Vratio torbicu sa 4.000 evra

Niš – Predrag Bogićević (31) je vozač autobusa u Javnom preduzeću „Aerodrom Niš”, gde radi tri godine. Pre toga bio je u međunarodnoj špediciji. Otresit, uvek nasmejan. Sa suprugom Anicom i troje dece (šestomesečnim Vasilijem, trogodišnjim Stefanom i petogodišnjom Isidorom) živi na Panteleju.

Osim njih, na istom spratu nedovršene kuće, žive njegovi roditelji, otac Vojislav, vazduhoplovni tehničar i majka Saja, poreklom iz Mostara. Sa njima je sestra i sestrić. Svi u šezdesetak kvadratnih metara stambenog prostora. Predraga opsedaju novinari. Pre dva dana pronašao je torbicu sa pozamašnom sumom novca i ličnom dokumentacijom Mileta Milovanovića iz Niške Banje, vlasnika privatne firme „Termal“.

- Iz autobusa sam video torbicu nasred Ulice vazduhoplovaca u blizini hipermarketa „Vilpro Idea“, zakočio sam i izašao da je pokupim. Unutra je bilo 4.000 evra, 6.000 dinara i Miletova lična dokumentacija. Uz to, još i pečat firme, platne kartice, zdravstvene knjižice dece, knjigovodstvena memorijska kartica, oružani list, ključevi - od kuće, od sefa u banci, prepričava za „Politiku” Predrag.

Završio je, kaže, smenu i dao se u potragu za Miletom.

- Ono što ne želiš sebi, ne čini drugima. Lako je upropastiti čoveka. Vratio sam mu torbicu i za mene je to bila normalna stvar. Na žalost, živimo u takvim vremenima i ne bi svako učinio kao ja. Nadam se, kao i mnogi iz moje generacije, boljim vremenima. Ta nada me drži da ne napustim Srbiju, iako imam otvorenu ponudu za posao u Italiji – napominje Predrag, kome nije prvi put da u autobusu zatekne stvari zaboravnih putnika.

- Bio sam van sebe kad sam shvatio da sam izgubio torbicu sa kompletnom dokumentacijom. Na računu firme bilo je 1,2 miliona dinara, a u torbici je bila sva dokumentacija sa platnim karticama. Prvi put u životu sam popio lek za smirenje. Da nije bilo Predraga, firma bi bila blokirana. Zamislite kroz šta bih morao da prođem - navodi za na š list vlasnik Mile Milovanović.

Nije, čak, ni bio siguran koliko novca ima  u torbici. Bio je ubeđen da je bilo manje od iznosa koji mu je Predrag vratio. Takav je šok doživeo!

- Uzimao sam neku robu i torbicu sam stavio na krov automobila. Tu je i ostala, a kada sam krenuo, pala je na ulicu. Nekoliko puta sam se vraćao i sa ljudima iz obezbeđanja hipermarketa pokušavali smo da ustanovimo trenutak gubitka mojih stvari. Kamere to nisu zabeležile - priča Mile.

Predraga je častio, a sledi i zajednički porodični ručak. Vreme nisu precizirali, sačekaće da pozavršavaju već ranije ugovorene poslove, pa da natenane proslave i bolje se upoznaju. Mile, havaleći Predragov gest, poručuje da samo dela čine da se rečima veruje.