Srbi su pravi profesionalci

General-major američke vojske Gregori Vejt sigurno je general koji od svih stranih generala najčešće dolazi u Srbiju. Naime, on je komandant Nacionalne grade Ohaja sa kojom Vojska Srbije ima institucionalnu saradnju. Inače, general Vejt koji kada se u Srbiji pozdravlja obavezno ljubi tri puta, ima pod svojom komandom oko 18.000 ljudi iz sastava kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva, vojne rezerve i pomorske, odnosno jezerske, milicije.

Gospodine generale, deo javnosti u Srbiji misli da je Nacionalna garda Ohaja neka vrsta vikend vojnika, da su to farmeri, kelneri i službenici koji vikendom malo sednu u avione i tenkove i onda vežbaju?

Nacionalna garda Ohaja, kao uostalom i nacionalne garde ostalih američkih država, rezervna je komponenta armije i vazduhoplovstva SAD. Na nivou kopnene vojske SAD nacionalne garde učestvuju sa oko 350.000 pripadnika, odnosno oko 46 odsto celokupnog sastava. Ja pod svojom komandom imam 10.600 vojnika kopnenih snaga svrstanih u veći broj komandi, jednu oklopnu i jednu inženjerijsku brigadu, četu vojne policije i četu vazdušno-desantnih snaga. Vazduhoplovni deo Nacionalne garde Ohaja broji 5.037 ljudi formacijski svrstanih u četiri avio-puka u četiri avio-baze i sedam logističkih jedinica. Dakle, nisu to male snage za ulogu koju imamo. Pre svega, mi smo aktivni u pomoći oko obezbeđivanja granice sa Meksikom, u pružanju pomoći u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, trenutno su naše snage u Luizijani, a direktno učestvujemo u američkim oružanim snagama u raznim misijama u svetu. U Iraku je Nacionalna garda Ohaja prisutna sa 9.000 pripadnika kopnene vojske i vazduhoplovstva i tamo smo samo do 2006. godine imali oko četiri miliona radnih dana službe. Kopnene snage bile su i na Kosovu i Metohiji gde su se smenjivale na svakih šest meseci. Osim toga, mi smo vrlo aktivni i u borbi protiv terorizma. Znači, mi jesmo ta aktivna rezerva američkih oružanih snaga u kojoj su angažovani i ljudi od kojih svi i nisu profesionalci stalno zaposleni u vojsci, ali koji se redovnim treniranjem, obukom i pozivanjem u jedinice svi dovedu u visok stepen obučenosti i borbene gotovosti tako da se ne bi moglo govoriti o nekakvim vikend vojnicima.

Kažete da su vaši vojnici u Iraku i u Avganistanu. Kakva su iskustva Nacionalne garde Ohaja iz tih misija?

Nema nikakvih razlika u odnosu na iskustvo drugih jedinica američkih oružanih snaga koje učestvuju u tim misijama. Mi smo tamo rame uz rame sa regularnom armijom, naša posvećenost tim zadacima je ista.

Da li imate i isto oružje, istu opremu kao i jedinice regularne američke vojske?

Da, imamo isto oružje, istu opremu, iste instruktore i isti način obuke. Vidite, mi imamo i tenkove M-1 „abrams”, samohodne haubice M-109 od 155 mm i haubice M-119 od 105 mm, borbena vozila „bredli”, izviđačka vozila „foks”, helikoptere „činuk” i „blek houk”, PVO sistem „ avendžer”. Naša vazduhoplovna komponenta raspolaže borbenim avionima F-16, transportnim avionima „herkules”, letećim cisternama tipa KC-135. Mi obučavamo i pilote za avione F-16, obučavamo i pilote iz vazduhoplovstva Holandije za letenje na avionima F-16, svi oni dobijaju isti nivo obuke kao i piloti iz sastava američkog vazduhoplovstva. I sada imamo avione F-16 iz Nacionalne garde Ohaja u Iraku gde svakodnevno lete na raznim zadacima, a do 2006. godine imali smo tamo oko 5.000 borbenih misija. Inače, vazduhoplovna komponenta Nacionalne garde Ohaja je druga po veličini i snazi među svim nacionalnim gardama u SAD.

Nacionalna garda Ohaja ima partnerske odnose sa Vojskom Srbije i Mađarske. Ko je u tom pogledu bolji, Srbi ili Mađari?

Na nivou Nacionalne garde SAD postoji 60 partnerstava. Ohajo ima dva partnera u inostranstvu, a neke države SAD imaju i po više partnera. Sa Vojskom Srbije već dve godine vrlo dobro sarađujemo. Stalno usavršavamo te odnose, mi dolazimo u Srbiju, srpski oficiri dolaze u Ohajo, razmenjujemo iskustva, učimo i mi i Srbi. Znate, to nisu jednosmerni odnosi, jer i mi možemo mnogo toga da naučimo od Vojske Srbije, recimo kada je reč o borbi protiv terorizma.

Da budemo konkretni, šta dobija od te saradnje Vojska Srbije,  a šta Nacionalna garda Ohaja?

Jeste da su naše države različite, da su nam vojske različite, ali treba da radimo zajedno, jer, konačno, sve vojske sveta deluju na sličnim principima. Kada pitate šta ko dobija od te saradnje, pa razvijamo prijateljstvo među našim oficirima, druže se kapetani, majori, potpukovnici, Srbi i Amerikanci, učimo i uvežbavamo međunarodnu saradnju, učimo kako da ostanemo zajedno i ta razmena znanja i iskustva je neverovatno dobra stvar. Evo, prošle nedelje je ovde u Srbiji bilo oko 40 pripadnika Nacionalne garde Ohaja, bili su u Beogradu, uspostavili smo odličnu saradnju između Generalštaba Vojske Srbije i našeg glavnog štaba. Zar to nije divno?

Često ste u Srbiji. Koji je Vaš glavni utisak kada je Vojska Srbije u pitanju?

Srbi su pravi vojni profesionalci. I pripadnici Nacionalne garde Ohaja su profesionalci u svom poslu. Zato je i moć i snaga našeg partnerstva u učenju jednih od drugih. Mislim da je nivo obučenosti Vojske Srbije sličan našem nivou obučenosti u Ohaju.