Zašto je Hrvatska stopirala uvoz bresaka iz Srbije

Posle čipsa iz čačanskih pogona, protekle sedmice, Hrvatska je ove nedelje zabranila uvoz kontingenta bresaka iz Srbije pod obrazloženjem da je u jednoj pošiljci ovog voća pronađena veća količina insekticida – hlorpirifos.

Sporni pesticid poslednjih godina naročito je pod lupom Evropske unije. Tačnije, od 1. januara 2020. kada je njegova upotreba zabranjena na nivou unije pod obrazloženjem da je štetan za ljudsko zdravlje. Početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve takođe proizvedene u našoj zemlji zbog povišenog nivoa hlorpirifosa, objavio je Tanjug.

Iz ovoga proizilazi da su u toku ciljane kontrole koje na graničnim prelazima sprovodi EU za robu koja dolazi iz trećih zemalja. Još nema konkretnih podataka ko je izvoznik i o kojim količinama neispravnog voća je reč. Ministarstvo poljoprivrede ranije je objavilo da je granična fitosanitarna inspekcija Srbije uzela uzorak sporne pošiljke za analizu i da će javnost biti obaveštena o rezultatima.

Još pre dve godine EU je najavila da će uvozno voće koje hlorpirifos sadrži i u najmanjim tragovima biti povučeno sa tržišta zbog mogućih genotoksičnih uticaja. Prema objašnjenju stručnjaka, hlorpirifos su koristili poljoprivrednici kako bi sprečili insekte da oštete poljoprivredne proizvode. Dominantnu primenu imao je u voćarstvu, a u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka.

Ta supstanca nalazila se i u mnogim komercijalnim preparatima koji su se prodavali i u Srbiji, jer je efikasna zaštita za više od 50 useva od velikog broja štetočina. I tada je bilo jasno da će odluka Evropske unije o zabrani, biti potencijalni problem za domaće izvoznike. A posebno u godini kao što je ova kada su voćari, zbog loših vremenskih prilika, imali velike teškoće u zaštiti plodova od različitih insekata i truljenja.

Kako je za „Politiku” rekao diplomirani inženjer zaštite bilja Verko Kačarević, ima više od dve godine kako su ovi insekticidi zabranjeni i u Srbiji i ozbiljni proizvođači i izvoznici se pridržavaju tih normi u zaštiti voća.

Prema njegovim rečima, hlorpirifos je još samo dozvoljen za kontrolisano prskanje šuma protiv gubara, što sprovode isključivo ovlašćene institucije. Naš sagovornik pretpostavlja da su na zalihama u nekim poljoprivrednim apotekama ostale određene količine ovih preparata i da je verovatno neki manji proizvođač to zloupotrebio iz neznanja ali i zbog uštede i napravio problem.

– Hlorpirifos je zabranjen i kod nas na našem tržištu. I u zaštiti voća i ratarstvu. Nekada se dosta koristio i za zaštitu šećerne repe, ali sada više nije dozvoljena upotreba. Struka se strogo pridržava tih zabranjenih lista insekticida i ne preporučuje ga u tretmanima – objasnio je Kačarević.

Potvrđuje da je imao širok spektar delovanja na dosta štetnih insekata i bio relativno jeftin. Kako kaže, novi preparati koji se upotrebljavaju su skuplji, ali su specifični i deluju na određenu vrstu insekata. Tako se dešava da u jednom tretmanu moraju da se kombinuju i dva nova, skuplja insekticida pa pretpostavlja da su, zbog smanjenja troškova ulaganja, neki voćari to zloupotrebili.