Vašar, čivija i Sava u pesmama opevani

Šapčani zaista imaju čime da se ponose: od čuvenog vašara, „Čivijade” i obale Save do Jevremovog konaka, Krsmanovića kuće, biblioteke, muzeja, kafana i pevača koji su potekli iz ovog grada ili iz ovog kraja. Ali, ono čemu se uvek diče su prvine. Mnogi će pitati, šta je to? Dilemu su otklonili u Turističkoj organizaciji:

– To je kad ste u mnogo čemu prvi, kao naš grad. Imali smo jedan od prvih fijakera u Srbiji, prvi rendgen aparat u Srbiji stigao je u našu varoš, a doneo ga je dr Avram Josif Vinaver, otac pesnika Stanislava Vinavera. Šapčanka dr Draga Ljočić bila je prva žena lekar na Balkanu, umesto pendžerli hartije na prozorima postavljeno je prvo prozorsko staklo. Prva bela kafa u tadašnjoj državi pila se u konaku Jevrema Obrenovića, a njegova ćerka Anka oblačila se po evropskoj modi, koja je iz Pariza u Srbiju stizala prvo u Šabac. Žene su u kafanu, u pratnji muškaraca, prvi put ušle baš u našem mestu koje su, zbog svega, prozvali i prva varoš Srbije.

A sad kratko podsećanje na vašar i „Čivijadu” bez kojih se život u ovom mestu ne može zamisliti. U Srbiji postoji mnogo vašara, ali jedan je šabački na kojem ume da se okupi i do 300.000 ljudi. Održava se u drugoj polovini septembra. Zasigurno ga je proslavilo mnogo toga, između ostalog i pesma „Hoćemo li u Šabac na vašar?”, a ono što je zagarantovano, na njemu se nudi „od igle do lokomotive”.

Miraz siromašnim devojkama

Ima grad još jedan vašar, onaj po imenu „Čivijada”, koji je ništa drugo do belosvetski vašar humora i satire. U vreme njegovog trajanja podiže se zastava čivijaške republike, a smotra se održava u septembru, i to od 1968. godine. Šapčane još nazivaju i čivijašima. Nadimak su dobili jer su s fijakera kneza Milana Obrenovića izvukli čiviju – držač točka.

Pohodimo varoš s grupom turista, željnih da vide najlepša zdanja. Šetnju započinjemo od centra, s raskrsnice koja se smatra jednim od prvih urbanističkih rešenja u Srbiji. Od 1816. do 1831. ovde je kao zapovednik triju nahija (šabačke, valjevske i beogradske) boravio Jevrem Obrenović. Taj period smatra se začetkom vizije o evropejskoj varoši. Raskršće je zamišljeno kao osnovica od koje se, urbanistički, dalje razvijao grad. Dugi niz godina tu je bila Velika pijaca.

Jevremov konak, podignut dvadesetih godina 19. veka, zdanje je za ponos. Sobe su nekada bile uređene u turskom i evropskom stilu, a prvi gvozdeni krevet donet u Srbiju mesto je našao u sobi Jevremove ćerke Anke. Kad je Jevrem napustio varoš, u konak su preseljeni činovnici zbog obavljanja administrativnih poslova. Lepota i raskoš njegove unutrašnjosti ostali su netaknuti, tako da su u 19. veku u njemu priređivane gozbe i prijemi. Jedna takva gozba organizovana je 1841. kad je u varoši boravio knez Aleksandar Karađorđević. Mnogo je spomenika u gradu, između ostalog Lazi K. Lazareviću, Jevremu Obrenoviću, a jedan od novijih je Šabanu Šauliću, vrsnom pevaču narodnih pesama, rođenom u ovom gradu.

Centrom dominira Krsmanovića kuća, sagrađena 1891. godine, koju je u miraz donela Jovanka iz poznate šabačke porodice Topuzović. Njen otac je testamentom odredio da se na tom mestu sagradi kuća sa 12 dućana i da se od prihoda kuće svake godine odvaja po 200 dukata kao miraz siromašnim šabačkim devojkama. Zgrada u kojoj je sada biblioteka potiče iz 1854. i služila je kao Vladičanski dvor. Za gradnju je potrošeno 2.000 dukata. Atraktivno je i zdanje Polugimnazije, podignuto 1857. godine. Sada je tu Narodni muzej. Ostaće upamćeno da je to prvi zidani objekat u evropskom duhu.

O Savi, koja je takođe simbol grada, ispisano je mnogo redova i još više pesama. Ako imate vremena, prošetajte gradskom plažom. Odlična je za predah i opuštanje. Tu je i tvrđava Stari grad. Lako ćete se vratiti u centar, u glavnu ulicu, odnosno u pešačku zonu. U njoj je priličan broj radnji i kafića, a pogodna je i za razne manifestacije.

Zovu ga i Srpski Verden

Lepa su zdanja u čije nas tajne i prošlost upućuje vodič Miloš Ljubojević, ne zaboravljajući i priču o ovdašnjem pozorištu.

– Jedno je od najstarijih u Srbiji – potvrđuje za „Magazin”. – Prvo teatralno predstavljanje Šabac je imao 1840, a profesionalno pozorište sa stalnim ansamblom dobio je 1906. godine.

Pred nama je i zgrada Narodne banke, podignuta 1937. godine. Dobar je primer moderne arhitekture, iako je među građanima toga doba izazvala prilično polemike, tako da su jedan njen deo nazvali ćoravo ćoše. Zanimljiva je i prošlost zgrade „Zeleni venac”.

– Prema podacima do kojih su došle moje kolege iz Šapca, na Svetog Savu 1880. godine, Filip Mitrović je, s nekolicinom prijatelja, osnovao Fond siromašnih učenika osnovnih škola i priložio 6.000 dukata – kaže vodič. – Potom je, testamentom, sav svoj imetak zaveštao fondu. Na mestu gde je bio njegov hotel, uprava fonda podigla je Dom siromašnih učenika osnovnih škola „Zeleni venac”. Kamen-temeljac postavljen je 1931. godine. Dvospratno zdanje se pridružilo savremenoj arhitekturi, upotrebom lukova, moravskih stubova i stilizovanih ekera na uglovima.

Sve su to lepi trenuci jedne varoši, ali je ona doživela i mnoge turobne dane. Posebno u Prvom svetskom ratu zbog velikih vojnih operacija na ovom prostoru. Stanovništvo je tada prepolovljeno. Kad su ratne strahote minule, mesto je zbog velikog stradanja dobilo tri ordena: Francuski ratni krst s palmom, Čehoslovački ratni krst i Karađorđevu zvezdu. Istovremeno je prozvano Srpski Verden.

Profesor Pavle Popović je tim povodom zapisao: „Da vidite Šabac, ne biste opraštali”.

Spomen-obeležje, u znak sećanja i iz pijeteta prema žrtvama, grad je podigao 2008. godine.

Na još dve zgrade su nam ukazali naši domaćini: Dunjića kuću koju je, dvadesetih godina 20. veka, sagradio poznati hirurg dr Mihajlo Dunjić, i vilu „Albedo”, deset kilometara od grada, na putu prema Krupnju. Posluje kao seosko turističko domaćinstvo prve kategorije. Kratku priču o ovom mestu završavamo ponovo prvinama: šah i bilijar, društvene igre prvi put pristigle u Srbiju, igrale su se baš u ovom gradu, kao što su se i zvuci jednog od prvih klavira u Srbiji čuli upravo ovde, u lepoj varoši na obali Save.

Zato, put pod noge, pa u plodnu Mačvu. Usput možete da slušate i pevušite pesmu „Voleo sam u Šapcu kraj Save...”

Plejada poznatih

Mnoge poznate ličnosti su poreklom Šapčani. Iz podužeg spiska izdvajamo: književnik Janko M. Veselinović, glumac Branislav Lečić, slikar Milić od Mačve, glumica Nina Janković, filmski reditelj i pisac Živojin Žika Pavlović, fudbaler Nemanja Matić, književnik i lekar Laza K. Lazarević...

 Slavna Cerska bitka

Za planinu Cer kažu da je kapija zapadne Srbije. Na njoj se od 15. do 19. avgusta 1914. vodila čuvena Cerska bitka, u srpskoj, evropskoj i svetskoj istoriji upamćena kao prva samostalna pobeda srpske vojske. Planina ima veći broj manastira, stecište je ptica, 25 vrsta dnevnih i noćnih leptira i idealna za jednodnevne izlete i pešačenje.

Mišar pamti junake

Boj na Mišaru, šest kilometara od Šapca, dogodio se 1806. i značio je veliku pobedu srpske vojske, pod vođstvom vožda Karađorđa, nad turskim trupama. Hrabrošću su se istakli mnogi srpski junaci: Miloš Stojićević Pocerac, pop Luka Lazarević, Jakov Nenadović, Stojan Čupić – Zmaj od Noćaja, Cincar Janko, prota Smiljanić. Njima u čast je podignut spomen-kompleks.