Nikola Špirić: U BiH se sve politizuje

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 22. septembra – Najveća opasnost za Bosnu i Hercegovinu su snažne političke elite, skoncentrisane uglavnom u Federaciji BiH, koje ne dozvoljavaju da profunkcioniše dejtonska BiH, ocenio je za naš list predsedavajući Saveta ministara dr Nikola Špirić. Te snage, dodao je on, praktično „pozivaju takozvanu međunarodnu zajednicu da se arbitražno uključi u unutrašnje odnose u BiH, računajući i njenu ustavnu prekompoziciju”. „Takva politika je protiv interesa BiH, jer se ova država, dugoročno gledano, ne može graditi na rešenjima koja se nameću jednom od njena tri naroda. Tragično je da se ovde sva pitanja politizuju, pa i popis stanovništva koji nam je potreban da bismo mogli da upravljamo svim ekonomskim i društvenim procesima. BiH sada ima imaginarnu statistiku, jer se oslanja na procene Svetske banke koje dugoročno ne mogu biti pouzdane. Osim toga, puni popis – sa izjašnjavanjem o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti – neophodan nam je i zbog toga da bismo potvrdili ono što smo isticali kao naš kvalitet i specifičnost: da je BiH složena, multietnička i multikulturna zemlja”, kaže Špirić.

Međutim, upozorava on, i ovde se javlja međunarodna zajednica, koja želi da BiH, i posle popisa, bude veća „enigma nego što stvarno jeste”. „Međunarodna zajednica nam kaže ’napravite popis, ali nemojte ići na etničko, versko i jezičko izjašnjavanje’. Takav popis ne govori ništa o BiH, već otvara nove dileme u i o njoj. To meni kazuje da pojedine međunarodne strukture uopšte nisu sigurne u BiH kao državni projekat. Toga, nažalost, bošnjačka politička i svaka druga elita nije svesna”, ističe naš sagovornik.

Na naše pitanje zbog čega međunarodni zvaničnici zastupaju ovu tezu, predsedavajući Saveta ministara BiH je odgovorio: „U razgovorima sa strancima, oni kažu: ’Znate, mi nismo za tu vrstu popisa, jer bi on pokazao poraz politike povratka koju smo mi vodili’. Svoje donatore su izvestili da je taj proces uspešno završen. Kada bi se uradio popis, videlo bi se, zapravo, da su oni pomogli etničko čišćenje na svim stranama – i na srpskoj, i na bošnjačkoj, i na hrvatskoj. Sve ovo pokazuje neozbiljnost političke elite u BiH i skrivene politike dela međunarodne zajednice koja se uvek, kada joj globalni projekti ne idu kako ona želi, okreće prema BiH u kojoj se najduže može zadržati i u kojoj joj je najlakše raditi.”

Mnogi su, kaže Špirić, hteli da se i „priča o promeni Ustava BiH zakomplikuje”. „Zašto Hrvati žele da se najpre promeni Ustav, pa onda popiše stanovništvo? Zato što hoće da se u Ustav BiH, sa čim se potpuno slažem, upiše da su i oni konstitutivni narod, iako popis može pokazati da su oni, po evropskim standardima, nacionalna manjina. U tom slučaju BiH bi se svela na dve politike – srpsku i bošnjačku. To govori koliko je ovo pitanje zaoštreno i osetljivo. Ali, to je opet presedan. Srbi su bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, i kao narod su izašli iz nje, a u nju se vraćaju kao nacionalna manjina. Mi, ipak, nismo čuli da su Hrvati iz BiH uputili snažnu poruku Hrvatskoj da to ne radi, jer bi i njih mogla zadesiti ista sudbina”, naglasio je naš sagovornik čiji je stav da srpski političari treba da rade na dogradnji Dejtonskog sporazuma i da ne dozvole promenu njegove suštine.

Prema njegovim rečima, preteranom „pričom o vrućim političkim temama, BiH ne dobija saveznike u investicijama i globalnom ekonomskom napretku”. „Tačno je da ne možemo govoriti o dobroj ekonomiji u BiH, ali se može reći da je ona na dobrom putu. Industrijska proizvodnja redovno raste, rastu penzije, plate, zaposlenost... Istina, veliki je problem spoljnotrgovinski deficit. No, ohrabruje to što u strukturi uvoza dominira oprema za novu proizvodnju. Nažalost, pozitivni pomaci ne dopiru do javnosti koliko bi trebalo jer ih guše političke elite pričama o ustavnoj prekompoziciji BiH, popisu stanovništva i sličnim jakim političkim temama. Kada bi BiH bila politički stabilna imali bismo sve uslove za dvocifrenu stopu rasta u privrednom sektoru”, konstatovao je Nikola Špirić.