Pacijenti sa šlogom kasno potraže pomoć

Nagla promena vremena uticala je na to da su ovih dana lekari Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu imali pune ruke posla. Samo proteklog vikenda pregledali su 70 pacijenata, od kojih je njih 30 zadržano na bolničkom lečenju, a kod troje je utvrđena takozvana disekcija karotidne arterije. Kako ističe primarijus dr Marjana Vukićević, neurolog i direktor ove ustanove, reč je o povredi zida krvnog suda, koja je najčešće nepoznatog uzroka.

Ona napominje da je zabeležen porast bolesnika sa ovim problemom od 10 odsto, iako je uobičajeno da ih bude dva odsto od svih koji imaju moždani udar. Dr Vukićević za „Politiku” ističe da to nije slučajnost i da je nagla promena vremena dovela do većih tegoba kod građana. Pomenuti neurološki poremećaj može dobro da se završi kod pacijenta koji su pod nadzorom lekara, osim ako ne izazove veliki moždani udar. Osoba najčešće dobije glavobolju ili bol u vratu, a provocirajući faktor može da bude banalan – obično kijanje. Nekada problem isprovocira obično istezanje vrata ili skok u vodu, što se češće dešava u letnjem periodu.

– Osobu zapravo boli krvni sud koji je povređen i ima hematom u zidu. To traje nekoliko dana. Nakon toga osoba može da ima prolazne i blage neurološke simptome poput trnjenja jedne polovine tela, ali može da dobije i klasičan moždani udar sa slabošću ili oduzetošću jedne polovine tela. Reč je o bolesti koja obično pogađa mlađu populaciju. U proseku, pacijenti koji dođu kod nas sa disekcijom karotidne arterije imaju 52 godine. Problem se češće javlja kod muškaraca. Postoji više modaliteta lečenja, počev od uzimanja aspirina pa do davanja lekova za razbijanje tromba. Nekada moramo da uradimo pregršt analiza, a ima slučajeva gde je potrebno obaviti takozvanu trombektomiju (mehaničko vađenje tromba iz začepljenog krvnog suda). Vrsta terapije zavisi pre svega od posledica koje izaziva oštećeni sud. Terapija se nastavlja i nakon akutnog lečenja kako bi se sprečio novi udar. Osim medikametozne terapije po izlasku iz bolnice savetuje se promena načina života, kontrola krvnog pritiska i da izbegavaju ekstremne položaje tela koji istežu krvne sudove vrata – ističe dr Vukićević.

U ovoj ustanovi svake godine se ambulantno pregleda oko 20.000, a na bolničko lečenje primi oko 5.000 pacijenata sa moždanim udarom. Trenutno najmlađi pacijent koji se ovde leči ima 41 godinu, ali su imali i one od 22 godine. Na lečenju se u proseku ostaje 7,5 dana, ali sve zavisi od težine šloga. Samo se trećina pacijenata sa teškim moždanim udarom oporavi. Ostali imaju najčešće poremećaj govora, oduzetost polovine tela… Često im se javlja i depresija. Najveći problem u Srbiji je, napominje naša sagovornica, kašnjenje pacijenata po dobijanje terapije. I dalje ljudi ne prepoznaju znake šloga, ne razmišljaju da simptomi koje imaju upućuju na moždani udar. Bitno je da u roku od četiri i po sata od kada krenu znaci poput oduzetosti jedne strane tela, gubitka vida ili ravnoteže, vrtoglavice, otežanog govora, pacijent dođe u ovu ustanovu i dobije trombolitičku terapiju kojom se razgrađuje tromb, odnosno mesto zapušenja krvnog suda i „otvara” protok krvi da može da dođe do oštećenog dela mozga.

– U Beogradu je situacija dobra, ali postoje problemi sa pacijentima u unutrašnjosti Srbije, zbog čega moramo da razgranamo mrežu ustanova gde je moguće dobiti ovu terapiju i da pacijent zna u koju ustanovu ide u odnosu na težinu moždanog udara. Bitno je da terapijom sačuvamo što više nervnih ćelija. Mislim da smo mnogo uradili za dobrobit pacijenata i da je smrtnost manja nego što je to nekada bio slučaj. Nadam se da će situacija biti bolja, jer na čelu sa Ministarstvom zdravlja oformljena radna grupa sa ciljem da napravi Program za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih bolesti u Srbiji, a čija se realizacija planira do 2030. godine. Takođe formira se Registar za moždani udar, u koji će u početku ući pacijenti bolnice „Sveti Sava” i Urgentnog centra sa idejom da se proširi na celu Srbiju i da pomoću njega dobijemo relevantne podatke za našu zemlju – naglašava dr Vukićević.

Za češću pojavu ove bolesti kritični su periodi kada su temperature vazduha izuzetno visoke, jer to utiče na hidraciju organizma, izmene gustine krvi i većeg rizika za nastanak moždanog udara, a sa druge strane i loša kontrola krvnog pritiska, koji je, možda, i najznačajniji faktor rizika.

– S druge strane, ovih dana imamo veliko variranje spoljne temperature, drastične skokove i padove, kada se temperatura naglo spusti za više od 10 stepeni Celzijusovih, pa dolazi do suprotne reakcije organizma ljudi. Tada se javlja skok krvnog pritiska, a sa njim i povećanje broja ljudi sa šlogom. Dosta ljudi traži pomoć i zbog glavobolja i vrtoglavica – ističe dr Vukićević.

Bolnica je postala nastavna baza Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i plan je da zajedničkim snagama osposobe nove generacije lekara za praktičan rad. Studenti će jedan deo nastave imati ovde, gde će, kako tvrdi dr Vukićević, posle tog perioda imati ozbiljno iskustvo u prepoznavanju mnogih neuroloških bolesti i uopšte iskustvo u kliničkom radu.

Predviđeno je da ova ustanova u budućnosti postane i Nacionalni referentni centar za moždani udar.

Mnogi u riziku od obolevanja a da to ne znaju

Prim. dr Marjana Vukićević kaže da je važno o moždanom udaru govoriti što više u medijima, jer se ljudi tada osveste i na vreme potraže pomoć. Važni su i preventivni pregledi, na kojima se „otkriju” građani sa potencijalnim neurološkim problemima. Tako su na nedavnom Festivalu zdravlja u Beogradu medicinari ove ustanove pregledali oko 400 građana, kako bi procenili da li su u riziku od dobijanja šloga, a kod kojih je to utvrđeno rađen je pregled krvnih sudova vrata ultrazvučnim doplerom. Najmlađi građanin koji se javio na besplatan pregled imao je samo 25 godina, a najstariji 93.

– Vrlo je zabrinjavajuće što je gotovo 80 odsto građana imalo visok i srednji rizik za moždani udar, a da to nisu znali. Visoke vrednosti krvnog pritiska su zabeležene kod 65 odsto pregledanih građana, dok je prema podacima pacijenata samo kod 18 procenata njih već dijagnostikovan visok krvni pritisak koji je pod kontrolom. U istom procentu kod građana su registrovane povišene vrednosti šećera u krvi, a povećane masnoće u krvi ima 75 odsto pregledanih, dok je svega 30 odsto ljudi znalo da ima poremećen rad srca i da zato piju lekove za regulisanje srčanog rada. Preko 50 posetilaca dobilo je savet da se jave u ambulantu naše bolnice radi detaljnijih pregleda, a za 34 građanina je predložena hospitalizacija. Kontrola krvnog pritiska je ključna – ističe dr Vukićević.