Koze – melem protiv stresa

Protiv stresa čovek se bori na različite načine, pa često na to stanje koje proizvodi brzi ritam života i ogugla. A, za unutrašnju ravnotežu i harmoniju sa okruženjem za početak je najbolje da se izmaknemo iz gradske vreve. Na taj korak odlučio se Željko Vasilije Kovačević (56), koji sa četrnaestogodišnjim sinom Petrom živi u Velikoj Moštanici. Njihovo domaćinstvo mala je oaza, a veliko bogatstvo, jer su ovde našli mir. Tome, kako uveravaju, doprinosi dobar komšiluk, ali i koze koje gaje.

– Volim životinje i prirodu, ali o kozama nisam ništa znao. Nabavio sam ih jer su, kako se pokazalo, melem protiv stresa, a kada je supruga preminula nije bilo lako prihvatiti svakodnevicu i uhvatiti ritam. Malo po malo i naučio sam da koze pomuzem i sada pravim sir, a i surutka je vredna. Neki susedi, koji su je u vreme gripa pili, ali i tokom oporavka od različitih bolesti, tvrde da im je zdravlje povratila – priča Kovačević.

On dodaje da su koze inteligentne i dobre. Pasu u njegovom dvorištu, a drago im je da svrate i u obližnja. Jedino što osim lišća brste i cveće, pa je njihovu pašu zbog toga potrebno držati na oku, da u bašti ne naprave štetu, ali dosad su im domaćini taj „greh” opraštali. Ove životinje nisu zahtevne, ali su probirljive, jer ne jedu ništa što nije zdravo, ne „ručaju” u prljavom okruženju i važe za izuzetne čistunce. Takav „stil” života može da opravda definiciju pobornika zdravlja ‒ da koza ne oboleva od tumora. Kozama prija i da se maze, naročito po leđima i vratu. Upravo na ovakav način čovek od njih prikuplja dobru energiju. Zanimljivo je da koza ne jede travu koja se kosi trimerom. Kada sam se u to uverio, počeo sam isključivo da svoju livadu sređujem starinskom kosom, ističe ovaj vredni domaćin, koji planira da proširi stado. Želje su mu skromne i gleda da ih uklopi prema svojim mogućnostima. Dve koze miljenice naći će se uskoro i u pozorišnoj predstavi. Toliko su, veli, pitome da se lako vežu i za nepoznate, a dobronamerne osobe. Pokazalo se tako da su se sprijateljile sa glumcima veteranima Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović” i „Teatra 13” pa će se sa njima naći na sceni „Moki teatra” u ovom naselju, gde su u toku probe za premijeru predstave „Pastir”. Kovačević se trudi da živi u skladu sa prirodom. Ima svoje voće i povrće. Ponosan je na paradajz, od koga će uskoro da pravi sok. A kad dođe vreme od različitih plodova biće i džemova. Sve je bez „hemije”. Skuplja i lekovito bilje. Kuvanje mu posebno ide od ruke. Sprema uglavnom variva, a za društvo riblju čorbu ili gulaš u kotliću. To je naučio zahvaljujući receptima vrsnih kuvara u Verskom dobrotvornom starateljstvu, Srpske pravoslavne crkve, u Francuskoj ulici, gde radi kao koordinator.

Željko Vasilije Kovačević i njegov sin znaju da je svaki dan pravi dar i trude se da ga iskoriste na najbolji način međusobno se pomažući sa svojim komšijama u prirodnoj oazi nadomak prestonice.