Vojska Srbije zauzdava pretnju Kurtija regionu

Odavno je postalo jasno da velikoalbanska retorika premijera privremenih institucija u Prištini Albina Kurtija nije oruđe za borbu za glasove albanskih birača na Kosovu i Metohiji. Uz prećutnu podršku međunarodne zajednice, Kurti nastoji da realizuje projekat „velike Albanije”. Sprovodi politiku nasilja prema Srbima i na taj način podstiče tihi egzodus Srba sa KiM. Glasno ćutanje predstavnika međunarodne zajednice Kurtiju je dalo vetar u leđa. On sada pokušava da se nametne kao lider svih Albanaca u regionu.

Podsetimo, Kurti je prošlog vikenda boravio u neformalnoj poseti Severnoj Makedoniji, posetivši prvo prestonicu zemlje. Prisustvovao je svečanom obeležavanju preimenovanja Ulice Druge makedonske brigade u Ulicu Adema Demaćija, u samom Skoplju. Kurtijev ideolog i uzor, sada pokojni Demaći, proveo je 28 godina u jugoslovenskim zatvorima, a pojedini zapadni mediji nazivaju ga „ocem nezavisnog Kosova”, ali i Kurtijevim „političkim ocem”. Bez obzira na to što je njegova poseta bila neformalna, gradonačelnik Tetova Bilal Kasami dočekao ga je s najvišim počastima, promovišući ga kao „premijera svih Albanaca”. I, kao što se moglo očekivati, Kurti je upravo tako i nastupio. Pozvao je rukovodstvo Severne Makedonije da se približi Bugarskoj i Albaniji i da se distancira od Srbije i njenog predsednika, koji nisu uveli sankcije Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je skandal nad skandalima to što je Kurti u Severnoj Makedoniji promovisao „veliku Albaniju” i ukazao na činjenicu da je tamo Kurti predstavljen kao premijer svih Albanaca i premijer Tetova. Komentarišući Kurtijevu posetu Tetovu, predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša ocenjuje za „Politiku” da je ovo predstavlja pokušaj ostvarenja ono što postoji u statutu Samoopredeljenja, a to je ideja o formiranju „velike Albanije”.

Beriša navodi da je Kurtijeva poseta imala za cilj nastavak politike Adema Demaćija uz zloupotrebu opozicionih albanskih političkih partija u Severnoj Makedoniji i pokušaj da dokaže regionu da je on politički vođa svih Albanaca, što je ujedno i njegov san. „To je pokušao tako što je opoziciju u Tetovu i Čairu zloupotrebio da bi realizovao svoju ideju. Verujem da će doći do podizanja tenzija u odnosu albanskih i makedonskih političkih partija”, ističe on.

A prema mišljenju Petra Đurđeva iz Centra za društvenu stabilnost, ovo je ogromna opomena međunarodnoj zajednici koja još uvek u punom kapacitetu ne deluje u pokušaju da zaustavi Kurtijeve neproporcionalne apetite. Ukazuje na to da geneza Kurtijevog političkog delovanja u poslednjih dvadeset godina pokazuje da je njegov prioritetni plan stvaranje „velike Albanije”. Beriša i Đurđev se slažu da bi ovo moglo da dovede do oružanog sukoba. Prema mišljenju predsednika Matice Albanaca Srbije, taj oružani sukob bi mogao da se proširi na tzv. preševsku dolinu i centralnu Srbiju. Đurđev ističe da će, ako međunarodna zajednica ne zauzda Kurtija, „Balkan ići u sve dublju i dublju krizu”, ne isključujući mogućnost oružanog konflikta.

U tom kontekstu treba podsetiti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo da je prema poslednjim podacima Vojska Srbije prva u regionu (kako je objavio „Global fajerpauer”, srpske oružane snage su na 58. mestu u svetu, a prve u regionu), istakavši da je „naša armija mnogo snažnija nego što je bila, ali moramo da se čuvamo jer jedini u okruženju nismo u NATO-u”. Upitao je i da li znamo koliko bi nas puta do sada Kurti napao da nismo toliko puta snažniji, moćniji po tehnici i naoružanju. Podsetio je da je ovo primetio bivši ministar odbrane i nekadašnji predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac i istakao da kojim slučajem (Kurti) ima vojnu moć i podršku, odavno bi krenuo da ratuje po regionu. S ovim mišljenjem se slaže penzionisani oficir KOS-a Ljuban Karan. On ističe za „Politiku” da Kurti ima plan da VS uvuče u nekakav sukob i da bi ga odavno započeo, ali zna da ne može da parira srpskoj vojsci koja se veoma dinamično razvija.

Govoreći o podacima „Global fajerpauera”, ističe da je reč o firmi koja ima najpreciznije podatke, jer uzima u obzir veliki broj faktora koji se vrednuju da bi se znalo koja je država jača u smislu vojske. Karan ističe da smo napredovali u roku od nekoliko godina i da to u drugim okolnostima možda i ne bi bio veliki podvig u smislu razvoja vojske – da se i države u okruženju ne naoružavaju i ne jačaju svoje oružane snage. Ukazuje na podatak da je Hrvatska bežala Srbiji za deset mesta po jačini i snazi vojske, a da je sada Srbija 11 mesta ispred Hrvatske. „Ne oslanjamo se na neke velike sile kada je u pitanju odbrana, nego na vlastite mogućnosti”, ističe i dodaje da je vojska osnažena kvalitetno jer je izvršena dobra procena šta treba ojačati.

Kurtijevu velikoalbansku retoriku čuli smo i pre dva meseca u Prizrenu. Simbolično, na 24. godišnjicu usvajanja Rezolucije SB UN 1244, poručio je da je cilj njegove politike stvaranje tzv. velike Albanije. Koliko je velikoalbanska retorika opasna za region, svedoče dva odvojena incidenta koja su se nedavno dogodila u Ulcinju u Crnoj Gori. U jednoj diskoteci začuli su se pokliči protiv Srba, pevale su se pesme o „velikoj Albaniji”, gosti su rukama pokazivali simbol dvoglavog orla. Snimak incidenta je podeljen na društvenim mrežama uz poruku: „Albanci preuzimaju Crnu Goru i šalju Srbe kućama.” A drugom prilikom na ulicama orili su se poklici „UČK”.

Postavlja se pitanje zbog čega predstavnici međunarodne zajednice ne reaguju na Kurtijevo promovisanje „velike Albanije”, kao i na očigledne posledice promovisanja ovog opasnog projekta. Stiče se utisak da se sve crvene lampice pale isključivo kad neki Srbin izgovori bilo šta što asocira na „srpski svet”. Zanemaruje se namerno činjenica da predsednik Vučić nikada nije upotrebio ovu sintagmu. Za razliku od Kurtija i njegovih saradnika, uključujući i takozvani predsednicu Vjosu Osmani, koji redovno poziraju sa zastavom „velike Albanije” i pozivaju na formiranje ilegalne tvorevine.

U istom danu kada su poslanici EU i SAD uputili zajedničko pismo Briselu, Vašingtonu i Londonu, u kome zahtevaju oštriju politiku prema Beogradu u kontekstu KiM i ravnopravan tretman srpske i albanske strane, u štampanom izdanju nemačkog nedeljnika „Špigl” objavljen je tekst pod naslovom „Lutkar iz Beograda”, u kome predsednika Srbije označavaju kao lidera koji sebe vidi kao zastupnika svih Srba, uključujući i one u BiH, Crnoj Gori i na Kosmetu. Prema mišljenju Petra Đurđeva, svi napadi koji su usmereni protiv predsednika Vučića nisu direktni napadi na njega – već na Srbiju. On ističe da iza urušavanja institucije predsednika i napada na politički sistem države stoji želja za destabilizacijom. Destabilizovana Srbija, navodi Đurđev, neće moći da pruži podršku Republici Srpskoj, Srbima u Crnoj Gori i Srbima na Kosovu i Metohiji.

Kako ističe, da je kojim slučajem u Severnoj Makedoniji, BiH ili u Crnoj Gori neki srpski političar uradio nešto slično što i Kurti, nije teško zamisliti kakve bi osude momentalno stigle iz raznih ambasada, Brisela i ostalih relevantnih mesta koja bi trebalo da kreiraju političke tokove u pravcu formiranja šireg demokratskog dijalog i perspektive održivog razvoja čitavog Balkana.

A prema mišljenju penzionisanog oficira KOS-a Ljubana Karana, sve je jasnije da iza Kurtija stoji više zapadnih sila i da jedino oni mogu da ga obuzdaju u njegovim namerama. SAD, prema mišljenju našeg sagovornika, ponašaju se najracionalnije, dok su Velika Britanija i Nemačka, uključujući i Tursku, veoma agresivne. Kurti računa na to, ocenjuje da je Srbija suprotstavljena zapadnim silama samim tim što se nije svrstala u antiruski front i to je situacija koju želi da iskoristi. „Moramo biti spremni na svaku vrstu ugrožavanja Srbije”, ističe Karan i ocenjuje da je veoma opasno to što Zapad zatvara oči pred time što Kurti stvara nemoguće uslove za život Srba na KiM, ne preduzimajući ništa. Kurti se usudio, podvlači Karan, javno da pokaže regionu i svetu šta planira, ne krijući da je to stvaranje „velike Albanije”. Antrfile

Rovarenje među Albancima na jugu centralne Srbije

Premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti aktivno rovari i na jugu centralne Srbije. Pojedini albanski političari iz ovog dela zemlje optužuju ga da je napravio razdor među albanskim političkim partijama tako što nastoji da ojača samo jednu od pet stranaka. Upiru prstom na Partiju za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija. Nedavno je doskorašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa, iz redova Kamberijeve Partije za demokratsko delovanje, imenovan za političkog savetnika prvog potpredsednika tzv. vlade Kosova Besnika Bislimija. A bivša predsednica Opštine Preševo, takođe iz Partije za demokratsko delovanje, Ardita Sinani, u septembru prošle godine imenovana je za Kurtijevu savetnicu za Preševo, Bujanovac i Medveđu.