Protiv vlasti, EU i Haškog tribunala

Protesti pristalica srpskih nacionalističkih nevladinih organizacija i dalje se, već puna dva meseca, svakodnevno održavaju na beogradskom Trgu Republike. Povod za početak uličnog okupljanja bilo je hapšenje Radovana Karadžića a, kako ističu, sada se bore „protiv poniženja srpskog naroda” i u protestnim šetnjama vlastima ispostavljaju zahteve, od onog za smenu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i direktora policije Milorada Veljovića, zatim, da se knjige i štampa objavljuju na ćirilici, da se prekine saradnja s Haškim tribunalom, da se otvori javna rasprava o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i da se o tome građani izjasne na referendumu.

Organizator „Narodni pokret 1389”, kojem su podršku pružile i organizacije „Dveri”, „Obraz”, „Nomokanon” i „Narodni pokret Srbije”, najavljuje da će uskoro imati kampanju kojom će pozvati srednjoškolce i studente da im se pridruže, jer je od početnih nekoliko hiljada broj učesnika opao na nekoliko stotina.

„Pre velikog mitinga radikala, bilo je više ljudi. Posle toga, broj se smanjio, pretpostavljam zbog straha od policijske represije. Ljudi su uplašeni, apatični i misle da se više ništa ne može promeniti. Razoreno je sve u šta je srpski narod imao poverenje – deli se najveća opoziciona stranka, deli se Crkva, Vojska je uništena”, kaže Miša Vacić, portparol pokreta „1389”. Iako ističe da je ovo i protest protiv režima, on kaže da padom vlade okupljanja ne bi bila prekinuta.

„Ovo je više protest protiv poretka sistema. Želimo da se promene društvene vrednosti i da sistem bude zasnovan na pravoslavlju i rodoljublju, pa makar i da vlast ostane ista. Ako bi se neka nova vlada rukovodila istim ciljevima evroatlantskih integracija i isporučivanja Hagu, ne bismo prestali da se okupljamo ovde”, objašnjava Vacić dodajući da je, između ostalog, i zaslugom demonstranata doneta odluka o zabrani upotrebe gumenih metaka. Iza protesta, kako tvrdi, ne stoji nijedna politička partija, ali dodaje da su ih podržali radikali, članovi Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Jedan od učesnika protesta, koji nije želeo da se predstavi, jeste i programer iz Zaječara koji smatra da bi organizatori trebalo da dopune zahteve i kao primer navodi promenu medija: „Sredstva informisanja su sada pod političkim pritiskom. To se vidi iz izveštavanja o Evropskoj uniji. Nigde se ne čuje glas evroskeptika i onih koji se protive priključenju”.

Studentkinja Filozofskog fakulteta Višnja Knežević smatra da ima smisla protestovati „sve dok ijedan čovek dolazi na Trg”. Glavni cilj skupova za nju jeste pad režima, ali bi nastavila da dolazi i posle toga, sve dok i ostali zahtevi ne budu ispunjeni.

„Ovo je i protest protiv ulaska u Evropsku uniju, protiv zapadnog imperijalizma, diktature i poniženja kojima je naša zemlja izložena, protiv Haškog tribunala”, kaže ova studentkinja koja je govorila na jednom od prethodnih skupova kada je pokušavala da objasni stav da bi ulaskom u EU Srbija izgubila slobodu.

Protiv članstva u Uniji i saradnje s Haškim sudom je i penzionerka Dušanka Mladenović. Ona smatra da vlasti vrše pritisak da po svaku cenu uđemo u EU.

„Nikako da se ispuni to što nam obećavaju naše vlasti i Evropska unija i mislim da je to zamajavanje. Sve te olakšice koje pominju da ćemo dobiti kada postanemo deo Unije, to je čista laž. Vidim da ni okolne zemlje ne žive bolje od nas iako su ušle u EU. Nisam bila tamo, ali pratim i čitam šta se dešava”, uverena je ova penzionerka.