Ljubivoju Ršumoviću uručena Žička hrisovulja

Manastir Žiča – U trpezariji žičkog manastira, kako je to uobičajeno, uručena je Žička hrisovulja, priznanje Žičkog duhovnog sabora. Tu zlatnopečatnu povelju, ovog 32. sabora, za sveukupno pesničko delo dobio je Ljubivoje Ršumović, iz ruku Miloša Milišića, pomoćnika gradonačelnika Kraljeva, inače pesnika. Na njoj je zapisano „za poeziju sa kojom su uzrastali mnogi naraštaji našeg detinjeg naroda”.

– Nagrade gode čoveku jer su neka vrsta priznanice za ono što je čovek radio čitavog života. Danas je Preobraženje i ja razmišljam šta bi to meni kao stvaraocu mogao da bude sledeći korak posle ove nagrade. Možda da se okrenem nekoj vrsti duhovne fiskulture, da još ovo vremena koje mi je preostalo provedem u miru, ajde da turskom rečju kažem, u berićetu. Ja i danas svako jutro napišem po jednu pesmu. Nisu to pesme za neku veliku hvalu, ali to je ta vrsta duhovne fiskulture koja me drži u kondiciji. Inače, ova nagrada je neka vrsta krune u mom stvaralaštvu i počastvovan sam, nagrađen što je primam baš na ovaj dan i baš na ovom mestu – istakao je Ršumović.

Uručujući nagradu Miloš Milišić je „uzvratio”:

– Vladika Nikolaj je jednom rekao da je Žiča srpska priča, a mi kažemo da je Ljubivoje Ršumović pesnička srpska priča, potekao iz naroda, sa mudrošću kraja u kojem je rođen. Njegove pesme ponekad zvuče kao narodne izreke. On je u poeziji za decu duhovit, vrcav, domišljat... Zato, ako Ljubivoje Ršumović kaže da mu čini čast što dobija Žičku hrisovulju, nama i ovoj povelji je čast da je dobije takav pesnik.

Zahvaljujući na, kako je istakao, „najdražem priznanju”, nagrađeni pesnik se obratio kratkom besedom pod naslovom „Nicanje”, u kojoj je, citirajući poruku iz prve knjige Mojsijeve, naglasio: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom.” Pomenutoj besedi dodao je i zdravicu narodu srpskom, u kojoj naglašava ljubav i rađanje, pa između ostalog poručuje: „Nek ljubav nadjača / nek ne bude plača / osim dečjeg”.

Tokom prigodne svečanosti o stvaralaštvu Ršumovića govorili su kritičari Dragan Hamović i Zorana Opačić.

– Ršumović je poznatiji kao dečji pesnik, ali daleko od toga da je samo dečji, on je u pravom smislu narodni pesnik. On spaja senzibilitete svojih dedova i svojih unuka, svedoči o pripadnosti svome vremenu, svome narodu kao što pokušava i uspeva generacijama da ulije dah igre i dah vedrine. Sve ono što doprinosi samopouzdanju i životnom elanu – istakao je Hamović.

U ime vladike žičkog Justina pesniku je, biranim rečima, čestitao i protojerej stavrofor Ljubinko Kostić.

Svečanost ove dodele ulepšao je glumac Nebojša Dugalić, govoreći stihove nagrađenog pesnika, kao i izvođenje duhovnih pesama Jane Križak sa pratećim vokalima.

Karatista kojeg se niko ne plaši

Govoreći o duhovnoj fiskulturi upitali smo Ršumovića za zdravlje i da li još uvek upražnjava fizičke vežbe, misleći na karate.

– Dobro, kimono stoji na jednom vidljivom mestu u kući i kada unuci žele da vide dedu kao borca na tatamiju onda obučem da ih malo impresioniram. Inače, ja sam majstor karatea koga se niko ne plaši i to je dobro. Kamo sreće da je više majstora koji barataju borilačkim veštinama, a kojih se niko ne plaši, da mir vlada. Tome ja učim i svoje unuke, naravno i svoje sinove sam tome naučio – odgovorio nam je Ljubivoje Ršumović.