Umesto u radnju, nedeljom u kupovinu na benzinsku pumpu

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – Prošlog vikenda širom Hrvatske zabeležene su neuobičajene gužve na glavnim autobuskim i železničkim stanicama, kao i na benzinskim pumpama, ali to nije bilo ni u kakvoj vezi s turističkom sezonom, koja je u punom jeku. Gomile ljudi čekale su, naime, ispred – prodavnica, kako bi se opskrbili osnovnim potrepštinama. Otkako je 1. jula u Hrvatskoj stupio na snagu novi zakon o trgovini, prema kojem prodavnice nedeljom i praznicima moraju da budu zatvorene, mnoge građane je zateklo neprijatno iznenađenje kad su se zaputili u kupovinu, koju mnogi baš zbog obaveza tokom sedmice i rasporeda slobodnog vremena obavljaju upravo vikendom.

Zakonom o trgovini predviđeno je da radno vreme prodajnih objekata određuje trgovac, u periodu od ponedeljka do subote, u ukupnom trajanju do 90 sati nedeljno, koje trgovac samostalno raspoređuje. Prodajni objekti moraju da budu zatvoreni nedeljom, a trgovac može samostalno 16 pojedinačnih nedelja u toku godine da odredi kao radne, s tim da radnom vremenu te nedelje doda 15 sati koje raspoređuje od ponedeljka do nedelje. Svim ostalim nedeljama, osim tih izabranih 16, trgovačke radnje moraju da budu zatvorene. Zabrana rada odnosi se i na pekare, tržne centre i pijace. Vlada Hrvatske ostavila je pritom i veliki broj izuzetaka, na koje se novi zakon neće odnositi. Izuzetak su tako prodajni objekti na železničkim i autobuskim stanicama, na aerodromima i u lukama, na trajektima i benzinskim pumpama, kao i u bolnicama, hotelima, kulturnim i verskim ustanovama i muzejima. Nedeljom će moći da rade i trgovine unutar centara za posetioce, nautičkih marina, kampova, porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, kao i proglašenih zaštićenih područja prirode u skladu s posebnim propisima. Odredbe o radu nedeljom ne primenjuju se ni na otkup primarnih poljoprivrednih proizvoda, prodaju vlastitih poljoprivrednih proizvoda na štandovima i klupama na pijacama na malo i na veliko, prigodnu prodaju na sajmovima i javnim manifestacijama, prodaju putem automata i prodaju na daljinu.

Zakon reguliše i rad praznicima, pa je pored neradne nedelje od sada zabranjeno otvarati trgovačke radnje i praznicima. Upravo po tome je bio specifičan prošli vikend. Mnogi se još nisu informisali o promenama zakona, nisu svoje navike prilagodili novonastaloj situaciji, a prošlog vikenda, osim nedelje, neradna je bila i subota, koja se obeležavala kao praznik (godišnjica vojne akcije „Oluja”, koja je u Hrvatskoj državni praznik pod nazivom Dan pobede i domovinske zahvalnosti), pa su nastale ogromne gužve na benzinskim pumpama i autobuskim stanicama, koje su izuzete novouspostavljenim zakonom. Upravo tamo se veliki broj građana zaputio u kupovinu.

Bilo je i onih trgovaca koji su, uprkos zakonskoj zabrani, odlučili da ipak otvore svoje dućane. Inspekcija je tako prošlog vikenda utvrdila nekoliko desetina takvih slučajeva, kojima će biti izrečene i kazne. Propisane kazne za pravne osobe iznose od 660 do 39.810 evra, a za odgovorne osobe unutar pravnih subjekata kazne su od 530 do 9.290 evra. U jeku turističke sezone pojedine trgovce ni ove sume nisu naterale da stave katanac na vrata, jer su letnji meseci jedini period u godini kada zbog mnoštva turista imaju značajniji promet.

Iako su stavovi o novom zakonu podeljeni, jedna odredba je naišla na jedinstveno odobravanje, a to je – cena rada. Pored Zakona o trgovini, rad nedeljom reguliše i Zakon o radu, u kojem sada stoji da rad nedeljom mora da bude plaćen 50 odsto više u odnosu na postojeću satnicu. Dosadašnji zakon nije imao tu odredbu, već je definisao samo to da rad nedeljom mora da bude plaćen više, ali ne i koliko više, pa su mnogi poslodavci, očekivano, plaćanje za nedeljnu satnicu minimalno povećavali, što je bilo u skladu sa zakonom. To više nije slučaj, međutim, predviđanja posledica ovako definisanog zakona i dalje nisu optimistična. Hrvatsko udruženje poslodavaca upozorilo je da će zatvaranje trgovina zaustaviti rast plata i potrošnje i izazvati pad BDP-a. Istraživanje ekonomiste Vuka Vukovića „Šta donosi zabrana rada nedeljom” navodi slične zaključke i predviđa da će zabrana rada nedeljom u maloprodaji dovesti do pada broja zaposlenih. Udruženje trgovine i logistike (UTIL) takođe je ukazalo na teške posledice i za poslodavce i za radnike u trgovini, odnosno na velike gubitke i realnu opasnost od zatvaranja nekih trgovina, ali i na zatvaranje radnih mesta. Ustavnom sudu Hrvatske stigao je i prvi predlog za ocenu ustavnosti novog zakona.

S druge strane, uprkos evidentnom nezadovoljstvu strukovnih udruženja i ukazivanju na brojne propuste i neravnopravan položaj malih trgovina u odnosu na velike trgovačke lance, ispitivanja stavova građana pokazuju da većina podržava neradne nedelje i praznike. Uslovi rada i primanja prodavaca u velikim marketima najčešće se uzimaju kao primer kad se govori o nepovoljnom položaju radnika, pa i ne čudi emotivna reakcija velikog broja građana kad je reč o ovoj temi.

Jedan od važnih argumenata za uvođenje neradne nedelje jesu i primeri određenih zemalja kod kojih su slični zakoni odavno zaživeli, prvenstveno primeri Austrije i Nemačke. Stručnjaci ipak upozoravaju da nije moguće tek tako kopirati ove modele ne uzimajući u obzir ostale ekonomske faktore. Na kraju, neki analitičari u novom zakonu vide i podilaženje Katoličkoj crkvi, čiji uticaj u Hrvatskoj nije zanemariv. Uostalom, kad je uvođen ovaj zakonski model, ministar privrede Davor Filipović je izjavio: „Želimo da omogućimo balans između poslovnog i privatnog života, da stavimo porodicu u fokus. Želimo da omogućimo radnicima u trgovini da provode nedelje sa svojim porodicama.”