Promenjen „lični opis" Kopaonika

Kopaonik – Kad neko samo petnaestak godina provede na Kopaoniku, poput Srđana Simovića, magistra šumarstva i izvršnog direktora za zaštitu i razvoj Nacionalnog parka „Kopaonik”, on svojim čulima i bez uvida u naučnoistraživačke radove primećuje da ova planina nije ista kao pre tek jedne decenije. To naš sagovornik potvrđuje i konkretnim podacima o klimatskim promenama i ljudskoj pohlepi, napominjući da je protekle zime na Kopaoniku bilo zabeleženo svega 24 snežna dana, što je najmanje u proteklih 19 godina, da je prosečna visina snega bila 37,4 centimetra, a prosečna godišnja temperatura sa 2,9 stepeni do 1994. godine u potonjem periodu porasla je na 4,9 stepeni. Šta to znači i kakve se dalje posledice mogu očekivati u pomenutom nacionalnom parku od oko 12.000 hektara?

– Ova planina predstavlja značajno mesto za vezivanje ugljenika, pa samim tim i za ublažavanje klimatskih promena. Međutim, već su primetne promene flore i faune. Dolazi do migracije, pomeranja, kako na šumskim i livadskim ekosistemima. Recimo, bukva i jela se penju naviše, a posebno smrča koja je usled suše oslabljena i ugrožena naročito od insekata potkornjaka, koji su sve prisutniji i na većim nadmorskim visinama. Tu sve duže, umesto seljenja pred zimu u niže predele, ostaju papkari, poput srneće divljači i divljih svinja, a tokom leta na visinama koje nisu njihovo prirodno stanište primećeno je veće prisustvo zmija i guštera – tvrdi Simović.

On se osvrnuo i na uticaj klimatskih promena na samo skijalište, pa navodi primer da se na Kopaoniku, na visinama iznad 1.500 metara, već grade sistemi za veštačko osnežavanje staza.

– Stoga pored skijanja treba razmišljati i o bržem turističkom razvoju Kopaonika u oblasti letnjeg turizma, jer ova planina će uvek biti takozvana vazdušna banja – ističe Simović.

No, ovde je letnja turistička sezona već godinama poprilično skromna. Umesto gostiju turističko naselje je svakog leta prepuno građevinskih radnika, mašina, šuta... Grade se hoteli, vile, kafići... Mnogi objekti niču nelegalno, a o njihovom opstanku svedoči i primer nemoći države, recimo u poznatom slučaju kafića od hiljadu kvadrata na Suvom rudištu. Gradi se i ovog leta, i to u samom centru turističkog naselja. Ta prebukiranost svakako, posebno zimi kada je ovde boravi i po dvadesetak hiljada ljudi, utiče na promenu klime.

A, podsećanja radi, još 2000. godine urađen je takozvani sanacioni plan za Kopaonik. To je podrazumevalo legalizaciju postojećih „divljih” objekata uz naplatu dažbina ili rušenje i – zaustavljanje gradnje. Onda je svaka sledeća izabrana vlast najavljivala sličnu nameru, ali od svega toga ne bi ništa.

– Tačno je, gradi se i dalje, mada u poslednje vreme gotovo da nema primera nelegalnih radova. Međutim, Prostorni plan posebne namene često se menja, pa se shodno tome od resornog ministarstva dobijaju dozvole. Mi samo kontrolišemo da li se izvode radovi prema tim rešenjima. Inače, svaki naš plan odavno sadrži preporuku da se obustavi dalja gradnja na Kopaoniku. I tu nije problem samo podizanje objekata već i činjenica da u skladu s tim nije razvijana odgovarajuća komunalna infrastruktura, naravno i o trošku graditelja. Tako smo došli u situaciju da postojeći vodovod i kanalizacija nemaju dovoljan kapacitet, javlja se i problem odlaganja otpada, nedostatak parking-mesta... Dobro je što se sada radi na novoj kanalizacionoj mreži, pa zagađena voda više neće ići u Bistričku reku ili izlivati se u samom naselju. Ali, ponavljam, ovde gradnju treba ograničiti – naglašava Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka „Kopaonik”, izražavajući nadu da će, recimo, planirana izgradnja nekoliko gondola iz podnožja planine do vrha uticati na smanjenje pritiska investitora u pogledu gradnje u samom centru skijališta.