Profesori Seferović i Pamučar doprineli uspehu Univerziteta u Beogradu

Nijedan ovdašnji naučnik ne očekuje i ne traži priznanja, trudimo se da u uslovima u kojima živimo i radimo postignemo maksimum, kazao je juče za „Politiku” akademik Petar Seferović sa Medicinskog fakulteta, nakon što je objavljeno da uz profesora dr Dragana Pamučara sa Fakulteta organizacionih nauka (FON), jedan od zaslužnih za skok Univerziteta u Beogradu (UB) na prekjuče objavljenoj Šangajskoj listi.

„Ne mogu, međutim, reći da mi pohvala koja je došla sa vrha univerziteta ne prija, jer predstavlja vrstu priznanja za dugogodišnji rad koji ima veoma važnu komponentu u lečenju bolesnika sa srčanom slabošću. Ta problematika je izuzetno smrtonosna i masovna u svetu, a može se prevenirati, zbog otkrića u kojima sam učestvovao i obelodanio u radovima koji su izuzetno citirani. Ta otkrića su novi lekovi koji smanjuju smrtnost i boravak u bolnicama bolesnika sa srčanom slabošću, a nakon mojih istraživanja uvedeni su na klinike širom Evrope i sveta”, pojasnio je prof. dr Seferović.

Naglasio je da je plasiranje UB u društvo 400 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova „izvanredno, najbolje u okruženju i da je naš univerzitet rasadnik vrsnih naučnika”.

Profesor dr Dragan Pamučar je na FON-u vanredni profesor na Katedri za operaciona istraživanja i statistiku. Za „Politiku” je naglasio da sve što radi, radi jer to voli, a ne zbog publiciteta, pa mu, kaže, ova popularnost baš i ne prija mnogo. Drago mu je što je UB napredovao na Šangajskoj listi jer se nada da će time biti privlačniji i za studente, naročito one koji na njega dolaze iz inostranstva.

„Ovaj uspeh UB može da bude i bolji i to zavisi od povećanja materijalnih ulaganja u njega i naučnike. Neosporno je da treba pružiti veću podršku našim istraživačima. Profesor Seferović i ja smo svrstani među jedan odsto najcitiranijih naučnika na svetu od 6.900, koliko nas je uvršteno na Klerivejt listu. I to je ono što je uticalo da se popravi rang UB na Šangajskoj listi”, naglasio je prof. dr Pamučar za naš list.

Do prošlog avgusta potpukovnik Pamučar predavao je, kaže, i na Vojnoj akademiji, Univerzitetu odbrane, gde su mu oblasti rada bile operaciona istraživanja i meko računarstvo.

Da su Seferović i Pamučar najviše doprineli ovogodišnjem plasmanu UB na poziciju između 301. i 400 mesta na prestižnom rangiranju visokoškolskih ustanova kineskog Univerziteta „Đao Tong” u Šangaju, obelodanio je prorektor za nauku UB prof. dr Branislav Boričić. A i dekani ustanova na kojima dva ugledna naučnika znanje prenose na studente i mlađe kolege nisu juče krili zadovoljstvo što baš kod njih istražuju i predaju najbolji među najboljima u našim akademskim krugovima.

Prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta u glavnom gradu, podvlači da su na toj ustanovi izuzetno ponosni i počastvovani što je upravo jedan njihov akademik i profesor izuzetnim višedecenijskim radom, i kao kliničar i kao istraživač doprineo poboljšanju rejtinga UB-a.

„On je kardiolog, jedan je od svetskih eksperata za tretman srčane insuficijencije, odnosno slabosti, koji je našu zamlju uzdigao u sam planetarni vrh kardiologije. U Srbiji je u prethodnoj deceniji organizovao brojne prestižne međunarodne sastanke na tematiku kojom se bavi, bio je i predsednik evropskog udruženja stručnjaka za lečenje srčane slabosti. Vanserijski je naučnik i doktor kojim bi se ponosile i mnogo naprednije i veće zemlje od Srbije”, istakao je dekan Davidović.

Dekan FON-a prof. dr Milan Martić za „Politiku” je potvrdio da je prorektor Boričić napravio dobru analizu uticaja profesora na uspeh u rangiranju UB jer je, kako otkriva, njihov profesor Pamučar svrstan i među dva odsto najcitiranijih istraživača sveta prema Stanfordovoj listi.

„Profesor Pamučar je ove godine dobio i Svetosavsku nagradu za doprinos srpskom obrazovanju i nauci. Ova pohvala iz uprave univerziteta i činjenica da imamo takvog prfesora FON-u mnogo znači, jer Pamučar svoja iskustva prenosi mlađim istraživačima na fakultetu. To je i metodološki veoma bitno jer ih uči kako i gde da prijavljuju svoje naučne radove za razne cenjene časopise. Na svetskom nivou ima raznih univerzitetskih lista i rangiranja, ali kada uporedimo obim ulaganja u naše naučnike i nauku i nesrazmerno veće rezultate koje oni na UB postižu, shvatamo da je naš najstariji i najprestižniji univerzitet, ustvari, među najuspešnijima na planeti”, naglasio je dekan Martić.