Nova istorija Njujorka

Rediteljka Mirjana Vukomanović, koja u poslednje vreme sama producira i snima svoje filmove, ovih dana u Beogradu montira dokumentarni film i seriju „Kosmoproleteri ili See You After The Revolution”o protestima u Njujorku, za koji je tokom proteklih osam godina snimila čak 60 sati materijala.

– Priča filma počinje 11. septembra 2000. godine na Junion skveru kada je pokrenut novi trend slobodnog protestovanja. Posle terorističkog napada na Njujork, narod je spontano počeo da se okuplja na tom trgu. Bila sam tada u Njujorku i za mene je bilo fascinantno da mnogi imaju potrebu da nešto kažu, a da za to nema drugog načina sem na protestu. Spontano sam počela da snimam ta okupljanja, jer do tada nisam videla takvu Ameriku. Pre nekoliko meseci Junion skver je oduzet Njujorčanima i na tom mestu će biti izgrađen hotel. Nedavno su tamo govorili glumci Ričard Gir i Alek Boldvin, a mnogi prave živi zid i brane trg. Među demonstrantima se izdvaja Džefri Blenk koji je napravio koaliciju „Stop policijskoj državi” u kojoj edukuju ljude o njihovim pravima – objašnjava rediteljka u razgovoru za naš list i dodaje da je sloboda govora glavna tema njenog novog filma.

Amerika ima savršene zakone na kojima im možemo pozavideti, ali oni se ne sprovode. Junaci mog filma žele da se sprovodi sloboda govora i žele da promene društvo nabolje, dodaje Mirjana Vukomanović, koja je snimala i kulminaciju nezadovoljstva Njujorčana 2004. godine, tokom posete predsednika Džordža Buša.

O tome šta se tada dešavalo ispričala nam je:

– Njujork je tada podsećao na Beograd iz 1996. godine, a uhapšeno je oko 4.000 ljudi. To se nije prikazivalo na televizijama, a tek sada američka štampa piše o odštetama koje će demonstranti dobiti. Inače, velika je razlika između američkih demonstranata danas i onih iz čikaškog hipi pokreta. U filmu prikazujem pojedince iz hipi pokreta koji su danas advokati i brokeri. U tome je američki paradoks, kao i činjenica da su Njujorčani nezadovoljni jer je sve veći jaz između bogatih i siromašnih.

Naša rediteljka u filmu prikazuje „novu istoriju Njujorka, od 2000. godine do danas” u kojoj se odslikava i aktuelna predsednička trka.

– Histerija koja trenutno vlada oko Baraka Obame, što se vidi i u filmu, jeste slika nove Amerike. Kulminirala je promena u svesti Amerikanaca jer su oni željni promena. Nedavno sam gledala konvenciju demokrata u Americi na kojoj je oko 80.000 ljudi skandiralo: „Hoćemo promene”. Stavovi junaka mog filma se poklapaju sa željama ljudi sa te konvencije, dodaje rediteljka.

Mirjana Vukomanović, autorka nagrađivanog kratkog filma „Tihovanje”, studirala je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njena TV drama „Večita slavina” bila je nominovana za nagradu Emi, a igrani film „Tri letnja dana” posle mnogih nagrada na domaćim festivalima 1997. godine bio je naš kandidat za nominaciju za Oskara. Posle ove drame, Mirjana se obrela u Njujorku, snimala je dokumentarne filmove, sarađivala sa Denijem Šektorom, producentom Si-En-Ena i En-Bi-Sija i predavala režiju na Njujorškoj filmskoj akademiji. Uz rad u Americi, naša sagovornica, želi da nastavi i snimanje u domaćoj kinematografiji.

– Na konkursima Filmskog centra Srbije učestvovala sam sa scenarijem „Istorija običnog života” prema romanu „Milenijum u Beogradu” Vladimira Pištala, pričom o generaciji od vremena Titove smrti do danas, i modernom adaptacijom romana „Braća Karamazovi” o Srbima na Menhetnu, koji ću najverovatnije postaviti u pozorištu, ali nisam dobila novac. Začuđena sam jer su scenario filma „Istorija običnog života” mnogi hvalili, a očigledno nisam shvatila kako se danas ovde radi. U Srbiji je najvažnije kojoj političkoj struji ste bliski, dok je kvalitet scenarija manje važan. Politička pripadnost je, izgleda, najvažnija, a da biste privukli strane koproducente neophodno je da vas država podrži.

Naša sagovornica smatra da „treba odlučivati prema afinitetu, konačno doneti zakon o kinematografiji i utvrditi pravila filmskog sistema”.

Ivan Aranđelović

--------------------------------------------

Promocija pri UN

– Promocija srpske kulture u Njujorku zavisi od lične inicijative jer Srbija tamo nema kulturni centar. Makedonci su, na primer, u galeriji jednog svog umetnika otvorili kulturni centar. Promocija srpske kulture bazira se na naporima Pavla Jevremovića i Saše Ostojića, naših predstavnika u Misiji pri UN. Oni su u prostorijama Misije organizovali izložbe i koncerte. Treba napraviti medijsku strategiju, političari treba da imaju bolji odnos prema kulturi i medijima, treba imati spremljen stav, a ne čekati nečije mišljenje pa se onda branimo, dodaje naša sagovornica.