Ruska berza normalizovana

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 21. septembra – Svi fundamentalni pokazatelji ruske ekonomije su u granicama normale, rekao je ruski premijer Vladimir Putin zatvarajući upravo završeni ekonomski forum u Sočiju.

Iako su finansijski stručnjaci često govorili da svetska finansijska kriza ne može da utiče na Rusiju jer ona još nije dovoljno integrisana u svetski ekonomski sistem, poslednja nedelja pokazala je suprotno. Za nedelju dana rusko tržište akcija izgubilo je gotovo polovinu vrednosti, a utorak koji je ekonomiju celog sveta zavio u crno, doneo je Rusiji pad od 17 do 30 posto. Situacija je izgledala toliko dramatično da su federalne vlasti odlučile da zaustave trgovinu akcijama na neodređeno vreme. Iako se verovalo da će pauza potrajati sat-dva, ona je trajala puna dva dana. Za to vreme vlada je preduzela mere koje je obećavala od momenta kad su počeli problemi u Americi i kao tačne pokazale su tvrdnje da su sigurnosni „jastuci” koji su stvoreni tokom godina dovoljno mekani da ublaže svaki pad. Ministar finansija Aleksej Kudrin koga godinama kritikuju zbog suviše konzervativne ekonomske politike, tj, zato što višak novca koji u zemlju stiže od visokih cena nafte pakuje u rezervne fondove umesto da ih ulaže u razvoj zemlje, sad je dobio svojih pet minuta.

Ministarstvo finansija donelo je odluku o povećanju limita za raspoređivanje privremeno slobodnih državnih sredstava u depozite komercijalnih banaka. Limit je povećan do jednog biliona i 514 milijardi rubalja (više od 500 milijardi dolara) od čega je najveći deo uložen u tri glavne državne banke – „Sberbanku”, „Vnještorg” i „Gasprom” banku, koje će na taj način moći da podrže srednje i manje banke. Prošle nedelje je 150 milijardi uloženo u ove banke na pet nedelja, a 118 na nedelju dana.

Intervenisala je i Centrobanka smanjivši za četiri odsto obavezne rezerve banaka što je omogućilo da se oslobodi novih 300 milijardi dolara. Predsednik Medvedev je predložio da se svemu tome doda još 500 milijardi rubalja.

„Podrška finansijskom sistemu je danas najvažniji prioritet za Rusiju“, rekao je Medvedev na savetovanju sa članovima vlade.

Građanima Rusije koji su 1998. godine već iskusili krah ekonomskog sistema obratio se Kudrin koji je objasnio da kriza koja je potresla svet gotovo neće dotaći obične građane u Rusiji. Razlog tome je to što u Rusiji tek 10 odsto građana investira u tržište akcija, dok je u Evropi i SAD taj procenat znatno veći – 50 odsto. Ministar finansija je tvrdio da je najveći rizik zapravo inflacija, ali je dodao da će i ona ostati u predviđenim okvirima. „Kurs će biti stabilan. On se formira na osnovu zlatnih rezervi, a one su velike. Država garantuje uloge u bankama”, rekao je Kudrin.

Kada je berza posle svega toga u petak otvorena, akcije su krenule tako naglo uvis da su je vlasti ponovo zatvorile. Posle dva sata su je otvorili i ponovo zatvorili – ekonomski stručnjaci smatraju da su za berzu jednako loši i nagli skokovi i nagli padovi. I skokovi i padovi svedoče o prisustvu nervoze i nepredvidivosti, a to nije dobar znak. Tek kad je berza treći put otvorena, rast indeksa je bio stabilniji. U svakom slučaju, petak je bio rekordan dan – vrednost akcija je rasla tempom najvećim otkad se u Rusiji trguje akcijama (22 – 30 odsto), ali su vrednosti akcija i dalje relativno niske – na nivou od pre dve godine. Ipak, vrednosne hartije Vnještorgbanke porasle su čak za 59 procenata, a po 50 odsto su porasle i akcije „Rosnjefta”, „Surgutnjefte” i drugih naftnih kompanija.

U petak je stvorena povoljna klima za rast akcija – cene ruskih hartija od vrednosti su već bile neopravdano niske (one su počele da padaju nekoliko dana pre rata na Kavkazu, a prošli utorak je bio smo vrh ledenog brega), država je tržište maksimalno podržala, a spoljni faktori su se takođe popravili. Cena nafte koja je ponovo dosegla 100 dolara, kao i odluka o smanjenju izvoznih taksi, dodatno su poboljšale situaciju.

Rusko tržište je nedovoljno cenjeno stalno tvrdi premijer Putin. On smatra da će Rusija „mirno proći” kroz neprijatne događaje u svetskoj ekonomiji. „Mi ne sumnjamo da će sigurnosni „jastuci” koje smo ranije stvorili, profunkcionisati. Pažljivo ćemo odmeriti svaki svoj korak i delovati pedantno i tačno” – obećao je Putin.

Da se s njim slažu i ozbiljni investitori iz celog sveta, dokaz je i upravo završeni ekonomski forum u Sočiju. Za dva dana potpisani su ugovori o investiranju 14,4 milijarde evra u rusku privredu. Taj iznos je još značajniji kad se ima u vidu da se sve događa tokom najlošijih odnosa Rusije i Zapada od raspada SSSR- a. U isto vreme prošle godine, kad su ti odnosi u poređenju sa sadašnjim bili idilični, potpisani su ugovori u vrednosti od 12 milijardi.