Zlatibor oru kvadovi

Zlatibor – Na Kraljevoj česmi pored jezera u centru Zlatibora upisan je datum 20. avgust 1893. godine. Tada je ovde boravio tek ustoličeni kralj Aleksandar Obrenović i dao dozvolu Zlatiborcima da primaju goste, ubrzo zatim i podigao ovu česmu. Taj datum uzet je kao početak turističke istorije Zlatibora, pa je ovog vikenda nizom prigodnih sadržaja (svečanom akademijom, novom monografijom i filmom, koncertima) obeležen jubilej, 130 godina zlatiborskog turizma.

Sve to se događa u novim građevinama prepunom centru planine, a udaljenom od područja Parka prirode „Zlatibor”. Tako da prekomerna zlatiborska gradnja za sada ne ugrožava zaštićeno područje.

O ovoj gradnji koja cveta poslednjih godina s mnoštvom višespratnih hotelskih i apartmanskih zdanja, uz stalnu „glad” investitora (iz velikih gradova Srbije) za placevima blizu centra, gde bi podizali milionski vredne objekte, odavno se piše i priča. Uglavnom kritički, da to guši najlepšu prirodu Zlatibora i pretvara je u urbano područje. Oni kojima gradnja ne smeta podržavaju što turistički centar dobija savremen smeštaj i nove sadržaje, pri čemu svoj stav argumentuju time da „zlatna planina” nikad nije bila posećenija, dok se, dodaju, u očuvanu prirodu ulazi na svega nekoliko stotina metara od centra.

Kad turisti o tome govore ovog leta, neki (uglavnom stariji) odmah kažu da tolika gradnja ruži centar planine, koja im više nije privlačna kao što je bila. Drugi, mahom mlađi, objašnjavaju da je „na Zlatiboru super”, da ima najviše sadržaja i da će doći ponovo. A nedavno je svoj stav o zlatiborskoj gradnji, prilikom posete Priboju, izneo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obelodanjujući vest da će se graditi nova najduža gondola od Tornika do Pribojske Banje. Navodeći da, ma koliko ovu planinu svi kritikovali, brojevi pokazuju da to što se na Zlatiboru radi ima smisla. „Ljudi ne razumeju kad se gradi da je to pitanje rasta, a kad se ne gradi, onda stojiš i stagniraš. To da ja imam sam pogled i nigde nikoga oko mene, to ne postoji u svetu”, izjavio je tom prilikom Vučić.

A zaštićeno područje Parka prirode „Zlatibor”, proglašenog 2017. uredbom Vlade Srbije i poverenog na upravljanje „Srbijašumama”, prostire se na oko 42.000 hektara. Obuhvata udaljen i manje naseljen prostor između reke Uvac, Semegnjevske gore, Grude, padina Čigote i Murtenice (izuzeto je naseljeno mesto Zlatibor). Obiluje prirodnim retkostima, posebno je vredna kanjonska dolina Uvca s brojim meandrima, čije su vode u prvoj klasi kvaliteta. Ovde su nepregledne oaze prostranih pašnjaka, suvata, planinskih uzvišenja, četinara. Tu su retke kuće brvnare, znamenitosti iz davne prošlosti, a od osobenih prirodnih vrsta autohtone šume belog i crnog bora (još ima dugovečnih borova „stolovaša”), te strogo zaštićene vrste munike, breze klokočike, drena i opute.

Zaposleni u JP „Srbijašume” nastoje da sačuvaju to područje. Uređuju pešačke staze da lepote budu dostupnije, ali energično traže da se očuva priroda. Kroz predele parka su u proteklom periodu, po izjavi upravnika Parka prirode „Zlatibor” Boška Šopalovića, trasirali, obeležili i uredili 20 pešačkih i planinarskih staza ukupne dužine od 300 kilometara. Na svim trasama su postavili mobilijar, klupice, drvene letnjikovce, info-table, mape. Istovremeno, uprava parka pešacima savetuje da hodaju obeleženim stazama i čuvaju okolinu: ne ostavljaju otpad, da biljke ne čupaju iz korena i ne roštiljaju na prostorima koji za to nisu predviđeni.

Nadležni u Parku prirode „Zlatibor” napominju da probleme ovde imaju s kvadovima i četvorotočkašima. „Uz poštovanje prema ljudima koji poseduju kvadove i žele da na taj način dožive zlatiborsku avanturu, apelujemo da za vožnju koriste isključivo postojeće šumske puteve i šumske vlake”, ističu u upravi parka.

Da li je sliv akumulacije Vrutci zaštićen od divlje gradnje

Kad je Užice pre bezmalo deceniju danima bilo bez vode zbog algi u vodoakumulaciji Vrutci na Đetinji, kao jedan od mogućih razloga za zagađenje pominjala se i divlja gradnja uz to jezero. Zato su 2015. srušeni neki bespravno podignuti manji objekti u zoni sanitarne zaštite. U ovo vreme se o tom problemu ne govori previše, verovatno uz procenu da je stanje sređeno, jer se grad poslednjih godina ponovo snabdeva pijaćom vodom sa te vodoakumulacije. Ali prošle godine je užički „Libergraf” u studiji upozorio da se nadležne službe u Užicu ne bave dovoljno sanitarnom zaštitom vodoakumulacije Vrutci: „U slivu akumulacije ne postoji sistem za sakupljanje i preradu otpadnih voda, dok se otpad, suprotno propisima, odlaže u blizini vodoizvorišta. Sliv nije zaštićen od divlje gradnje i uređen na odgovarajući način. Iako planski osnov za to postoji od novembra 2018. godine, jer je značaj zaštite hidroakumulacije Vrutci i zvanično prepoznat kada je Vlada Srbije usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci. Tim dokumentom su utvrđene tri zone sanitarne zaštite”, naveli su u „Libergrafu”.