradnju sa istraživačkim društvom „Devon karst” iz Velike Britanije i prihvatili se pravog poduhvata: projekta istraživanja i zaštite čovečje ribice na području istočne Hercegovine. Kako najavljuju akteri, detaljna istraživanja na terenu i stručni rad otkriće brojne do sada nepoznate podatke o ovom vodozemcu. Pionirske korake u istraživanju staništa čovečje ribice u okolini Trebinja napravio je šezdesetih godina prošlog veka biolog, pokojni Stevo Čučković.

– U Britaniji smo čitali neke radove Steve Čučkovića i još krajem osamdesetih godina želeli smo da uspostavimo saradnju sa speleološkim društvom „Zelena brda”. Međutim, usledio je rat na ovim prostorima, tako da je to bilo nemoguće. Saradnju smo počeli tek 2001. i evo tu smo i dalje – priča Brajan Livorn iz „Devona”, hemijski analitičar po struci, koji je ceo život posvetio speleologiji. – Do sada smo čovečju ribicu našli na više od šezdeset lokacija na potezu od Fatničkog do Popovog polja. Ta životinjica živi samo u izuzetno čistim podzemnim vodama i moram reći da je na mnogim mestima nestala upravo zbog zagađenja. Ogroman je problem zagađenje voda Trebišnjice industrijskim i hemijskim otpadom iz termoelektrane Gacko. Takođe, ni lokalno stanovništvo ne vodi računa – brojne jame i vrela bukvalno su zatrpani otpadom svake vrste. Sve to ugrožava opstanak čovečje ribice čije je prisustvo ovde neprocenjivo.

Trebinjski speleolozi navode primer Slovenije koja je o priči o čovečjoj ribici u Postojinskoj jami napravila celu marketinšku mašineriju i privukla stotine hiljada turista. BiH je još daleko od tog nivoa.

– Naše pećine pružaju sjajne mogućnosti za istraživače podzemnog sveta ali, nažalost, nisu dovoljno poznate ni popularisane. Kod nas još ne postoje ni zakoni koji bi regulisali ovu oblast ekološke zaštite, sve je prepušteno stihiji. Tako ostaju neiskorišćene i turističke i naučnoistraživačke mogućnosti ovog područja, a pravo prirodno bogatstvo propada – ističe Dubravko Kurtović, član speleološkog društva „Zelena brda” iz Trebinja.

Mnogo je napisano o čovečjoj ribici, ali niko do sada nije bio zainteresovan da se prihvati ovako opsežnog posla zaštite i istraživanja ove životinjice u njenom prirodnom okruženju. Projekat „Proteus”, koji sprovode trebinjski i britanski speleolozi, najozbiljniji je do sada i trebalo bi, u tri faze, da traje čak trideset godina.

– Trenutno razmatramo tehnološka rešenja koja bi omogućila ljudima da vide čovečju ribicu u njenom prirodnom okruženju, a da se ta ravnoteža ne naruši. To je nešto sasvim drugo u odnosu na mogućnost da vidite čovečju ribicu u nekom staklenom akvarijumu kao eksponat. U Postojinsku jamu odlaze hiljade ljudi, to više nije interesantno, ali ovde imate mogućnost da razvijete tu vrstu „kraškog” turizma – kaže Brajan Livorn.

Speleolozi ističu da su radeći na terenu uspeli da delom izmene svest lokalnog stanovništa o ovom prirodnom bogatstvu. Dogodilo se i to da su očistili jedan od najzagađenijih izvora unutar urbane zone Trebinja i nakon izvesnog vremena na tom mestu pojavila se čovečja ribica. Sada, kažu, lokalno stanovništvo više ne baca otpad u izvor i sa izvesnim ponosom čuva ovo vredno „nalazište”. Možda čovečja ribica svojim šarmom izmeni i čovečju svest i tako pomogne ljudima da shvate kakav je značaj ovog neobičnog stvorenja. Tako bi se zaštitio opstanak te retke vrste na ovom području.