Velikoalbanski skup u Severnoj Makedoniji

Premijer samoproglašenog Kosova Albin Kurti u makedonskoj prestonici prisustvovao je ceremoniji kojom je obeleženo preimenovanje ulice koja je nosila ime Druge makedonske udarne brigade u Ulicu Adema Demaćija. Njegova poseta Severnoj Makedoniji nastavila se u Tetovu, uz vijorenje zastava Kosova, Albanije i „velike Albanije”, ali bez vidljivih zastava zemlje domaćina.

Iako je Kurtijeva poseta bila neformalna, gradonačelnik Tetova Bilal Kasami dočekao ga je sa najvišim počastima, uz himnu Republike Albanije promovišući ga za „predsednika svih Albanaca”. Dobrodošlicu mu je najpre poželeo video-spotom sa porukom „Dobro došao u Albaniju”, dok se u masi vijorila zastava „velike Albanije”. Potom ga je pozdravio kao premijera Kosova i predsednika svih Albanaca, od čega se Kurti u svom govoru, naravno, nije ogradio. Naprotiv, ohrabren podrškom, Kurti je pozvao državno rukovodstvo Severne Makedonije da se približi Bugarskoj i Albaniji, te da se distancira od Srbije i njenog predsednika, koji nisu uveli sankcije Rusiji.

„Makedonija treba da bude bliže Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a dalje od Srbije, koja nije udaljena od Miloševića i Putina. Tako će Makedonija biti bliža ulasku u Evropsku uniju, a naš balkanski region biće bezbedniji. Zbog toga moramo da pomognemo i podržaćemo Makedoniju”, izjavio je Kurti.

Ovo ne samo da je bio otvoreni atak na odnos Skoplja i Prištine, već i revizija istorije uplivom fašističke ideologije iz Drugog svetskog rata, baš kao što je to nedavno učinila i Bugarska na makedonskoj teritoriji. Podsetimo, Bugarska je na teritoriji Severne Makedonije otvorila bugarske klubove sa imenima osvedočenih Hitlerovih saradnika ‒ „Vančo Mihajlov” i „Car Boris III”, a sada je u Kurtijevom prisustvu u skopskoj opštini Čair, sa pretežno albanskim življem, preimenovana ulica koja je slavila partizanske borce koji su, pod Titovom komandom, dali živote u borbi protiv fašističkog bugarskog okupatora i izvojevali makedonsku nezavisnost na zasedanju ASNOM-a u Prohoru Pčinjskom i pripajanje FNR Jugoslaviji. Sada ova ulica slavi Adema Demaćija, jugoslovenskog separatistu i borca za Veliku Albaniju i nezavisnost Kosova, više puta osuđivanog na zatvorske kazne u Jugoslaviji.

Kurtijeva preporuka da se Severna Makedonija približi samoproglašenom Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a udalji od Srbije – još jedna je u nizu Kurtijevih provokacija, te dokaz njegove sklonosti da se na ovim prostorima izazove novi sukob. Uživajući u ulozi političkog i ideološkog mentora onih koji bi Severnu Makedoniju da destabilizuju i podele, promoviše projekat tzv. „velike Albanije”.

Svojim postupkom Kurti je ukazao nepoštovanje i prema predsedniku Albanije Ediju Rami, koji je zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, a pre njega Zoranom Zaevim, osnažio odnose ove tri države u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”, koja se pokazala kao pravi put ka ostvarenju evropskih integracija i prosperiteta građana, ali i stabilnosti u očuvanju mira na ovim prostorima.

Makedonski mediji, kao i makedonske političke partije, naglašavaju da je Kurtijeva poseta bila nezvanična, ali da su susreti sa gradonačelnicima Tetova i Čaira bili zvanični, te da su protokoli na ovim događajima bili protivustavni. Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije, osudio je način preimenovanja ulica gde se ne poštuje istorijsko nasleđe svih zajednica u državi, saopštila je pres-služba predsednika, koji je ukazao i na to da je vidnom ikonografijom i upotrebom himne strane države povređen zakon i da se takvim ponašanjem širi etnička mržnja i šovinistička ideja. Iako je zvanično rukovodstvo RSM osudilo ovakav čin, Kabinet premijera Kovačevskog naglasio je u saopštenju da je to nadležnost lokalnih samouprava. S druge strane, najveća makedonska opoziciona partija – VMRO-DPMNE – naglasila je poniznost partije SDSM i premijera Kovačevskog prema albanskoj partiji DUI radi opstanka na vlasti. „Vlast bi dozvolila da Skoplje postane kosovski pašaluk”, poručila je VMRO-DPMNE.

Kurti je pokazao da ne prikriva aspiraciju ka vraćanju tenzične situacije u zemljama gde žive Albanci i to koristeći fašističku ideologiju i ostvarivanje sna „velike Albanije”. Znajući da govor mržnje, podbunjivanja i, na kraju, oružja dovode do promene granica, nije se ogradio od promovisanja u „predsednika svih Albanaca”. Ukoliko izostane reakcija EU i SAD na ovaj događaj, biće to otvorena podrška svim Albancima u provokaciji Srbije, te novo licemerje prema Severnoj Makedoniji.

Veoma je važna i reakcija NATO-a, budući da je reč o direktnom ataku na teritorijalni integritet njenih članica, što potvrđuje karta „velike Albanije” na zastavi u koju su ucrtani delovi Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke. Mir koji ova vojnopolitička organizacija brani na Kosovu i Metohiji – Kurti ugrožava, i to ne samo na prostoru KiM već i na čitavom Balkanu. Takođe, biće veoma zanimljivo kako će na ovo gledati Francuska i Nemačka, zemlje koje su Briselski dogovor dopunile Ohridskim dogovorom za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.