U devedesetoj napisao delo na ponos zavičaju

Čajetina – Dobronamernost neguje ljudsku dušu i otvara put ka besmrtnosti. Tako svoju životnu istinu oblikuje najplodniji pisac-hroničar zlatiborskog kraja Milisav R. Đenić, stvaralački neumoran i u 90. godini. Ovih dana objavio je, na ponos zavičaju: „Biografski leksikon Zlatibora” sa životopisima 448 ličnosti iz zlatiborskog sreza.

To delo, plod je posvećenog rada i znanja. Mladalačkom upornošću prikupio je i priredio podatke o velikom broju zaslužnih ličnosti, među kojima su osam akademika, 53 doktora nauka, 50 univerzitetskih profesora, desetine inženjera …

„Narodi koji ne poštuju prošlost nemaju budućnost”, podseća na tu misao pisac u uvodu knjige, pa dodaje: „U periodu dok su patrijarhalni odnosi u našem kraju odolevali novim vremenima, u zlatiborskim sirotinjskim kolibama rađali su se budući profesori, inženjeri, pravnici i doktori. Kraj ognjišta i uz gusle odrastaju narodni poslanici, senatori, đenerali, deca naših siromašnih seljanki postajala su doktori nauka, profesori univerziteta i akademici.”

A recenzent knjige dr Ilija Misailović ističe da se Đenić prihvatio obimnog i odgovornog posla da svom dugogodišnjem istraživačkom radu doda i „Biografski leksikon Zlatibora”, u kome od zaborava čuva mnoge uspešne poslenike: „Autor je obradio biografije 448 ličnosti, od najstarijih Mihaila Radovića (1759) i Jovana Mićića (1775), ustanika i ratnika, do najmlađeg Đorđa Božovića (1990), doktora filoloških nauka”.

Milisav R. Đenić izdanak je ugledne zlatiborske familije Đenića. Rođen je 1933. u Krivoj Reci, u velikoj kući dede-strica Arsenija Đenića, člana Radikalne stranke i narodnog poslanika. Kao dečak Milisav prelazi u Čajetinu gde njegov otac s braćom podiže porodičnu kuću, kafanu i pekaru. Ali posle rata za tu dobrostojeću porodicu nastupaju nedaće, jer im komunistička vlast oduzima i kafanu i pekaru. Otuda se njegov duboko ukorenjeni opozicioni stav prema komunističkom režimu uvek ogledao u odgovoru na pitanje koliko ima godina: „Imam sedam godina, jer sam samo toliko živeo u slobodi”. Broza prilikom njegovih dolazaka nikada nije sačekao sa svojim razredom, sedeo bi u dvorištu okrenuvši leđa ulici kojom je on prolazio.

Milisav je gimnaziju završio u Užicu. Imao je tri velike ljubavi: šah, muziku i film. Mlađi đaci su ga upamtili kako na velikom odmoru igra simultanku u školskom hodniku. Svirao je gitaru u gimnazijskom orkestru, uživao u gledanju filmova(danas je kolekcionar preko 500 vesterna). Pred kraj gimnazijskog školovanja slomio je kuk dok je igrao fudbal, pa je zbog komplikacija dve i po godine ležao u gipsu. Verovatno se u tim dugim satima, naučio strpljenju.

Potom je studirao u Beogradu na Filozofskom fakultetu istoriju, da bi po sticanju diplome predavao taj predmet u OŠ „Dimitrije Tucović” u Čajetini. Radni vek proveo je u školi, predavao je i onu istoriji koja se nije mogla pročitati u knjigama: o srpskim kraljevima, junacima Velikog rata, vitezovima Karađorđeve zvezde, iz mraka i zabrana iznosio znanja učenicima izazivajući podozrivost komunističkih vlasti... Tu se začela i njegova strast prema fotografiji, u svojoj kolekciji ima veliki broj snimaka starog Zlatibora (od 1908. do šezdesetih godina 20. veka).

Dok se u 44. godini vraćao iz Istorijskog arhiva u Užicu, gde je istraživao podatke za nove knjige, infarkt pogađa Milisava, koji ulazi u kliničku smrt. U užičkoj bolnici ga spasava dr Strajin Šuljagić, takođe Zlatiborac. Đenić se okreće prirodi i dugim šetnjama, ritualnom ispijanju čajeva od bilja sa zlatiborskih suvata, dok leta provodi u Dubrovniku, za njega najlepšem gradu. Sve to vraća mu životnu snagu i potrebu za pisanjem o prošlosti. Napisao je ukupno 20 knjiga i vitalan dočekao duboku starost.

U uvodu najnovije knjige zahvalio se Milisav svojim ćerkama Snežani i Marijani na dragocenoj pomoći u oblikovanju te publikacije (kao i etnologu Bosi Rosić i recenzentu Iliji Misailoviću na dugogodišnjoj saradnji). A njegova ćerka Snežana, direktorka čajetinske biblioteke i autorka vrednih knjiga o znamenitim ljudima i događajima iz prošlosti Zlatibora, ponosna na oca kratko nam je rekla: „Tekst u ’Politici’ biće mu najlepši poklon za 90. rođendan”.